На данашњи дан: Рођен војвода Живојин Мишић            
 субота, 19. јул 2014.

НОВИ САД - На данашњи дан 1855. године рођен је војвода српске војске Живојин Мишић, учесник свих ратова Србије од 1876. до 1918, један од најбриљантнијих војсковођа Првог светског рата. Војно образовање стекао је на Артиљеријској школи у Београду и аустријској Стрељачкој школи, а на Војној академији у Београду од 1898. до 1904. предавао је стратегију. У српско-турским ратовима од 1876. до 1878. успешно је командовао батаљоном, као и у Српско-бугарском рату 1885. а 1904. је пензионисан због сумње да је непријатељски расположен према официрима-завереницима који су 1903. убили краља Александра Обреновића.



Због ситуације у којој се Србија нашла после аустроугарске анексије Босне и Херцеговине активиран је 1909. У Првом балканском рату исказао се као сјајан стратег и један је од најзаслужнијих за победу над Турцима 1912. у Кумановској бици. У Балканским ратовима и на почетку Првог светског рата био је помоћник начелника штаба Врховне команде. На сопствену молбу 15. новембра 1914, током Колубарске битке, постављен је за команданта Прве армије која је запала у веома тешку ситуацију. Успео је изузетним тактичким потезима да запоседне Сувоборски гребен, а потом енергичним дејствима потпуно разбије аустроугарске трупе. Колубарска битка, после које је Мишић добио чин војводе, била је сукоб 300.000 аустроугарских војника са 120.000 српских војника.

Као начелник штаба Врховне команде српске војске руководио је 1918. припремама за пробој Солунског фронта и потом незадрживом офанзивом српске војске. Пробој Солунског фронта који је извршила српска војска довео је до капитулације прво Бугарске и Аустро-Угарске, а затим и других, што је довело до победе савезника у Првом светском рату. Дела: "Стратегија", "Српско-турски рат". Превео је "Тактику" Вилијема Балка. Постхумно су објављена његова сећања: "Моје успомене".

На данашњи дан: Почела Колубарска битка у Првом светском рату и Битољска битка у Првом балканском рату

недеља, 16. новембар 2014.
БЕОГРАД - На данашњи дан 1914. године почела је Колубарска битка, највећа коју је српска војска водила у Првом светском рату, на фронту широком око 200 километара од Београда до Гуче, у којој је српска војска после месец дана тешких борби до ногу потукла Пету и Шесту аустроугарску армију под командом генерала Оскара Поћорека. Пошто су аустроугарске трупе окупирале Београд, Шабац, Ваљево, Ужице и целу северозападну Србију, починивши масовне злочине над цивилима, на Колубари се, за војне експерте, догодило чудо. Три српске армије, које су се нашле у наизглед безизлазном положају, у силовитом контраудару током вишедневних жестоких окршаја потпуно су разбиле непријатеља. До 15. децембра 1914. истеран је из Србије последњи аустроугарски војник, изузев 42.538 заробљеника.

Током битке погинуло је више од 57.000 аустроугарских војника и официра, а Срби су запленили велику количину ратног материјала и оружја, укључујући два авиона, више од 140 топова, 3.500 возила с муницијом и 60.000 пушака. Изузетне заслуге за победу имао је генерал Живојин Мишић, унапређен после битке у чин војводе.

Његова Прва армија је између 29. новембра и 2. децембра 1914. извршила одлучујући пробој на Сувобору.

Данас је Дан Копнене војске Војске Србије. Обележава се у знак сећања на 16. новембар 1914. године, када је почела Колубарска битка, једна од најзначајнијих у Првом светском рату. Херојским држањем у борби српска пешадија задивила је тада читав свет.

Данас је недеља, 16. новембар, 320. дан 2014. До краја године има 45 дана

1916 - у Крфском каналу, у Првом светском рату, почело је сахрањивање српских војника у "Плаву гробницу".

 После натчовечанских напора у гудурама данашње Албаније и додатне голготе од 160 километара пешачења мочварним приморјем од Скадра до Валоне, због тога што се нису појавили обећани савезнички бродови, српски војници су масовно умирали од тифуса, глади и исцрпљености. Како није било довољно места на Крфу и острвцу Видо, на које су пребачени тифусари, а и због опасности ширења епидемије, одлучено је да их сахрањују у мору. Према званичним али непотпуним подацима, јер сви умрли нису евидентирани, до 23. марта 1916. у Крфском каналу сахрањено је 4.847 српских војника и официра. Постојао је обичај да сви наши бродови који пролазе Крфским каналом застану како би одали почаст страдалим српским ратницима.

субота, 24. јануар 2015.

На данашњи дан 1847. године рођен је српски војсковођа војвода Радомир Путник.

У два српско-турска рата од 1876. до 1878. командовао је Рудничком бригадом и Ветерничким одредом, које су се истакле на Јавору, Кревету, Великом Шиљеговцу, Ђунису, око Пирота, приликом ослобађања Ниша, Врања и Гњилана. У Српско-бугарском рату 1885. био је начелник Штаба Дунавске дивизије, а 1890. постављен је за помоћника начелника Главног генералштаба. У програм обуке старешина увео је решавање тактичких задатака на Вишој школи Војне академије, у којој је предавао тактику и генералштабну службу. Команда над Шумадијском дивизијском облашћу поверена му је 1893. али му је 1895. одузета и 1896. пензионисан је под сумњом да сарађује с Радикалном странком.



Реактивиран је 1903. и од тада се налази на месту начелника Главног генералштаба као и министра војног 1904, од 1906. до 1908. и 1912. У Првом балканском рату као начелник Штаба Врховне команде знатно је допринео победи српских армија у Кумановској, а затим у и Битољској бици октобра и новембра 1912. У Другом балканском рату 1913. правовремено је распоредио и припремио војску, предвидевши бугарски напад, што је било одлучујуће за тријумф у Брегалничкој бици. У Првом светском рату 1914. вештим маневрисањем и груписањем главнине српских снага допринео је сламању надмоћних аустроугарских трупа у Церској и Колубарској бици. Руководио је повлачењем српске војске 1915. осујетивши низом маневара намеру немачке Врховне команде да је у садејству с бугарским и аустроугарским трупама опколи и уништи. Савезници су га претходно онемогућили да превентивним ударом спречи Бугарску да ступи у рат на страни Централних сила. Током повлачења српске војске тешко је оболео и упућен је у Француску на лечење, где је умро 1917.

На данашњи дан: Проглашен Душанов законик

На данашњи дан 1354. године српски државни сабор прогласио је у Серу (град на истоку данашње грчке Македоније) Душанов законик (коначна верзија), први део објављен је у српској престоници Скопљу 1349. Најзначајнији правни документ средњовековне Србије - "Законик благовернаго цара Стефана" како је гласио званичан назив - утврдио је општа начела поретка тадашње Србије. Поред уставних, садржао је и казнено-правне и процесно-правне одредбе и одредбе из породичног и наследног права. Рађен је на основу обичајног, црквеног и византијског (у ствари римског) права. Законик предвиђа заштиту права и најнижих друштвених сталежа, као и строго начело законитости: закон је јачи и од владареве воље - што један члан изричито каже.



(naslovi.net)

На данашњи дан: 18. октобар 1997. – Скинхeдси“ у Бeограду убили малолeтног Рома Душка Јовановића. Први такав случај у Србији.

На данашњи дан: Немци стрељали српске цивиле у Крагујевцу

На данашњи дан 1941. године Немачка "казнена експедиција" стрељала је у Крагујевцу у Другом светском рату, у знак одмазде, више хиљада српских цивила.

Повод за стрељање били су немачки губици у борби са јединицама покрета отпора 16. октобра на путу Крагујевац - Горњи Милановац. У тој борби Немци су имали 10 мртвих и 26 рањених војника.

Приликом стрељања примењена је драконска одредба из наредбе генерала Франца Бемеа од 10. октобра, којом се прописује стрељање 100 Срба за једног убијеног Немца и 50 за рањеног. Акција одмазде изведена је 19. октобра у околним селима (Маршић, Илићево, Грошница) а 21. октобра у Крагујевцу (делимично и 20. октобра). Између осталих, тада су одведени и ђаци виших разреда гимназије (од петог до осмог разреда).

Према до сада познатим подацима, убијене су 2794 особе, од тога 415 у селима а 2379 у Крагујевцу. У знак сећања на ужасан злочин, недалеко од споменика погинулима у Шумарицама, у Крагујевцу, сваке године се одржава Велики школски час, уз учешће уметника, ђака и грађана из свих крајева Србије.

На данашњи дан: 27. октобар 1892. – Увeдeн трамвај са коњском вучом у Бeограду.

На сл: Уговор о трамвају, Београд, 1899. год

На данашњи дан: 4. новeмбар 1900. – Почeло са радом и антирабично одeљeњe Пастeровог завода у Нишу (осн. 20. јуна 1900). Вакцинацију против бeснила увeо јe Луј Пастeр 1885. годинe.

На сл: Први курс за дезинфекторе у Пастеровом заводу у Нишу (1904-1905). Слика је из архива Војне болнице Ниш, и коришћена је у монографији 125. Година Војне болнице у Нишу