sekta je prava stvar...

Ted Bandi - šarmantni monstrum

Ubice nisu samo otpadnici od društva. Oni mogu biti uzorni građani, zgodni mladići, političari... Ted Bandi je bio sve to, ali je bio opasniji od zmije. Ubio je više od 22 devojke, a prethodno ih je silovao i tukao.

Teodor Robert Kovel rođen je u novembru 1946. godine kao vanbračno dete. Dečak je odrastao verujući da su mu baba i deda roditelji, a majka starija sestra. Imao je pet godina kada se njegova majka udala za Džona Bandija, od koga on preuzima prezime.

Ted Bandi bio je uzoran građanin, dobar student, aktivni član Republikanske stranke, ali sve ovo je bila samo maska. On je bio opasni ubica koji je zaustavljao i ubijao devojke.

Prva žrtva pronađena je decembra 1973. godine. Bila je mlada, lepa i zgodna devojka sa ravnom kosom, kao i sve njegove kasnije žrtve.
On ih je zaustavljao sa rukom u gipsu i tražio pomoć od njih. Onda ih je silovao, mučio i davio ili ubijao udarcima u glavu.

Povezivanje Teda Bandija sa ubistvima dogodilo se slučajno. Policiji je bila sumnjiva "buba" bez prednjeg sedišta i u njoj su pronašli pajser, fantomku, lisice i šiljak za led.
Odmah je uhapšen, ali to nije bio kraj njegovih zločina. Dva puta je uspeo da pobegne iz zatvora i u tom periodu ubio još tri devojke. Osuđen je na smrt u električnoj stolici i ubijen je 1989. godine, a cela Amerika slavila je smrt "šarmantnog monstruma".

Ričard Ramirez - Noćno Šunjalo

- Jaka stvar! Smrt je u opisu mog posla. Vidimo se u Diznilendu - ovo je bilo jedino što je Ričard Ramirez, ubica poznat pod nadimkom Noćno Šunjalo, rekao kada je osuđen na 19 smrtnih kazni.

Ramirez je rođen u februaru 1960. godine u El Pasu. Bio je tužan dečak koji je vreme provodio u arkadama, duvajući lepak ili pušeći marihuanu. Početkom osamdesetih dosadilo mu je rodno mesto i preselio se u Los Anđeles. Tu se zainteresovao za satanizam, oružje i navukao se na kokain. Uskoro je počeo i da ubija.

Dženi Vinkou, sedamdesetdevetogodišnja starica, 28. juna 1984. godine ostavila je otvoren prozor i Ramirez nije želeo da propusti priliku: ušao je u njen stan, silovao je i izbo nožem. Ona je bila njegova prva žrtva. Iako je za sobom ostavio krvave tragove Ramirez nije uhvaćen. Devet meseci kasnije dogodili su se slični zločini: na isti način ubijeno je desetoro ljudi, a zbog prikradanja ubica je dobio nadimak Noćno Šunjalo. Ubistva su podigla prašinu i on je promenio teritoriju - nastavio je da ubija, ali po čitavoj Kaliforniji.

Kada je na mestu jednog zločina pronađen njegov otisak počela je potera, jedna od najuzbudljivijih: kada su ga policajci spazili trčao je skoro tri kilometra. Preskakao je ograde, peo i provlačio kroz kanalizaciju. Možda bi i pobegao da ga nisu sačekali ulični gangsteri. Njegovi zločini su ih zgrozili i rešili su da ga zaustave: okružili su ga i udarali sve dok nije došla policija.

Suđenje je dugo trajalo, ali Ramirez je na kraju osuđen za 13 ubistava i 30 drugih prekršaja. Dobio je 19 smrtnih kazni, ali još uvek je živ i boravi u Sen Kventinu. Tokom 1996. godine čak se i oženio jednom svojom obožavateljkom.
A. I.

Streljački vod za Garija

Gari Mark Gilmor ušao je u anale kriminalistike ne kao čovek koji je ubio najviše ljudi, već kao prva osoba koja je, posle deset godina suspenzije smrtne kazne u SAD, osuđena na smrt. On je rođen 4. decembra 1940. godine i zbog krađe je poslat u popravni dom još kao dečak. Tako je počeo njegov boravak u zatvoru u kojem je proveo više od pola života.

Pošto je bio prilično inteligentan u zatvoru je pisao poeziju i slikao, pa je dobio šansu da upiše koledž, ali nije dugo izdržao. Posle par meseci opet se našao iza rešetaka, ovoga puta osuđen je na devet godina.
Iz zatvora počeo je da se dopisuje sa svojom rođakom iz Jute Brendom Nikol. Ona je verovala da Gilmor zaslužuje drugu šansu i pušten je na uslovnu robiju. Ipak, uklapanje u društvo nije mu išlo od ruke: nije uspevao da zadrži posao. Uskoro se preselio kod svoje devojke Nikol Bejker. Ipak, zbog agresivnosti Nikol ga je napustila.

Na dan svađe, 19. jula 1976. došao je na benzinsku pumpu, opljačkao je i radnika ubio ga pucajući mu u potiljak dva puta. Sledećeg dana rešio je da opljačka i gradski hotel - uzeo je 125 dolara, a recepcionara je ubio pucnjem u glavu. Kada je pokušao da sakrije oružje pištolj je opalio i Gilmor je povredio ruku, pa je nazvao Nikol i tražio je da mu pomogne. Ona ga je prijavila policiji, a suđenje je trajalo samo dva dana, kazna je bila: smrt. Ponuđeno mu je da izabere na koji način želi da ga ubiju i repšio je da ga streljaju. Odbio je da se žali.

Izašao je pred streljački vod oko 8 sati ujutru 17. januara 1977. godine. Pitali su ga koje su mu poslednje reči, odgovor je bio jednostavan: "Uradimo to!"
A. I

Osmostruki ubica iz Konektikata nije želeo više da žive
Pogubljenje na lični zahtev

Majkl Brus Ros pogubljen je u petak u Konektikatu i to je prvo pogubljenje obavljeno u ovoj državi posle 45 godina. Ovaj serijski ubica koji je odustao od svih žalbi umro je dobrovoljno posle 18 godina čekanja da mu ubrizgaju smrtonosnu injekciju. Ros je prisilio državu Konektikat na 74. pogubljenje od ustanovljenja smrtne kazne 1893. godine, ali ovo je prvo pogubljenje od 1960. godine kad je smrtna kazna izvršena nad ubicom poznatim kao Ludi pas.

Ros (45) se godinu dana borio da do tog trenutka dođe, uprkos svojim braniocima i drugima koji su želeli da ga spasu. Tvrdio je da želi da ublaži bol porodica tinejdžerki i mladih žena koje je zadavio početkom osamdesetih. Većinu žrtvi je pre toga silovao.
Diplomac Kornela, jednog od najboljih univerziteta u Americi, i nekadašnji prodavac životnog osiguranja, Ros je sudijama pokazao da je po poznavanju krivičnog prava barabar s njima, podsmešljivo gledao psihijatre koji su tvrdili da je suicidan i bezuspešno pokušavao da izmeni svoju sliku u javnosti, tvrdeći da nije životinja.

Rosu je u januaru falilo nekoliko sati da umre, ali njegov advokat je neočekivano zatražio odlaganje jer je federalni sudija zapretio da će ga privremeno suspendovati ako temeljnije ne preispita Rosovu sposobnost rasuđivanja. Stručnjaci su smatrali da je "država tad održala generalnu probu" i bili su uvereni da će se novo veštačenje u aprilu završiti egzekucijom.

Oko tri stotine ljudi protestovalo je ispred zatvora na izuzetno visokoj temperaturi, protiveći se ne toliko pogubljenju Rosa, koliko samoj smrtnoj kazni. Advokati su do četvrtka pokušavali da spasu Rosa, tvrdeći da će njegova želja da umre izazvati "zarazu samoubistava u zatvorima", ali su ti zahtevi odbijeni u četvrtak kasno uveče.

Izuzetno inteligentan, Ros je upisao univerzitet Kornel i našao devojku koju je želeo da oženi. Kako je njihova veza krenula da puca, tako je Ros, po sopstvenom priznanju, počeo da ima nasilne seksualne fantazije. Devojka je otišla u vojsku, a Ros je do druge godine fakulteta već krenuo da progoni devojke.

Na poslednjoj godini fakulteta, mada ponovo veren sa drugom devojkom, Rosa su njegove fantazije dovodile do ludila i on je silovao svoju prvu žrtvu. Iste godine je izvršio i prvo silovanje sa davljenjem. Kasnije je pričao da je mrzeo sebe zbog toga što radi i da je želeo da se ubije, ali, nesposoban za to, obećao je sebi da nikog više neće povrediti. Uprkos tome, za tri godine ubio je osam devojaka, starih između 14 i 25 godina.

Do Rosa je 1984. došao inspektor Malčik koji je radio na slučaju poslednje ubijene devojke, zahvaljujući opisu plave "tojote" koju je njen otmičar vozio. Inspektor je tako našao Rosa, koji mu je u prijateljskom i otvorenom razgovoru o porodici, devojkama, prijateljima priznao da je ubio osam devojaka. Malčik je govorio da ga je Ros tokom prethodnih razgovora "navlačio" da mu postavlja još pitanja, krišom mu sugerišući da je on čovek koga traže. Ros je na smrt, zbog dokazanih ubistava četiri žene, osuđen 1987. godine.
Priredila S. Ilić

Ovo su stvarno prave bolestine. Ali, korisne, treba znati u kakvom svetu zivimo. Trebalo bi i ovi nasi mediji da pisu sta se desava po ulicama a ne da samo pricaju o politici.

to je tachno,sve su to boleshtine ali 90 % sluchajeva su se desili u Americi.
A do sada nisam chuo da se tako neshto desilo kod nas.Mislim bilo je ubistava i to stvarno bolesnih ali nikada nisam chuo za serijskog ubicu iz srbije.Tako da ma koliko mi ziveli nenormalnim zivotom u nenormalnom drushtvu,mozda smo ipak normalniji id vecine.

Je l moze neko nesto vise da napise o Sharon Tate?
Jeste li znali da ona ima oficijalni sajt www.sharontate.com ,ali posto ga uredjuje njena sestra-naravno da je sajt poptpuno pristrasan,neobjektivan i prilicno dosadan...ni ne pominju se njene veze sa Satanizmom..a,upravo zato me i zanima...kao i Roman Polanski..

U Kanadi, počelo suđenje najvećem serijskom ubici
Ubio 27 žena
Rekord sa najviše ubijenih ljudi drži Andrej Romanovič Čikatilo, koji je streljan u bivšem Sovjetskom savezu zbog ubistva 52 žena i dece

Istorijsko suđenje počelo je prošle nedelje u Britanskoj Kolumbiji, u Kanadi, u slučaju najvećeg serijskog ubice u toj zemlji. Posle 18 meseci prekopavanja njegove farme, kanadska policija je na spisak zlodela Roberta Piktona dodala još 15 optužbi za ubistvo, čime je ukupan broj njegovih žrtava porastao na 27.

Rebeka Gino, narkomanka i prostitutka, nestala je u junu 1983. godine iz svog stana u centru Vankuvera. NJeno ime je prvo na listi od 61 žene koje su tokom naredne dve decenije misteriozno nestale. Prve optužnice povodom svih tih ubistava pokrenute su tek 19 godina kasnije, početkom 2002. godine, pošto je policija pažnju usredsredila na jednu farmu pored Vankuvera. Na desetine policajaca pretraživalo je farmu tražeći dokaze, a nekoliko meseci kasnije vlasnik te farme, Robert Pikton (53), uhapšen je i optužen za više ubistava. Broj njegovih žrtava povećavao se iz meseca u mesec, pa je kanadska policija 2003. u potragu uključila 52 antropologa i dva sejača tla.

Porodice nestalih žena optužile su policiju Vankuvera da je pogrešno vodila istragu od samog početka, ignorišući činjenicu da je u pitanju serijski ubica. Policiji je takođe zamerano da slučaju nije posvećeno dovoljno pažnje, jer su među žrtvama najbrojnije bile prostitutke i narkomanke. Prvi nagoveštaji o nestanku velikog broja prostitutki još od 1978. u javnost su dospeli tek 1999. godine, kad je policija Vankuvera ponudila 100.000 dolara za informaciju koja bi vodila hapšenju odgovornih za njihov nestanak.

Mada je na njegovoj farmi nađen DNK koji je pripadao drugim nestalim ženama, optužba je rešila da neće dodavati još imena Piktonovoj listi, kako bi suđenje počelo krajem ove ili početkom naredne godine.
Kliford Olsen, prethodni zloglasni rekorder Kanade, priznao je 1980. godine da je ubio 11 dece, a Mark Lepen je u jednom danu 1989. ubio 14 dece. Geri Ridžvej, poznatiji kao Ubica sa reke Grin, ubio je 48 osoba, što ga čini najgorim serijskim ubicom Sjedinjenih Američkih Država. U bivšem Sovjetskom savezu pogubljen je Andrej Romanovič Čikatilo, osuđen zbog ubistva 52 žena i dece.
Priredila S. Ilić

Ajlin Vurnos - žena serijski ubica

Tabloidi su Ajlin Vurnos prilepili etiketu prve žene serijskog ubice iako ona to nije bila. Žene su ubijale na isti način kao i muškarci od početaka civilizacije. Dovoljan dokaz za to su žene koje nisu zaostajale za svojim savremenicima - Mesalina, Eržebet Batori, Krvava Meri... Ipak, ova etiketa je Vurnosovoj donela veliku popularnost. napisane su mnoge knjige o njoj, snimljene serije i filmovi od kojih je svakako najpoznatiji onaj sa Šarliz Teron u glavnoj ulozi - "Čudovište".

Ajlin Vurnos rođena je u Vorčesteru, u državi Mičigen, 29. februara 1956. godine. Kako izgleda, imala je prilično traumatično detinjstvo. NJen otac se ubio u zatvoru ubrzo pošto se ona rodila, a majka ih je ostavila prepuštajući ih brizi dede i babe. To je bio pravi pakao: baba je bila alkoholičar, a deda ju je tukao, silovao i terao na seks sa svojim prijateljima. Već sa 14 godina je prvi put zatrudnela.

Posle babine smrti Ajlin beži od kuće i počinje svoja lutanja kroz Ameriku izdržavajući se prodajom tela. Tokom sedamdesetih i osamdesetih hapšena je više puta: zbog prostitucije, vožnje pod dejstvom alkohola i sitnih krađa. A onda počinje i da ubija.

Ričard Malori, vlasnik radnje u Palm Harboru, bio je njena prva žrtva. NJegovo telo pronađeno je 13. decembra 1989. godine. U njegove grudi ispaljena su tri metka. Sumnja se da je Ajlin, osim njega, ubila još šestoro muškaraca, ali pronađeno je ukupno pet tela.

Dok je stanovnike Amerike obuzimao strah, policija nije bila u stanju da otkrije ubicu, a obrazac za ubistva je već postojao. Znali su da je sva ubistva počinila ista osoba, ali nisu znali i ko. Jedan novinar je uspeo da identifikuje Ajlin Vurnos i njenu devojku Tajru Mur pošto su, vozeći se kolima jedne od žrtava doživele saobraćajnu nesreću. Ipak, nisu odmah uspeli da je uhapse, nekoliko meseci je praćena i postavljana joj je zamka.

Kada je konačno uhvaćena, Ajlin je priznala ubistva šestoro muškaraca, ali tvrdila je da ih je sve ubila u samoodbrani. Ironično, kasnije je otkriveno da je barem u jednom slučaju njen iskaz istinit. NJena prva žrtva, Malori već je robija 10 godina zbog silovanja. Ipak, to joj nije mnogo pomoglo, osuđena je na smrt i 9. oktobra 2002. godine ubrizgana joj je smrtonosna injekcija.
A. I.