ma nemoj da pricas????

BGD postao si moderator, to mora da se zalije

rekoh da prosirimo malo temu pa evo jednog dobrog texta:

FOOTBALL CASUALS by Igor Todorovic     

Moda na stadionima, medu navijacima? Kada bi ste postavili takvo pitanje bilo kome ko se ne razume u fudbal i onima koji njime nisu zaludeni usledice logicno pitanje/ odgovor: Pa zar to postoji? Vecina '' normalnog '' sveta navijace smatra barabama, ulicarima, probisvetima...bar je takvo stanje kod nas. Pitajte bilo koju žensku osobu šta misli o navijacima, verovatno ce vas samo popreko pogledati... '' a da to su oni što se tuku po stadionima, što i dalje furaju fajerke, trenerke, brze patike i šalove oko vrata...'' Kod nas je možda tako, a i bilo bi bezveze pricati o modi na našim stadionima kada na njima nema nikoga osim šacice onih redovnih najvernijih.
O modi na nemackim stadionima takode nema šta da se puno kaže pošto je situacija tamo i dalje slicna onoj na koju smo vec navikli: repovi, brcici, tri šala oko vrata, dva oko struka, traka oko cela, prišivaci po prslucima od teksasa... Cast izuzecima, a to su uglavnom likovi odrasli na punk muzici ili skinhead kulturi pa nije retka pojava i velikog broja fanova u Fred Perry, Lambretta, Ben Sherman, Lonsdale, Hooligan i slicnoj streetwear odeci.
Žabari naravno uglavnom idu kao manekeni i na utakmice. Bocne tribine na stadionima u Rimu, Torinu ili Milanu mirišu na najnovije parfeme; kožne jakne, džempercici, ulje u kosi... redovna su pojava medu tifozima.
Engleska je medutim nešto sasvim drugo...

April 2002, Charlton-Southampton... Sedeo sam sa prijateljima Englezima u pabu nedaleko od Grenwicha. Taj deo uglavnom navija za Charlton Athletic. Dva sata pre pocetka utakmice zazvonio je Neilov mobilni. '' Tišina momci '' povikao je Neil. Svi su se ucutali i pažljivo slušali šta glavni medu njima prica. '' Ok, koliko vas ima? Gde ste? Maze Hill stanica... stižemo za deset minuta... '' Neil je završio kratak razgovor a potom se obratio ostalim momcima: '' Zvali su Saintsi...ima ih devetnaest, nisu naoružani i cekaju nas! Neka se izdvoji jednak broj ljudi koji idu... bice ferka! '' Ja sve vreme ne verujem. On je 'ladno pricao mobilnim sa navijacem Southamptona i ugovorio je tucu nedaleko od paba u kojem se nalazimo. Ja sam bio dvadeseti, jer kako mi rekoše, ako necu da ucestvujem niko me ne tera, a u slucaju da krene naopako mene nece niko dirati pošto nemam na sebi '' Casual odecu ''. Njih devetnaest, i ja kao posmatrac, krenuli smo ka Maze Hill stanici dve ulice dalje od paba. Nikom nije palo na pamet da uzme bilo kakvu flašu ili motku jer je dogovor bio '' na ruke ''. To tamo prolazi, pomislio sam... kod nas bi jedna strana sigurno zajebala. Stižemo na dogovoreno mesto. Dvadesetak metara ispred nas stajala je grupa navijaca Southamptona spremna za okršaj sa Charltonom. Bez reci zalecu se jedni na druge... bam, bam... sevaju pesnice, noge, šake... i to traje ni dva minuta kad neki lik ulece na plato i vice: '' Bež' te! Panduri! '', i sve stade. Jeni na jednu, drugi na drugu stranu. Neverovatno! Na stanici je osim dve grupe koje su se mlatile bilo još obicnih ljudi koji su najnormalnije cekali voz kao da se ništa ne dešava. A da stvar meni bude još nejasnija pobrinula su se i cetvorica navijaca Southamptona u crveno-belim dresovima koji su takode sve samo posmatrali sa strane. Na njih se niko nije ni osvrnuo samo zato što su bili obicni navijaci obuceni u klupske boje, koje po pravilu niko ne dira!
A kako su onda bili obuceni huligani ili kako da ih nazovem da bi ih razdvojio od navijaca? Niko na sebi nije imao nikakvih jasno vidljivih oznaka pripadnosti jednom ili drugom klubu. Eventualno na kragnicama košulja ili na kacketima stajao je mali bedž i to je sve. U jednom momentu kada su se izmešali nisam imao pojma ko su koji. Na njima su bile polo majice, karirani kacketi i košulje, farke i uglavnom cipele. Kada sam se malo bolje zagledao u sve njih ukapirao sam da svaki na sebi ima nekoliko stotina funti odece.
'' Vidiš, na meni je Stone Island džemper od 200 funti, ispod je majica Henri Lloyd koju sam platio svega 40-tak. Farmerice su Armani, cipele Lacoste, a kacket Aquascuttum. On me je koštao 30 funti! '' ,objašnjavao mi je Neil. Ja sam do tada o svemu tome citao u fanzinima i slušao od UK prijatelja. Na evropskom prvenstvu u Belgiji 2000. godine video sam veliki broj engleskih navijaca u odeci ne toliko poznatih koliko na ostrvu popularnih etiketa. Nakon nereda protiv Nemaca u Charleroi kao i u Briselu protiv muslimanskog dela stanovništva, engleska marka Hackett je bila prinudena da promeni logo svoje firme na majicama i duksevima, i da sa njih skine veliki natpis pošto je vecina izgrednika imala baš tu odecu na sebi. Firmi sa dugom tradicijom nije trebalo da se sa njom poistovecuju fudbalski huligani deportovani sa prvenstva u Belgiji.
Sve to sam znao, ali mi je ipak delovalo malo suludo. Davati toliko love na odecu koja vrlo lako može da bude upropaštena, iscepana ili skinuta u tuci sa protivnickim navijacima. Kada sam se malo bolje osvrnuo po pabu svih pedesetak Charltonovih fanova koji su tu pili imali su na sebi markiranu odecu. Sve su to bile etikete koje baš i nisu toliko popularne na kontinentu, pogotovo ne medu navijacima: Burberry, Henri Lloyd, Aquascuttum, Stone Island, Evisu, Paul and Shark, Napapijri, Paul Smith...
A kako je sve pocelo?
Prvi put sa pojavom modova, tokom šezdesetih godina prošlog veka, momci koji su uglavnom poticali iz radnickih porodica voleli su da na sebe nabace nešto markirano. Za njih su nocni klubovi i fudbalski stadioni bili mesta na kojima su imali priliku da prošetaju novu potpisanu odecu.
Tokom osamdesetih godina u Engleskoj je nastao pojam Football Casuals koji je proistekao iz mode skinheadsa. Nakon redovne odece koju su furali skinsi: Harrington, Fred Perry, Jon Wood, Ben Sherman, Lonsdale, Sta Prest, Dr Martens ... na engleskim ulicama, pabovima, stadionima masovno su poceli da se pojavljuju momci u Peter Storm jaknama, Pringle rolkama, Lacoste majicama, Burberry šalovima...
Bilo je prestižno imati na sebi skupocenu, markiranu majicu, jaknu ili šal. U to vreme nije bilo mnogo prodavnica koje su ih prodavale. Tinejdžeri su uglavnom mogli sebi da priušte Levi's farke koje su kupovali u Tesco radnjama, ali našlo bi se tu love i za po koju tenisku majicicu (Fila, Lacoste, Sergio Tacchini, Head) koje su bile obležje prvih Casulasa.
Odeca je u to vreme na ostrvo stizala iz inostranstva. Britanski klubovi vladali su Evropom, a navijaci su koristili svaku priliku da skoknu preko i snabdeju se '' in '' robom. Scousersi, fanovi Liverpoola-cetvorostrukog prvaka Evrope, provodili su i po nedelju dana u Italiji ili Francuskoj kada je njihov klub tamo igrao, i '' operisali '' po robnim kucama, buticima i sportskim radnjama. Kuci su se vracali sa punim torbama Slazanger, Ellese, Kappa, Nike, Lois, Anoraks, Lacoste i drugih krpa.
Inter City vozovi bili su puni navijaca skockanih po Casuals modi. Veoma bitnu stvar cinile su i nove patike, posebno Adidasove Samba i Diadorine Borg Elite. Uprkos naletima mokasina i planinarskih cipela patike su tokom osamdesetih bile hit.
Krajem osamdesetih Casual euforija se stišava da bi sedam, osam godina kasnije ponovo postala preokupacija navijaca.
Lacoste i Burberry su možda i jedine dve etikete koje su i nakon dvadeset godina zadržale vrtoglavu popularnost. Vremena se menjaju pa tako i moda. Ralph Laurenove golf jakne i polo majice postale su neizbežni odevni predmeti. Prvi put klinci od šesnaest, sedamnaest godina odvajaju po 150 funti za džemper ili cipele.
Trenutno je broj jedan Stone Island, veoma upecatljiva roba zbog oznake (poput kompasa, slican Nato znaku) koja je kao prišivac sa dva dugmica prikacena na levi rukav jakne, duksa ili džempera. Krajem osamdesetih se prvi put pojavila u Velikoj Britaniji. Na engleske tribine su je iz Italije doneli preprodavci i lopovi koji su tamo odlazili prvenstveno zbog Armani džisna. Kada je stigao u London Stone Island džemper je koštao 200 funti!!!
Krajem devedesetih policija je uocila vezu izmedu markirane odece i huligana. Ukapirali su da ne moraju da motre na nekoga ko urla na stadionu svih devedeset minuta obucen u dres i ogrnut klupskim šalom, vec na lepo odevene momke po pabovima i oko stadiona od kojih veliki broj vec ima zabranu odlaska na utakmice. Koliko su se huligani poistovetili sa popularnim brendovima govori i cinjenica da svaka ekipa ima svoj bedž ''Stone Island on Tour'' sa ispisanim imenom kluba ili vizit karte sa Burberry šarom na kojoj piše '' Upravo ste dobili batina od Aston Villa Youth-a ''
Cardiff City-ev Soul Crew trenutno je jedna od vodecih huliganskih ekipa na ostrvu. Na dan utakmice u pojedine pabove u glavnom gradu Velsa zabranjeno je ulaziti u Stone Island jaknama, dok je u Portsmouthu dovoljno da skinete etiketu sa rukava.
Poput Hackett-a i Stone Island je baš zbog navijaca bio prinuden da promeni svoj dugogodišnji logo. Najnoviji modeli umesto prepoznatljivog bedža sada imaju samo malu neupadljivu oznaku na grudima.
Najsvežiji primer u kojem se prosto digla hajka na huligane obucene po poslednjoj modi dogodio se na kvalifikacionoj utakmici izmedu Engleske i Turske igranoj u Sunderlandu aprila ove godine. Sve je pocelo nekoliko sati pre tekme kada su se pobile ekipe Sunderlanda i Newcastlea. Dva paba su potpuno demolirana a jedan navijac je u kriticnom stanju prevežen u bolnicu. Kada je policija uletela da razdvoji zaracene strane nastao je opšti haos. Preko dve stotine fudbalskih Casualsa se udružilo protiv njih. Rat je trajao citav sat. Letele su flaše, cigle, stolice. Nigde nije bilo Turaka. Sve se dešavalo izmežu engleskih huligana i policije. Par sati pre toga grupa Turaka je napadnuta u centru grada a kada je policija uhapsila jednog od napadaca ovaj je kiptio od besa: '' Ja sam navijac Arsenala, ova govna su mi ubola nožem prijatelja pre dve godine! '' Takode je i jedan turski novinar dobio batine ispred Mc Donald's-a. Tokom meca turski navijaci su konstantno gadani svim i svacim a opšta ludnica je nastala kada je Engleska povela 1-0. Preko pedeset navjaca uletelo je u teren da podeli radost sa igracima. Vecina ih je imala Stone Island jakne i Burberry ili Aquascuttum kackete. Policija je tog dana uhapsila stopet izgrednika. Naslovi u sutrašnjim novinama poput: '' Burberry banda napala policiju '' i '' Stone Island huligani rušili sve pred sobom '' digli su veliku prašinu.
Policija na engleskim stadionima danas posebno obraca pažnju na '' markirane '' navijace, jer se ispostavilo da su baš oni potencijalni izazivaci nereda. Naravno nisu svi obuceni u Pradu, Aquascuttum, Paul and Shark, Dolce and Gabbana, Henri Lloyd, Stone Island... jer cinjenica je da ne može baš svako da izdvoji 500 funti kako bi kompletirao garderobu. Ima i onih koji se i dalje drže Fred Perrya, Ben Shermana, Lonsdalea... u suštini to je to, ali neuporedivo jeftinije!
Fudbalski fanovi širom Evrope decenijama su se ugledali na engleske navijace, tako da se i '' fashion '' euforija sa ostrvskih stadiona velikom brzinom širila. Kod nas se o svom tom modnom ludilu ne zna puno, mada mora se priznati da je sve veci broj onih koji prate dešavanja na ostrvu. Navijaci Vojvodine napravili su nekoliko zastava i dukseva sa Burberry šarama i Stone Island znakom. Neki od njih furaju Lacoste majice i Tommy Hilfinger košulje i jakne, a pojavili su se i prvi Burberry kacketi. Na utakmicama Partizana takode je primeceno nekoliko kariranih kacketa i šalova. Zvezdini navijaci koriste veze sa inostranstvom i tako se snabdevaju skupocenim odevnim predmetima, a njihovu prvu Casulas ekipu cine urbaniji gastarbajteri koji prate dešavanja u Britaniji. Ipak teško je poverovati da, prvenstveno zbog ekstremno visokih cena za naše uslove, Stone Island, Aquascuttum ili Burberry mogu postati prepoznatljiv stil srpskih navijaca.


BURBERRY


1856. dvadesetjednogodišnji Thomas Burberry osniva firmu i otvara prvu prodavnicu u Basingstokeu.
1890. otvoren je i prvi šop u Londonu, Haymarket.
1900. ustanovljen zaštitni znak firme – vitez kopljanik na konju. Otvaraju se prve prodavnice u Parizu i Njujorku.
1910. Burberry šije kompletnu garderobu za britansku vojsku.
1924. patentirana cuvena krem/braon karirana šara koja je i danas sinonim za Burberry.
1967. Burberry kaputi i mantili postaju svetski hit. Masovno se nose torbe, šalovi, kišobrani.
1980. Burberry euforija zahvata Ameriku. Otvaraju se ekskluzivne prodavnice u Detroitu, San Franciscu, Chicagu, New Jerseyu, Philadelphiji, Washingtonu...
1997. potpuno novi tim dizajnera izbacuje novu kolekciju.
2003. '' Burberry Brit '' naziv je novog ženskog parfema.


AQUASCUTTUM

1851. ustaoveljen patent za nepromocive kišne kabanice. John Emary osniva etiketu za muškarce Aquascuttum.
1909. Aquascuttum fabrika u Northemptonshireu proizvodi godišnje preko 30.000 kišnjih mantila.
1914. Aquascuttum šije vojne uniforme i odela koja ce se nositi tokom oba Svetska rata.
1960. Winston Churchill jedan je od Aquascuttumovih modela.
1976. patentirana poznata karirana šara. (mnogi je zbog iste boje mešaju sa Burberryem)
1995. Generalni sponzor svetskog filmskog festivala
1996. Oficijelna odeca olimpijskog tima Velike Britanije na Olimpijadi u Atlanti.
2001. Aquascuttum slavi 150 godina postojanja.


STONE ISLAND

Krajem sedamdesetih godina italijanska sportska kompanija SPA lansirala je novi proizvod Stone Island koji par godina kasnije, tacnije 1981. uspeva da se u potpunosti probije na tržište. Dizajner broj jedan bio je Massimo Osti, koji ce kasnije osvajati mnoge svetske trofeje. Prve jakne izgledale su futuristicki. Pravljene su od posebnog tehno fibera i imale visoki sjaj, tako da su zavisno od toga da li ste na suncu ili u mraku menjale svoju boju (od zlatne do metalik sive na primer).
Polovinom osamdesetih pojavljuje se i prva kolekcija Stone Island džempera.
Ni jedna prodavnica u svetu, osim generalnog zastupnika nije mogla da prodaje Stone Island odecu. Zbog velike popularnosti na ostrvu otvara se i prvi šop u Londonu.
Ulaskom u dvadesetprvi vek Stone Island je proširio svoj asortiman i nacinio par izmena u dizajnu, a najbitnija je ta da je prepoznatljivi platneni bedž skinut sa levog rukava i zamenjen malim logom.


LACOSTE

1927. francuska teniska reprenzetacija predvodena Reneom Lacoste, pobeduje to data neprikosnoveni americki tim i po prvi put osvaja Davis Cup. Americka štampa nakon tog senzacionalnog uspeha Francuza velica francuske tenisere a njihovom kapitenu pridodaju nadimak '' Aligator ''. Rene Lacoste prihvata taj nadimak oberucke i vec na sledecem takmicenju pojavljuje se u sakou sa izvezenim krokodilom na džepu.
1933. Rene Lacoste i Andre Gillier, vlasnik najvece tekstilne fabrike u Francuskoj u to vreme, osnivaju firmu koja ce proizvoditi odecu za tenisere, jedrilicare i igrace golfa. Nazivaju je Lacoste.
Prva Lacoste majica bila je bele boje, išla je uz telo, imala je kragnicu, krace rukave i bila je krace dužine.
1951. Lacoste roba pocinje da se izvozi u Italiju i USA
1963. Napravljen je i prvi teniski reket s' kojim ce Jimmy Connors i Billie Jean King osvojiti cak cetrdesetšest turnira.
Ubrzo se popularnost '' krokodilcica '' širi po celom svetu, otvaraju se prodavnice na svim kontinentima, pa je danas prosto nezamislivo otici u neku svetsku metropolu i ne primetiti oficijalni Lacoste šop.


HENRI LLOYD

Prvog jula 1963. godine poznati jedrilicar, Henri Strzelcki osniva sopstvenu marku Henri Lloyd. Od pocetka pa do danas Henri Lloyd proizvodi svu vrstu sportske odece za moreplovce, skipere, nauticare, jedrilicare. Veliki broj svetskih takmicenja u vodenim sportovima bio je pod pokroviteljstvom Henri Lloyda.




HACKETT

Svoj proboj na tržište Hackett doživljava kao generalni sponzor engleske ragbi reprenzetacije kao i polo tima. Osim sportske odece Hackett proizvodi i odela, košulje, šešire... Sportska kolekcija je bila prepoznatljiva i lako uocljiva pošto je preko celih grudi imala ispisano Hackett. Današnji logo je sasvim drugaciji i obicno se samo na grudima ili rukavu nalazi slovo H.




Od ostalih etiketa koje su popularne medu navijackim svetom na ostrvu treba izdvojiti: Armani Jeans, Mosschino, Hugo Boss, Dolce and Gabbana, Prada, Gant, japanski Evisu, Nappapijri,... kao i sportske klasike poput Adidasa, Reeboka, Pume, Umbra...

Hmm, po meni u neki moj "casual stil" spada jos par marki
Beneton,Lonsdal,Versace, Timberland... mislim uglavnom je ovo streetwear stil, gde su marke malo opustenije da ne kazem jeftinije od casuala, mada ti otprilike i nije toliko potrebno odelo da bi bio hool, jer odelo ne moze da cini coveka.

takodje marke se cesto menjaju tako da je danas u navijacki kulturnijim zemljama ne zamislivo videti nekog u barbery kacketu jer je to vec provaljena fora,
Jos bi izdvio navijacke marke kao sto su "hooligan" "mentalita ultra" (uglavnom duksevi sa fantomkama kapuljacama) i mod69

Od street wear marki najpopularnije su Converse, Adidas, Fila, Timberland,.. i mnoge druge

postao jos davno...a da se zalije...uvek,ne odbijam 

btw:klipovi su sa utakmice Dubocica(Leskovac)-Radnicki Nis

upravo tako, casual fazon se i fura(o) na ostrvu bas radi maskiranja da niko ne provali da je huligan, da se stopi sa ostalim "navijacima" , dok je kod nas susta suprotnost - primer: lik stavi burberry kacket obuce jaknu sa kapuljacom (ona s krznom) zategne uckur dole na dva broja manjoj trenerci (smesno ali je tako) , "brze" patike i time svima porucuje da je on "hool", kad to vidim smeje mi se ali i place

kod nas taj nazovi casual gubi smisao jer je fazon da budes neprimecen a ne   ,ovde likovi nose recimo burberry kacket i uz to stave navijacki sal oko vrata ili stone island jaknu a ispod dres. ispadaju smesni a sto je najgore nisu toga ni svesni (sto je i logicno,jer da su svesni ne bi to radili ). mislim da kod nas postoji veoma malo ljudi koji su casual, kad ovo kazem ne mislim na ove malo pre navedene.

Jako dobra tema sa jako dobrim textovima... nadam se da cu malo da pridonesem ovoj temi...
Za pocetak malo kritike...
Bosnia and Herzegovina

    * FK Zeljeznicar - The Maniacs
    * FK Sarajevo - Horde Zla
    * FK Radnik - Incident ---- Nastali tokom 1995
    * HNK Zrinjski - Ultras  ---- Nigdje veze, ova skupina navijaca je nastala 1995, za razliku od njihovih tvrdnji da su nastali 1921 ili tako nesto...dakle ove dvije skupine nemaju nikakve veze sa poznatim huliganima iz BiH, samim tim sto ne vole svoj klub,jer prva ljubav zaborava nema...mozda za nekih 10-15 godina uspiju da stvore ljubav prema svojim klubovima
     
ovdje bih dodao navijace
    *FK Velez - Red Army (Rodjeni)
    *FK Borac Banja Luka - Vulturesi
    *FK Celik -Robijaši (moram naglasiti,iako ih mrzim,da su stvarno preludi momci)



sa huliganima ima, ali ne znam kakvu direktnu vezu ima sa incidentima jedino ako je neki huligan burberry shalom zadavio drugog...

S obzirom da nisi naglasio Turske huligane, logicno je da tako razmisljas...naime njihova "nosnja" obavezuje, ako ne vatreno oruzje onda noz (minimalno 15cm),razne satare, tkz. Kebab nozeve( sa njim su zaklana ona dvojica pametnjakovica iz Engleske koji su zapalili Tursku zastavu).




obicno ovako skrivaju manje nozeve...






Ne bih ovo nazvao nosnjom da oni ne traze od svojih clanova da ti predmeti budu istaknuti na njima...strah od zatvora definitivno ne postoji, recimo samo Besiktas ima preko 50000 "ultrasa" (na turskom se zovu Čarši, i ujedno su najmalobrojniji medu velikom cetvorkom)

obratiti paznju na brku sa pistoljem...nisu to ko' ova sadasnja nasa djecica....
Jako dobro poznajem Tursko huliganstvo i njihovu scenu, zivio sam u Turskoj 5 godina, i jedan od mojih drugova je sada medu vodama Besiktasovih Ultrasa(Čarši)...
Svakako su najmnogobrojniji navijaci Galate,Besiktasa,Fenera i Trabzona

Ja cu pretezno da pisem o Turskim huliganima, a s obzirom da nemam odakle da copy/paste textovi ce da budu dosta kratki ali jasni...mada 90% njihovih slucajeva su "no comment"...tako da ce biti dosta i slika,videa, sa objasnjenjima itd.

Evo za pocetak oni o kojima najvise znam :
Čarši
Kao sto sam vec naveo...ovo je huliganska grupa Besiktasovih navijaca koji se inace zovu Kartallar (Orlovi) . Nastaju 1983 godine sa dolaskom predsjednika Suleyman Seba, koji je inace bio predsjednik Besiktasa 17 godina.Ime Čarši su sebi dali po mjestu gdje su Birol i Bekir skupljali omladinu za ovaj huliganski pokret. 1983.g. se nije slutilo da ce to ime Čarši da bude ono sto danas jeste: Veoma jaka huliganska skupina!!!
http://www.turkeyhooligans.com/thv/fbbjk2006olaylar.mpg Brod koji vidite na videu je bio otet od strane Čaršije, jer je jedan od voda Čaršije iskasapio vođu fenerovih ultrasa (koji nemaju nikakvo odredeno ime, niti su organizovani, no kada dode do belaja...svi su ultrasi...7-77,ali bukvalno) te tako su pokusali da ga spase od murije ali nisu uspjeli,jer je aktivirana Turska Vojna Avijacija i Mornarica!!!


http://www.turkeyhooligans.com/thv/bjkkovalama1998.mpg
i...jedan od najkrvavijih sukoba navijaca Fenera i Besiktasa, sto se na zalost ne vidi na snimku,ali bio sam prisutan...vjerujte takvo nesto niste do sada vidjeli nigdje...niti ce te ikada.Od stolica kojim su gadani poginulo je 8 navijaca Fenera, a od ostrih predmeta 2 osobe, 263 tesko povrijedene osobe, 1000+ lakse povrijedenih...desilo se 1998 godine.


http://www.turkeyhooligans.com/thv/alenuclu.mpg
Scena od koje sam se milion puta naježio... Sadasnji generalni voda navijaca Besiktasa Alen pokazuje svoj autoritet, a tifozi kako se navija...takode nevideno na nasim prostorima!!!


Cisto da vidite da ne stede ni djecu...13-godisnjak poginuo na mecu Konyaspor-Besiktas 2004.


Mjere osiguranja u Istanbulu...svaki javni prevoznik mora da obezbjedi mjesto za po 15 specijalaca po vozilu...Inace Turska policija je od 1991-1999 imala potpunu slobodu kad je u pitanju koristenje vatrenog oruzja na huliganima,jer uvijek huligani prvi napadaju policiju istim.

Moram da napomenem da navijaci velike cetvorke praktikuju da 7 dana prije derbija (pretezno od kraja proslog kola) postavljaju satore pored stadiona i zive tih 7 dana u njemu,tako iskazuju ljubav prema svom klubu i to su najcesce likovi koji ginu poslije ili prije utakmice!!!
Toliko za sada bice jos nadam se opsirnije...

svaka cast za ovaj tekst.
turke sam uvijek gotivio zbog njihovog ludog fanatizma

turci su oduvek bili najveci huligani a zatim englezi. pozdrav za emirz

Casual nije kamufliranje  to je samo stil gde bi se poznavali clanovi firmi(ekipa) sa ostalim suporterima ili obicnim fanovima, jednostavno stil oblacenja je odredjen samo da bi se huligani mogli poznavati izmedju sebe na hool okrsajima, jednostavno kasnije je i murija provalila ovaj fazon.
U engleskoj je odredjena navijacka svest tako da niko nece dirati klinca od 15 godina u Liverpulovom dresu na stajgi, ipak taj isti klinac ne sme da se krece po Pekamu u istom jer je to cist bezobrazluk.

Znaci Casual stil je samo radi prepoznavanja ekipa u medjusobnim okrsajima.


Svaka cast za turke, samo oni nisu navijacki opredeljeni jer navijanje sa namerom da se neko ubije je divljastvo.

^ inace mrtav pijan sam pisao i nisam hteo da editujem post, brate koliko puta sam rekao jednostavno :D:D:D:D

@emirz

dobro dosao,hvala na pohvalama za temu,

meni je najblaze receno idiotski i kukavicki koristiti nozeve,nekakve sablje,satare u obracunu sa suparnickim navijacima a o vatrenom oruzju da ne pricam. zamislite da dve hool ekipe dodju u sukob a svaki lik nosi pistolj i dve bombe za pojasom to vise lici na rat dve vojske nego na navijacki obracun. takodje smatram kukaviclukom ili nedostatkom muda nosenje(koriscenje) nozeva u takvim obracunima jer za mene je navijac koji izbode drugog navijaca (ili simpatizera-ono 13-o godisnje dete recimo) nije nista vise do obicna picketina koja nema muda za fajt "na ruke" i na takve gledam s prezirom i gadjenjem dok ti , mozda gresim ali tako sam te razumeo, o tome pises u fazonu svaka im cast, mnogo su jaki....po meni to dokazuje samo nedostatak hrabrosti.

@mrly:Casual nije kamufliranje    to je samo stil gde bi se poznavali clanovi firmi(ekipa) sa ostalim suporterima ili obicnim fanovima, jednostavno stil oblacenja je odredjen samo da bi se huligani mogli poznavati izmedju sebe na hool okrsajima, jednostavno kasnije je i murija provalila ovaj fazon.

brate na pocetku kazes da casual nije kamufliranje a odmah u nastavku [/b]iste[b] recenice to demantujes kako bi ti onda nazvao stil oblacenja je odredjen samo da bi se huligani mogli poznavati izmedju sebe na hool okrsajima kako sam kazes, a da ostanu neprimeceni od strane murije? ja bih ipak rekao kamufliranje.

@makigiggy 

ne slazem se s tobom, bas si me nasmejao


i na kraju evo jednog teksta o navijackoj sceni u Grckoj :

Kada se prica o navijacima, uglavnom se kao primeri navode dešavanja na stadionima u Engleskoj i Italiji. Ako su ovi prvi pioniri fudbalskog huliganstva, onda su Žabari svakako doktori za koreografiju i pirotehnicke spektakle. U poslednjih nekoliko godina veliku pažnju javnosti skrenuli su na sebe i navijaci istocno evropskih klubova, pre svih Poljaci, Rusi, Bugari... Ovaj put spusticemo se na jug Evrope, u zemlju aktuelnog fudbalskog i košarkaškog evropskog prvaka. Fudbal je u Grckoj uvek bio popularan sport, ali ni klubovi ni reprenzetacija nikada nisu postizali znacajnije rezultate. Grci su sve do polovine devedesetih godina jednostavno bili trecerazredna fudbalska zemlja u Evropi, a naši timovi su bez muke izlazili na kraj sa bilo kojim grckim klubom. Tada je u fudbal kod naših bivših južnih komšija uletela velika lova, i fudbal je krenuo uzlaznom putanjom. Danas je gotovo nezamislivo da u ligi šampiona ne i dva grcka tima, a kada je prošle godine pod trenerskom palicom nemackog strucnjaka Ota Rehagela, grcka reprenzetacija osvojila prvenstvo Evrope u Portugalu, postalo je jasno da su Grci izrasli u ozbiljnu fudbalsku naciju. Poznati po svom vrelom, južnjackom temperamentu, grcki navijaci na utakmicama stvaraju paklenu atmosferu, a retko kada se jedan derbi mec završi bez tuce i incidenata. Iako nikada nisu pridavali veliku važnost izgledu transparenata i koreografijama, Grci pale pirotehniku bar koliko i Italijani, a tuku se više i od Engleza. Još polovinom sedamdesetih, u Novom Sadu je gostovao atinski AEK, ciji su navijaci u velikom broju doputovali na tu utakmicu i zauzeli gotovo celu zapadnu tribinu stadiona Vojvodine. Zvezda je u svom pohodu na Uefa kup par sezona kasnije prošla kroz pravi pakao Atine, pa je umesto crveno belih u finalu zaigrao Panatinaikos. Pricalo se da su Zvezdini igraci bili otrovani hranom, ali su Grci najviše zahvaljujuci neverovatnoj buci sa tribina i velikom pritisku na sudije uspeli da nadoknade minus od tri gola iz prve utakmice. Starijim navijacima još uvek je u secanju i invazija navijaca Panatinaikosa na Zvezdinu Marakanu polovinom osamdesetih, kada su dva tima ponovo ukrstili koplja u jednom evropskom takmicenju. Grka je bilo preko deset hiljada na južnoj tribini, i to je verovatno i najbrojnija strana navijacka grupa koja je ikada gostovala na ovim prostorima. Interesantno je da se na toj utakmici pojavila i grupa navijaca Olimpijakosa, koji su navijali za Zvezdu. Za to su postojala dva dobra razloga. Prvi je velika mržnja izmedu navijaca dva atinska kluba, a drugi cinjenica da su Olimpijakos i Crvena Zvezda klubovi iste boje. Navijaci solunskog Arisa preplavili su Halu sportova na Novom Beogradu 1988. pa su se košarkaši Partizana osecali kao da igraju u gostima. I dok je u Atini prilicno zamršena situacija oko toga koja grupa drži primat u gradu, u Solunu je jasno da je PAOK-ova armija navijaca broj jedan. Interesantno je pomenuti i da postoji veliki rivalitet izmedu gradova Soluna i Atine. Razgovarali smo sa Iliasom, vatrenim navijacem Panatinaikosa i pripadnikom navijacke grupe "Gate 13". Da kažemo i to, vecina navijackih grupa u Grckoj se zove po sektorima na kojima se okupljaju na stadionu ("Gate 4", "Gate 7", "Gate 13"...)
* Možeš li nam reci nešto o pocecima organizovanog navijanja u Grckoj i navijacima Panatinaikosa?
Ilias: Prva organizovana navijacka grupa u Grckoj nastala je u sezoni 1966/67. i to baš na stadionu Panatinaikosa. PAO (skraceno od Panatinaikos) je bio veoma popularan klub, tako da stadion kapaciteta od 27.000 mesta nije mogao da smesti sve one koji su želeli da prisustvuju utakmicama. Navijaci su se organizovali prevashodno da bi lakše dolazili do ulaznica. U to vreme huliganizam nije postojao, mada je uvek bilo sitnijih incidenata. Navijaci su gadali protivnicke igrace i sudije svim i svacim, ali nije bilo ozbiljnijih nereda. Tek desetak godina kasnije dolazi do pravog navijackog buma u Grckoj. Pao je u to vreme imao najorganizovanije navijace, nazvane "Union of Gate 13 fans". Krajem sedamdesetih iz grupe Gate 13 izdvojila se ekipa huligana pod nazivom N.O.P.O. (skracenica znaci neonacisticka organizacija navijaca Panatinaikosa), koji postaju strah i trepet za sve protivnicke navijace i definitivno su najjaca huliganska ekipa koja je ikada postojala u Grckoj. Ta ekstremna ekipa nije imala svoje sedište, nikom nisu govorili svoja prva imena i delovali su u ilegali, kao duhovi. 1981. godine Panatinaikos preuzima novi gazda koji zabranjuje aktivnosti svih neoficijelnih navijackih grupa i osniva fan klub koji ce biti potpuno pod njegovom kontrolom. Uprkos tome, huliganski element nije istrebljen. U Atini su i prve navijacke grupe imali i Olimpijakos i AEK, s' tim što su navijaci AEK-a dugo vremena bili totalno neorganizovani. U isto vreme na severu Grcke u Solunu, glavnu rec su vodili navijaci PAOK-a, koji po svojim brutalnostima nisu ni malo zaostajali za navijacima iz Atine. Druga dva kluba iz Soluna Aris i Herkules imali su takode brojnu armiju navijaca, ali ni blizu nasilne kao PAOK. Do 1982. godine sva dešavanja na tribinama grckih stadiona dovodena su u vezu sa navijacima Panatinaikosa, Olimpijakosa i PAOK-a. Navijaci drugih klubova nisu vredni pomena. Pomenuo bih još da je 1988. godine osnovana grupa navijaca Panatinaikosa "Green Cockneys" koji su punih sedam godina bili najbolje organizovana navijacka grupa u zemlji.
*Koje bi tuce izdvojio kao najpoznatije kada su u pitanju navijaci u Grckoj?
Ilias: Još daleke 1964. godine na starom stadionu Panatinaikosa igran je veciti derbi PAO- Olimpijakos. Postojale su sumnje da je mec namešten, pa su i jedni i drugi navijaci iz besa poceli da ruše sve pred sobom, uništavaju stadion i tuku se sa policijom. Pocetkom 1981. godine izbili su neredi na utakmici AEK-Olimpijakos. Uspanicena masa pocela je da beži ka izlazima, ali su naleteli na zatvorene kapije. 21 osoba je izgubila život. Masovna tuca odigrala se i u samom centru Atine pre utakmice finala kupa izmedu Panatinaikosa i Olimpijakosa 1988. godine u kojoj je ucestvovalo preko dve hiljade navijaca. Godinu dana kasnije navijaci Panatinaikosa pocistili su sve pred sobom ispred AEK-ovog stadiona i umalo uspeli da provale na tribinu najvatrenijih navijaca AEK-a "Original 21". Slicna tuca odigrala se i 1990. ali su sudbinu AEK-ovih navijaca umalo doživele pristalice Olimpijakosa "Gate 7". Ipak, jedna od najludih tuca odigrala se 1992. godine. Navijaci Panatinaikosa vracali su se sa košarkaške utakmice iz Soluna. Oko dva sata iza ponoci naših deset autobusa napadnuto je u selu Neos Panteleimonas. Vecina navijaca je spavala, kada su pocela da pucaju stakla na autobusima. Neredi su trajali punih sat vremena, celo selo je ustalo na noge, a seljaci su da bi zaštitili svoju imovinu pucali iz lovackih pušaka. Naši autobusi su bili poptpuno uništeni. Za navijace PAOK-a svaka utakmica protiv atinskih klubova predstavlja odlazak u rat. Dve najbrutalnije tuce kada su u pitanju susreti navijaca Olimpijakosa i Panatinaikosa na košarkaškim utakmicama odigrale su se na neutralnom terenu, dve godine zaredom 1994, i 1995. Oba puta je u pitanju bio "Final Four" na koji su se plasirale obe ekipe. U Tel Aviv je 1994. godine doputovalo nekoliko brodova punih huligana obe ekipe, koji su se bez prestanka sukobili tri dana. Luka je bukvalno bila u plamenu prilikom uplovljavanja dva broda sa protivnickim navijacima. Sledece sezone scenario je bio još brutalniji, a mesto dešavanja španska Saragosa. U razmaku od petnaestak minuta na aerodrom u Barseloni sleteli su naš i avion pun navijaca Olimpijakosa. Preko 600 ljudi se mlatilo, na pisti, u aerodromskoj zgradi, na prakingu. Vladala je opšta anarhija. Veliki broj letova je kasnio, putnicke torbe i koferi su bili razbacani, izlozi free shopova razbijeni. Navijaci su bacali jedni na druge saksije cveca, stolice, pepeljare, a španskoj policiji je trebalo više od sat vremena da uspostavi red i mir. Sledeceg dana grupa od 300 navijaca Panatinaikosa uspela je da izmakne policijskoj pratnji i domogne se hotela sa protivnickim navijacima. I poslednjeg dana odigrala se velika tuca kada su navijaci Olimpijakosa napali dvoje kola sa navijacima Panatinaikosa na jednoj benzinskoj pumpi nedaleko od Saragose. Na njihovu nesrecu nakon par minuta na istu pumpu je pristigao i pun autobus protivnickih fanova. Došlo je do opšte makljaže, u kojoj su navijaci crveno belih dobili nevidene batine. Španska policija je uhapsila oko 250 navijaca od kojih je oduzeta velika kolicina suzavaca, noževa i drugog hladnog oružja.
Pomenucu još jednu veliku tucu koja se odigrala nedavno. U kvalifikacijama za svetsko prvenstvo 14. septembra 2004. godine Grcka je poražena od Albanije u Tirani sa 2-1. Nakon utakmice hiljade Albanaca, uglavnom ilegalaca, izašlo je na ulice grckih gradova da proslavi veliku pobedu. Bio je to znak za uzbunu. Navijaci svih grckih klubova od Soluna do Krita nisu mogli to da dozvole tako da se u celoj zemlji za svega nekoliko sati na ulicama tuklo hiljade navijaca. Policija se udružila sa navijacima i krenula u poteru za Albancima. Rezultati nereda su bili užasavajuci: dvojica Albanaca su ubijena, dvadeset i jedan izboden noževima, preko 400 ih je završilo u bolnicama, a broj zapaljenih automobila i prodavnica ciji su vlasnici takode Albanci bio je blizu hiljadu.
*Koje je gostovanje za vas, navijace Panatinaikosa najopasnije?
Ilias: Derbi mecevi protiv Olimpijakosa tradicionalno su puni tenzije i mržnje, a mogu slobodno da kažem da su košarkaške utakmice mnogo opasnije od fudbalskih, pošto je u opticaju manji broj navijaca. Jednom prilikom smo dobili svega 200 karata za gostovanje u Pireju protiv Olimpijakosa, cijih je navijaca u hali bilo 13000. Ne znam kako smo uspeli da izvucemo žive glave. Takode, naše svako gostovanje sa košarkaškim klubom u Solunu protiv PAOK-a više je nego opasno. Kada ideš u Solun, moraš da budeš spreman na sve.
*Da li možeš da uporediš navijacku scenu u Grckoj danas sa onom od pre deset, dvadeset godina?
Ilias: Atmosfera na grckim stadionima je uvek dobra, ali je policija danas mnogo organizovanija nego pre. Na svim stadionima su uvedene kamere koje snimaju navijace, veliki je broj policajaca u civilu, tako da su se tuce premestile sa tribina na ulice. Moram da napomenem da je danas malo onih pravih tuca u kojima se navijaci tuku "na ruke" kao nekada, i sve se više koriste noževi, lanci, motke, Molotovljevi kokteli, baklje... U Grckoj i dalje važi zabrana na organizovan odlazak gostujucih navijaca na sve bitnije utakmice.
*Da li bi pomenuo još neke navijace iz drugih gradova osim Atine i Soluna?
Ilias: Ovde se vecina stvari dešava u Atini. Od drugih gradova, Larissa ima dobre navijace, ali su oni nešto mirnije prirode. Kalamata, Joannina i OFI sa Krita takode nisu loši, kao i navijaci svih timova iz malih mesta, za koje uglavnom navijaju lokalci. PAOK je definitivno najjaca navijacka grupa van Atine. Secam se kada su igrali protiv Napolija. Otišli su u velikom broju u Italiju. Maradona nije mogao da izvede korner punih deset minuta pošto su ga navijaci PAOK-a gadali svim što im je bilo na dohvat ruke. I navijaci Arisa su dobro organizovani u grupu "Super 3", dok treci solunski klub Iraklis ima najslabije fanove.
*Kakva je situacija sa ostalim klubovima u Atini?
Ilias: Atina ima dosta prvoligaša. Osim nas, Olimpijakosa i AEK-a, tu su i Panionios, Ionikos, Egaleo, Atromitos. PAO i Olimpijakos u najjbolji u svemu. To su dva najtrofejnija kluba u zemlji. Imaju najviše navijaca u zemlji i najbolje su organizovani. Mada moram da priznam da medu navijacima Panatinaikosa trenutno vlada mala anarhicnost. Postoje cetiri ravnopravne grupe, s' tim što su "Athens Fans" i "The Independent" dve najvece koje imaju clanove širom zemlje, Evrope i sveta.
*Da li i koliko navijaci u Grckoj poklanjaju pažnju modi? Da li se i kod vas nose Burberry kacketi, Stone Island, Henri Lloyd i ostale "casuals" etikete?
Ilias: U Grckoj je malo navijaca koji nose "casuals" odecu. Ovde je u poslednje dve godine ponovo pomama za starim navijackim spitfajer jaknama.
*Poznato je da grcki navijaci u velikom broju prate svoje klubove na gostovanjima po Evropi. Koje takvo gostovanje ce tebi ostati u najlepšem secanju i da li si možda bio u Beogradu 1986. kada je tvoj tim igrao protiv Crvene Zvezde?
Ilias: Stariji navijaci se rado secaju gostovanja u Liverpulu 1985, kada nas je bilo preko pet hiljada. Najbolju atmosferu smo priredili u Amsterdamu protiv Ajaxa 1996. godine. Bilo nas je 8000, pevali smo tokom cele utakmice i na kraju proslavili veliku pobedu. Odlicno je bilo i dve godine kasnije u Londonu protiv Arsenala. Ta utakmica se zbog velikog interesovanja igrala na Wembleyu, a Panatinaikos je imao podršku od preko 15000 navijaca. Iako smo izgubili, navijanje je bilo fenomenalno i u potpunosti smo nadglasali Engleze. Bio sam i u Beogradu kada je Panatinaikos igrao protiv Zvezde 1986. Došao sam sa caletom, pošto sam tada bio još uvek klinac da bih putovao sam. Atmosfera na celom stadionu je bila sjajna, a mi smo se uspešno nosili sa domacim navijacima pošto nas je bilo skoro 15000.
*Da li navijate za reprenzetaciju?
Ilias: Naša reprenzetacija nikada nije beležila znacajnije uspehe. Retko kada je uspela i da izbori plasman na završna takmicenja, tako da su navijaci uglavnom bili okrenuti svojim timovima. Mnogi ljudi ovde i dalje nisu svesni da je Grcka postala prvak Evrope u Portugalu prošle godine. To je svakako prvorazredno iznenadenje. Za razliku od fudbalera, naši košarkaši, a u poslednje vreme i odbojkaši i vaterpolisti tradicionalno beleže dobre rezultate, tako da je i atmosfera na dvoranskim sportovima grckih reprenzetativaca mnogo bolja nego na fudbalskim mecevima nacionalnog tima.
*Kakvi su odnosi navijaca Panatinaikosa sa upravom kluba, policijom, medijima?
Ilias: Kao što sam vec rekao, navijaci Panatinaikosa su podeljeni u cetiri grupe, tako da neki imaju odlicne odnose sa upravom koja im izlazi u susret sa raznim beneficijama. Sa policijom nikada nije bilo dobrih odnosa. Da je po njihovom, navijaci bi na stadion dolazili u odelima. Šta reci o medijima, osim da su majstori da napumpaju stvari i da od najsitnijeg incidenta naprave veliki skandal.
*U poslednje vreme Uefa ozbiljno preti svim klubovima ukoliko dode do navijackih ispada na rasnoj osnovi. Kakva je situacija u Grckoj?
Ilias: Ovde na tribinama nema organizovanih levicara i desnicara kao na stadionima u Italiji ili Španiji. Grci su tradicionalno veliki nacionalisti, a u Solunu na primer ima dosta neonacista. Navijaci Panatinaikosa važe za rasiste i desnicare, dok su na primer AEK-ovi anarhisti, ali ponavljam opet... nema organizovanih grupa.
*Pratiš li i druge sportove osim fudbala, koliko zanš o navijacima u Srbiji i ko su po tebi najbolji navijaci u Evropi?
Ilias: Panatianikosovi navijaci osim fudbala idu i na košarku, odbojku, vaterpolo. Redovni smo cak i na ženskoj košarci i odbojci. Pratimo naše sprotske ekipe i kuci i na strani. O navijacima u Srbiji znam dosta, pošto držim prodavnicu u Atini koja prodaje casopis "Srpski navijac", tako da imam dosta kontakata sa navijacima kod vas. I ostali navijaci u Grckoj znaju dosta o dešavanjima na tribinama u Srbiji. Olimpijakosovi su u bratskim odnosima sa Delijama. Mislim da su navijaci grckih klubova možda i najjbolji u Evropi, a siguran sam da se mnogi slažu samnom. Englezi i Italijani su uvek u vrhu. Dobri su i Španci, dok su u velikoj ekspanziji poslednjih godina navijaci iz istocne Evrope.

Najbolje navijacke grupe svih vremena u Grckoj po mišljenju Iliasa su: Olimpijakosovi "Misfits" i "Porto Leone", Panatinaikosovi "N.O.P.O." i "Cockneys", AEK-ovi "Getto Club" i PAOK-ovi "Gate 4"

PAOK je najveci grcki klub izvan Atine. Zovu ih i "loši momci" nacionalnog fudbala najviše zbog "ludih" navijaca. Klub su 1926. godine osnovale grcke izbeglice iz Istanbula, a poslednju titulu klub je osvojio daleke 1985. godine. U novembru 1998. navijaci su ueleteli u teren i prekinuli mec protiv Olimpijakosa, sa kojim su se borili za prvo mesto. Klub je kažnjen sa pet utakmica igranja pred praznim tribinama što je svakako najviše uticalo na to da titula ostane u Atini. PAOK je u više navrata kažnjavan i od strane Uefa zbog ispada svojih navijaca. Tokom osamdesetih godina košarkaši PAOK-a su igrali protiv Crvene Zvezde. Na utakmici u Beogradu grupa navijaca Partizana navijala je za Grke. U znak zahvalnosti PAOK-ovi fanovi su im poklonili barjak koji se dugo godina vijorio na utakmicama beogradskih crno belih. Glavni razlog za ovo prijateljstvo je cinjenica da su klubovi iste boje, a navijaci dva tima iste, pravoslavne veroispovesti. Tokom devedesetih, zbog rata u našoj zemlji dolazi do prekida odnosa, koji se obnavljaju u Solunu 1997. godine na košarkaškoj utakmici izmedu Partizana i Kroacija Osiguranja, kojoj je prisustvovala i veca grupa PAOK-ovih "Gate 4". U znak zahvalnosti grupa Grobara odlazi na utakmicu kupa Uefa PAOK–Spartak Trnava. Od tada, navijaci dva kluba se medusobno posecuju u manjem ili vecem broju. Tako su Grobari bodrili PAOK u Debrecinu, Bukureštu, Solunu protiv Olimpijakosa, Panatinaikosa, Štutgarta, Makabija... dok su Grci dolazili u Beograd na Real, derbije sa Zvezdom i još nekoliko manjih utakmica.

Navijaci Crvene Zvezde ostvarili su prve kontakte sa svojom grckom bracom po boji još 1986. godine na utakmici protiv Panatinaikosa. Kada je Zvezda ponovo igrala protiv istog protivnika 1992. navijaci Olimpijakosa su se pojavili na stadionu u Atini sa trnsparentom na kojem je pisalo: "Good luck Red Star – Gate 7", što je izazvalo oduševljenje medu prisutnim Delijama i bes domacih navijaca. Nakon ukidanja sankcija Zvezda je prvu evropsku utakmicu odigrala baš protiv Olimpijakosa u Beogradu kada su Delije razvile transparent sa natpisom: "Welcome Orthodox brothers". Delije su bodrile Olimpijakos na brojnim evropskim gostovanjima (Torino, Liverpool, Madrid, Monako...), kao i u utakmicama protiv Panatinaikosa, Arisa... dok su "Gate 7" dolazili u Beograd na derbi meceve sa Partizanom, a sa Delijama su bodrili Zvezdu i u Bonu na košarci kao i u Švajcarskoj protiv Young Boysa.

Za vreme sankcija Partizan je dobio poziv da odigra prijateljsku fudbalsku utakmicu u Atini protiv AEK-a. Poseta je uzvracena cetiri godine kasnije. AEK je došao u Beograd i pod sirenama za vazdušnu opasnost, u aprilu 1999. odigrao mec sa crno belima koji je prekinut pri rezultatu 1-1 pošto su obe grupe navijaca ušle na teren, i zajedno skandirali protiv bombardovanja i Nato pakta. Godinu dana ranije Partizan i AEK su igrali na košarkaškom "Final four"-u u Barseloni. Kada se grupa Grobara sukobila sa španskom policijom prvi su u pomoc priskocili navijaci grckog tima. Ipak to prijateljstvo je bilo samo trenutno, a navijaci AEK-a su 2003. godine u ligi šampiona bodrili francuski Olimpik iz Marseja protiv beogradskih crno belih.