А ову песму како волим... То је непшто невероватно... Шта год ми је при руци лети... А иначе нисам у фазону да разбијам чаше, флаше... Ова песма ме некако одушеви, шта ја знам...

Миланче Радосављевић - Дао бих ово мало живота

Jos pamtim svoje detinjstvo rano,
Bezbrizne dane prepune srece,
Davno sam za njima prestao da zalim,
Al' tebe srce prezaliti nece.

Dao bih ovo malo zivota,
Sto ce mi proci u ceznji za tobom,
Dao bih ovo malo zivota,
Bar na trenutak da sam sa tobom.

Cesto se setim mladosti svoje rane,
Sto bese lepa, lepa k'o prolece,
I nju je srce prebolelo davno,
Al' tebe nikad prezaliti nece.

Dolazi jesen zivota moga,
Davno je moje uvelo cvece,
Ni zivot draga ne zalim vise,
Al' tebe srce prezaliti nece.

:drunk: tooo, Bobo... volim i ja ovu pesmu....

Најјаче од свега је што је тај фамозни Миланче Радосављевић 50 пута гостовао овде у Младеновцу али ја ниједном нисам отишао да чујем ову песму... Обећавам, идем следећи пут и сликаћу се са њим  

Дао бих ово мало живота...  :drunk:

Jbt... aj razumem da si pjan ko majka, ne znas gde se nalazis i sl.. pa da slusas to... ali inace......

Ево још једне која ми измами кез од ува до ува, просто се одушевим кад је чујем... Иначе, то је песма коју ја и мој најбољи друг, брат, пријатељ, сматрамо "нашом" песмом. Сваки, али сваки пут кад се напијемо је певамо, целу... Цела Бугарска ју је летос научила  

Мислим да је ово најаутентичнија Српска песма икада написана и отпевана.

Мирослав Илић - Девојка из града

Ja sam rodjen u cvecu livada
Cuvar stada pokraj reke gruze
Al zavoleh devojku iz grada
Sa usnama ko pupoljak ruze

Bele ruke a prsti ko dirke
Pricaju mi najneznije bajke
Za lud uzdah iz grudi pastirke
Zalud suze moje stare majke

Sin sam plavih suma i livada
Gajih dobre konje i volove
Zbog lepote devojke iz grada
Zaboravih brda i dolove

Zvao sam je ulicama dugim
I venuo ko trava jesenja
Jednog dana spazih je sa drugim
Zagrljenu u senci kestenja

Sta sad mogu vec bol svoj da patim
Mladost moju da tuzim za celo
Morao sam kuci da se vratim
Svome domu u rodjeno selo

I sad opet svoga vranca jasem
I u krcmi krcmim svoja stada
Kitim svirce i razbijam case
I proklinjem devojku iz grada

...јбг, не вреди о укусима расправљати, зар не  
То сам само ја... Такав сам, коме се свиди, свиди, шта ћу  

Devojku iz grada vec mogu da razumem

Девојка из града је чудо  
Још нисам наишао на особу која не воли ту песму, постоје само равнодушни...

Jes cuo verziju od kuguarsa?

Јесам  
I was born in the flowers...