Pa mene ne grize savjest kad znam da prepisujem iz nekog predmeta koji mi realno nizasta ne sluzi osim da dobijem 2 boda.
Ali ovako iz strucnih predmeta trudim se da obavim sto vise mogu, jer ce mi te stvari trebati, a i zanima me tematika, vjerovali ili ne, upisala sam nesto sto me zaista interesuje 
Cinjenica da neko ko studira knjizevnost nije procitao 2 lektire na faxu je ne porazavajuca, nego sramotna i tuzna, a takvih je na mojoj godini koliko hoces. I nikog ne grize savjest, sto je jos tuznije.

ono sto je potrebno ovoj simpaticnoj devojcici koja je postavila temu, je da razvije svoj ego i da pocne da vezba mentalnu gimnastiku kako bi uvek stvari postavila onako kako to odgovara po licnoj potrebi 

Ja Engleski govorim i pisem savrseno, ali sam ga ponovo prepisao, da se valjda ne bih mucio na zavrsnom.

Sto se tice strucnih predmeta, u njih polazem dosta truda da ih naucim, ali isto toliko i da ih prepisem.

Jbg, kod mene se strucni predmeti odgovaraju usmeno, pa moras da naucis, hteo ne hteo. Seminarski uvek radim preko copy/paste, a kolokvijume...jbg, ne mogu da slazem, prepisao sam vecinu do sada.

Sto da se pamti, kada moze se zapise u mobilni ili na papir.  

Dok ne dodje finale..kada probijam glavu formulama i kojekvim racunicama i statistikama da bih naucio.

Weekend u kineskom zatvoru.

Ne, što se prepisivanja tiče, tu nikad nemam problema sa savešću. 
Prosto, to je nešto što je u datom trenutku procenjeno kao nužno i jedino moguće. 

Naravno, ja i kad prepisujem, to je neki predmet koji mi je dosadan, glup i za koga sigurno znam da mi neće trebati u životu, a kad prepisujem neki samo zato što znam da je profesor cepidlaka, te da traži napamet naučene  odgovore, onda uvek delimično naučim (tj. pročitam), a odgovore ''filujem'' zahvaljujući puškicama. 

Sta reci o osobama koje zasluge za dobro obavljen posao pripisuju sebi i to na sva zvona, a da prstom nisu mrdnuli, odnosno neko je drugi valjano obavio posao?

Reci... nicija nije do zore gorela

@bambina

U srednjoj skoli imao sam nekoliko profesora koji su mi bili zaista dragi... ako ovo citaju - Joco, Dragane, Aco, Milivoje i ostali koje sam nepravedno zapostavio - hvala! Naravno, bilo je i skotova, ali njih ne bi nabrajao posto ce se svakako prepoznati sami... anyway... svi smo pravili razne gluposti, ali su pojedini ljudi u nasim zivotima u takvim situacijama pokazali koliko su zapravo veliki... neki su pokazali i koliko su mali, oni su nebitni, kisa ih spere i niko ih se vise ne seca... ali onih velikih se secamo... i to sto oni urade pomeri nas... zbog toga postanemo bolji ljudi...
I taj tvoj profa... imao je nekoliko opcija i podopcija... svode se na dve... da te nauci lekciju na pravi nacin, i da ti upropasti zivot... da je neko drugi bio u pitanju, mozda ne bi odreagovao tako... da je njegova procena tvog ponasanja bila drugacija, mozda bi... sigurno bi.. sve bilo drugacije...
Svi mi u odnosu sa ljudima zaradjujemo kredite koje cemo u nekim situacijama trositi... nekad ih mozda nema onoliko koliko bi trebalo... ali isto tako nekad sa druge strane imamo osobu koja je spremna da sa nama igra i na "dodjem ti" ...

Pamti pa vrati...

Najbolja rečenica ikad 

Da rezimiram: uz dobru reputaciju možemo da pravimo sranja koliko nam volja, niko nam neće zameriti.  

Naravno da se šalim.
Ono što je meni u celoj toj mojoj priči još uvek šokantno jeste da je odreagovao baš tako kako je odreagovao, i to baš onda kad sam izgubila nadu da i jedan profesor na tom faksu mari za nas i naše 'bubice'.

Lepo kazu ljudi... izostanaka zeljene reakcije je najgora kazna...