Е мој реалисто, Тесла је у Србију дошао тек 1892. а побегао је из Аустријског царства.

Majore, umesto nekog mog razmišljanja na temu, citiraću našeg velikog književnika Danila Kiša.



O nacionalizmu

Danilo Kiš

Nacionalizam je, pre svega, paranoja. Kolektivna i pojedinačna paranoja. Kao kolektivna paranoja, ona je posledica zavisti i straha, a iznad svega posledica gubljenja individualne svesti; te prema tome, kolektivna paranoja i nije ništa drugo od zbir individualnih paranoja doveden do paroksizma. Ako pojedinac, u okviru društvenog projekta, nije u stanju da se "izrazi", ili zato što mu taj društveni projekt ne ide na ruku, ne stimuliše ga kao individuu, ili ga sprečava kao individuu, što će reći ne daje mu da dođe do svog entiteta, on je primoran da svoj entitet traži izvan identiteta i izvan tzv. društvene strukture. Tako on postaje pripadnik jedne slobodnozidarske skupine koja postavlja sebi, bar na izgled, za zadatak i cilj probleme epohalne važnosti: opstanak i prestiž nacije, ili nacija, očuvanje tradicije i nacionalnih svetinja, folklornih, filozofskih, etičkih, književnih itd. Sa teretom takve, tajne, polujavne ili javne misije, N. N. postaje čovek akcije, narodni tribun, privid individuuma. Kad smo ga već sveli na tu meru, na njegovu pravu meru, pošto smo ga izdvojili iz krda, i skinuli ga sa slobodnozidarske lože, u koju se on sam smestio, ili gde su ga drugi smestili, imamo pred sobom individuum bez individualnosti, nacionalistu, rođaka Žila. To je onaj Sartrov Žil, koji je porodična i društvena nula, čija je jedina osobina da ume da prebledi na pomenu jedne jedine teme: Engleza. To bledilo, to drhtanje, ta njegova "tajna" da ume da prebledi na pomen Engleza, to je jedino njegovo društveno biće i to ga čini značajnim, postojećim: nemojte pred njim pominjati engleski čaj, jer će vam svi za stolom početi namigivati, davaće vam znake rukama i nogama, jer Žil je osetljiv na Engleze, zaboga, pa to svi znaju, Žil mrzi Engleze (a voli svoje, Francuze), jednom rečju, Žil je ličnost, on postaje ličnost zahvaljujući engleskom čaju.

Ovaj i ovakav portret, primenljiv na sve nacionaliste, može se slobodno, a po ovoj shemi, razviti do kraja: nacionalista je, po pravilu, kao društveno biće, i kao pojedinac, podjednako ništavan. Izvan ovog opredeljenja, on je nula. On je zapostavio porodicu, posao (uglavnom činovnički), literaturu (ako je pisac), društvene funkcije, jer su one suviše sitne u odnosu na njegov mesijanizam. Treba li reći da je on, po opredeljenju, asketa, potencijalni borac, koji čeka svoj čas. Nacionalizam je, da parafraziram Sartrov stav o antisemitizmu, potpun i slobodan izbor, globalan stav koji čovek prihvata ne samo prema drugim nacijama, nego i prema čoveku uopšte, prema istoriji i društvu, to je istovremeno strast i koncepcija sveta. Nacionalista je, po definiciji, ignorant. Nacionalizam je, dakle, linija manjeg otpora, komocija. Nacionalisti je lako, on zna, ili misli da zna, svoje vrednosti, svoje, što će reći nacionalne, što će reći vrednosti nacije kojoj pripada, etičke i političke, a za ostale se ne interesuje, ne interesuju ga, pakao to su drugi (druge nacije, drugo pleme). Njih ne treba ni proveravati. Nacionalista u drugima vidi isključivo sebe - nacionaliste. Pozicija, rekosmo li, komotna. Strah i zavist. Opredeljenje, angažovanje, koje ne iziskuje truda. Ne samo pakao to su drugi, u okviru nacionalnog ključa naravno, nego i: sve što nije moje (srpsko, hrvatsko, francusko...) to mi je strano. Nacionalizam je ideologija banalnosti. Nacionalizam je, uz to, ne samo po etimološkom značenju, još poslednja ideologija i demagogija koja se obraća narodu. Pisci to najbolje znaju. Stoga je pod sumnjom nacionalizma svaki pisac koji deklarativno izjavljuje da piše "iz naroda i za narod", koji svoj individualni glas, tobože potčinjava višim nacionalnim interesima. Nacionalizam je kič: u srpskohrvatskoj varijanti, borba za prevlast oko nacionalnog porekla LICITARSKOG SRCA.

Nacionalista, u principu, ne zna ni jedan jezik, niti tzv. varijante, ne poznaje druge kulture (ne tiču ga se). Ali stvar nije tako prosta. Ako zna neki jezik, što će reći da kao intelektualac ima uvid u kulturno nasleđe neke druge nacije, velike ili male, to mu znanje služi samo tome da uspostavlja analogije, na štetu onih drugih, naravno. Kič i folklor, folklorni kič, ako vam se tako više sviđa, nisu ništa drugo do kamuflirani nacionalizam, plodno polje nacionalističke ideologije. Zamah folklorizma, kod nas i u svetu, nije antropološke prirode, nego nacionalističke. Insistiranje na famoznom couleur locale takođe je, ako je izvan umetničkog konteksta (što će reći ako nije u službi umetničke istine), jedan od vidova nacionalizma, prikrivenog. Nacionalizam je, dakle, prevashodno negativitet, nacionalizam je negativna kategorija duha, jer nacionalizam živi na poricanju i od poricanja. Mi nismo ono što su oni. Mi smo pozitivan pol, oni negativan. Naše vrednosti, nacionalne, nacionalističke, imaju funkciju tek u odnosu na nacionalizam onih drugih: mi jesmo nacionalisti, ali oni su to još i više; mi koljemo (kad se mora), ali oni još i više; mi smo pijanci, oni alkoholičari; naša istorija je ispravna samo u odnosu na njihovu, naš je jezik čist samo u odnosu na njihov.

Nacionalizam živi od relativizma. Ne postoje opšte vrednosti, estetičke, etičke itd. Postoje samo relativne. I u tom smislu, u prvom redu, nacionalizam jeste nazadnjaštvo. Treba biti bolji samo od svoga brata ili polubrata, ostalo me se i ne tiče. To je ono što smo nazvali strah. Ostali čak imaju pravo da nas dostignu, da nas prestignu, to nas se ne tiče. Ciljevi nacionalizma uvek su dostižni ciljevi, dostižni jer su skromni, skromni jer su podli. Ne skače se, ne baca se kamena s ramena, da bi se dostigao svoj sopstveni maksimum, nego da bi se nadigrali oni, jedini, slični, a tako različni, zbog kojih je igra započeta. Nacionalista se, rekosmo, ne boji nikog, osim svoga brata. Ali od njega se boji strahom egzistencijalnim, patološkim; pobeda izabranog neprijatelja jeste njegov apsolutni poraz, ukidanje njegovog bića. Pošto je strašljivac i nikogović, nacionalista ne ističe sebi više ciljeve. Pobeda nad izabranim neprijateljem, onim drugim, jeste apsolutna pobeda. Stoga je nacionalizam ideja beznađa, ideologija mogućne pobede, zagarantovana pobeda, poraz nikad konačan. Nacionalista se ne boji nikoga, "nikog do boga", a njegov bog jeste bog po njegovoj meri, bledi rođak Žil, negde za nekim drugim stolom, njegov brat rođeni, isto toliko nemoćan koliko i on sam, "ponos porodice", porodični entitet, svesni i organizovani deo porodice i nacije - bledi rođak Džim. Rekli smo, dakle, biti nacionalista znači biti individuum bez obaveze. "To je kukavica koja ne želi da prizna svoj kukavičluk; ubica koji potiskuje svoju naklonost ka ubistvu, nemoćan sasvim da je priguši a koji se, ipak, ne usuđuje da ubije, osim iz potaje ili u anonimnosti gomile; nezadovoljnik koji se ne usuđuje da se pobuni iz straha od konsekvenci svoje pobune" - slika i prilika citiranog Sartrovog antisemite. I odakle, pitamo se, taj kukavičluk, to opredeljenje, taj zamah nacionalizma u naše doba? Pritisnut ideologijama, na marginama društvenih kretanja, zbijen i izgubljen među konfrontiranim ideologijama, nedorastao individualnoj pobuni, jer mu je ona uskraćena, individuum se našao u procepu, u praznini, ne učestvuje u društvenom životu a društveno biće, individualista a individualnost mu uskraćena u ime ideologije, i šta mu preostaje drugo nego da svoje društveno biće traži drugde? Nacionalista je refulirani individualista, nacionalizam je refulirani (kolektivni) izraz tog i takvog individualizma, ideologija i antiideologija...

(1973)

Bas me mrzi da citiram Dostojevskog .....  .. Em je bio veci pisac , em nije imao krizu identiteta ... em nije pisao u vreme titoisticke cenzure  ono sto se dopada vlastima  ..... a cak su ga i u Sibir prognali jer se suprostavio vladajucoj ideologiji .....   

Мене више мрзи да читам писца из 1973 године.
Мош мислит он 1973 писао тако о национализму. Срамота кварити тековине НОБ-е.
Земунац јеси ли ти европејац или комуниста?

Ma, dovoljno je da pročitate moj potpis, pametnom dosta. 



Nacionalizam je, pre svega, paranoja.

Srbi su pre svega vaspitavani pogresno. Leba preko motike, cekanje srece da padne sa neba, jaki na recima, nikakvi na delu, odsustvo loigckog razmisljanja, zadojeni verom u pravoslavlje po potrebi ...
Da se razumemo, imaju i druge zemlje svoje nacinaliste ( "nacinaliste"), ali oni uglavnom zavrse na ratistu ili nekom slicnom mestu .. dobro, neko ide tamo zbog para, neko zbog avanture itd (recimo americki marinci, ja umalo nisam popio batine kada sam bivsem marincu rekao da su americki zakoni protiv terorizma slabi ... cista istina! Sa druge strane, pricajuci o istoj temi, septembru 2001. sa studentima, mozes da kazes bilo sta, nikog nije briga).
Meni nikad nece biti jasni ljudi koji recimo oteraju (boli ih patka!) iz zemlje 300000 fakultetlija (pre svega tehnickih nauka) i onda zele respekt u svetu. Plus to sto si dozivao bombe, ratovao sa brdo zemalja za samo 50 godina (manje od necijeg zivotnog veka), trazis respekt? Pa jel to normalno? Da li je normalno da za tako kratko vreme, jedna zemljica na Balkanu ratuje sa celom zapadnom hemisferom bez icije pomoci i podrske? Pa mojne da mi pricate kako su oni krivi. Mene samo cudi kako to da zrtve i razaranja nisu veca???? I razmazeno deriste uvek svlajuje krivicu na druge. Zavera protiv Srba? Ne verujem ... to je cista nesposobnost prilagodjavanja situaciji i megalomanija. Da li je normalno da Srbi ratuju sa 5 suseda + Slovenija od njih 8? Nesto tu nije ok. Paradoksalno je traziti neciju pomoc, a istovremeno pljuvati po istoj.
Znaci, danas, jedan Francuz moze da priusti sebi nacionalizam, Srbi i ekipa to ne mogu. Zasto? Pa tako ... recimo imaju metro vec 100 godina  
Kurcenje samo po sebi nosi rizik, ako imas argumente, onda ok.

Ако твој ник треба да представља мајора на кога мислим, а отворио си тему о национализму на тако идиотски начин онда си обичан гмизавац и провокатор, стиди се!

Види га ала пизди

Зашто не би имала метро када је читаву своју историју ишла по туђим земљама и пљачкала као и
Шпанија,Португал или Британија.
Србија ратовала са пет својих комшија,а Француска бар против 20 не комшија плус са свим својим
комшијама.Мегаломанија одговара твојим рјечима али на погрешну адресу упућена.Пошаљи то
Кушнеру.
Парадоксално је пљувати по себи који си на свом етничком простору за разлику од неких који су
се "ушетали" у Србију па помиње:"суседе".

Да те нешто научим. То је разносач пица, локални village idiot. Са њим не вреди да се расправљаш.