Na današnji dan: 4. mart 1817. – Buna u Beogradskoj nahiji, pod vođstvom kneza Sime Markovića. Uz kneza Simu Markovića, na čelu bune bili su i Pavle Cukić i Dragić Gorunović, bivši Karađorđev kapetan. Buna je ugušena, a njene vođe isporučene Marašli Ali-paši i posečene, čime su uklonjeni poslednji politički protivnici kneza Miloša Obrenovića.

Na sl: Knez Sima Milošević

Na današnji dan: 4. mart 1971. – Na sednici Savezne ustavne komisije izražene rezerve predsednika Ustavne komisije SR Srbije Dragoslava Markovića i članova Savezne ustavne komisije iz Srbije Najdana Pašića i Radoslava Ratkovića oko izjednačavanja statusa republika i pokrajina.

Na sl: Draža Marković, Arhiv SCG

Na današnji dan: 5. mart 1960. – Savez sindikata Jugoslavije raspravljao o „obezbeđenju i korišćenju slobodnog vremena radnih ljudi“. Kultura, razonoda, odmor i rekreacija postale sastavni deo životnog standarda.

---

Kultura, razonoda, odmor i rekreacija...

 Na sl: VIII fеstival jugoslovеnskog dokumеntarnog i kratkomеtražnog filma, 1-6. mart 1961, Narodna biblioteka Srbije

Pregled istorijskih događaja koji su se dogodili tokom martovskih meseci u Jugoslaviji

7. mart 1945.

Formirana je privremena vlada Demokratske federativne Jugoslavije koju su činili pripadnici Nacionalnog komiteta oslobođenja i  kraljevske vlade u egzilu. Predsednik privremene vlade bio je Josip Broz Tito. Vlada je sastavljena trajala do novembra 1945.

8. mart 1947.

Prezidijum Narodne skupštine FNRJ je doneo ukaz kojim je oduzeto pravo državljanstva dinastiji Karađorđević i konfiskovana celokupna njihova imovina.

9. mart 1924.

Italija zvanično anektirala Rijeku koja je od 1920 godine sporazumom između Italije i kraljevine SHS bila „slobodna država“.

11. mart 1981.

Na Kosovu su izbile masovne studentske demonstracije pri kojima je došlo do sukoba sa milicijom. Od početnih zahteva za poboljšanje studentskog standarda brzo se prešlo na zahtev “Kosovo-republika”. Novi talas demonstracija izbio je 26. marta i ponovo početkom aprila.  Predsedništvo SFRJ i Predsedništvo CK SKJ je proglasilo kriznu situaciju na teritoriji pokrajine i vanredno stanje na podrucju opštine Priština.

12. mart 1938.

Nakon Anšlusa, pripajanja Austrije Trećem rajhu, Kraljevina Jugoslavija se graničila sa Nemačkom.

15. mart 1985.

Odbor za odbranu slobode mišljenja i izražavanja uuputio je predlog skupštinama SFRJ i SR Srbije da se izmeni 133. član Krivičnog zakonika kojim se oštro sankcionisala “neprijateljska propaganda”. U aprilu je ovaj zahtev podržan i od strane Osmog kongresa Saveza književnika Jugoslavije.

24. mart 1988.

U Beogradu je otvoren prvi Mekdonalds restoran u Jugoslaviji i Istočnoj Evropi.   

25. mart 1941.

Nakon intenzivnih pritisaka Nemačke u Beču je potpisan protokol o pristupanju Jugoslavije trojnom paktu. Dnevni list Politika sutradan donosi vest preko cele naslovne strane: “Jugoslavija je pristupila paktu triju sila pod uslovom da za sve vreme trajanja rata Nemačka i Italija ne traže prelaz niti prevoz svojih trupa preko jugoslovenske teritorije. Nemačka i Italija potvrđuju svoju odluku da će suverenitet i teritorijalni integritet Jugoslavije svagda poštovati. Posle potpisivanja protokola o pristupanju Paktu triju sila juče po podne su g.g. Cvetković i Cincar-Marković bili primljeni kod g. Hitlera koji je sa njima duže konferisao".

27. mart 1941.

Deo vojske organizovan od strane generala ratnog vazduhoplovstva Bore Mirkovića vrši državni udar, obara Cvetkovićevu vladu i primorava kneza Pavla na abdikaciju. Maloletni Petar II je proglašen za kralja i formirana je nova vlada generala Dušana Simovića. Ovaj čin je propraćen manifestacijama na ulicama Beograda i drugih srpskih gradova dok je u drugim delovima Jugoslavije javnost ostala mmirna. Puč su podržale sve srpske političke stranke, intelektualci okupljeni oko Srpskog kulturnog kluba i Srpska pravoslavna crkva, a bio je aktivno pomognut i od britanske obaveštajne službe. Nakon  vesti o puču, Hitler je rešio da uništi Jugoslaviju kao državu.

27. mart 1948.

Sovjetski ambasadori su Titu predali Staljinovo pismo u kome se iznose zamerke na rad i držanje KPJ čime počinje otvoreni sukob sa Sovjetskim savezom koji će kulminirati nekoliko meseci kasnije rezolucijom Informbiro protiv KPJ u junu.

 

Napomena: 8. mart se kao „Dan žena“ prvi put obeležio u Srbiji 1911. a u Beogradu 1914. što je pre nastanka Jugoslavije.

1832. U Beogradu počela da radi prva štamparija u Srbiji. Prva štampana knjiga "Sabor istine i nauke" Jovana Stejića. Štamparija kupljena u Rusiji i dopremljena u Beograd u maju 1831.

---

Из фонда дигиталне библиотеке Србије: Григорије Возаревић је приредио и штампао целокупна Доситејева дела у десет књига, 1833.

2001. Predsednici Jugoslavije i Republike Srpske Vojislav Koštunica i Mirko Šarović potpisali u Banjaluci Sporazum o uspostavljanju specijalnih i paralelnih veza Jugoslavije i RS.

Na današnji dan: 5. mart 1964. – Usvojen opštinski Statut Novog Beograda, prvi pravni akt tog tipa u Srbiji.


Na sl: Pozdrav iz (Novog) Beograda

Na današnji dan: 6. mart 1882. – Srbija proglašena za kraljevinu. Knez je poneo titulu kralja Srbije, sa imenom Milan Prvi, Obrenović četvrti. Ustanovljeno je najviše državno odličje Orden belog orla, a reči i naslov himne iz 1872. izmenjene su u novu državnu himnu Bože pravde, koju je komponovao Davorin Jenko.

 Na sl: Proglašenje Kraljevine Srbije 1882. godine.





I - Iz fonda Digitalne biblioteke Srbije: Program po kome će se proslaviti dan stupanja na vladu Knjaza srpskog Milana M. Obrenovića IV.

На данашњи дан, 06. марта 1949. - Радио Београд је први пут емитовао хумористичку емисију "Весело вече", која је емитована до 2001. године.

 Међу првим учесницима били су прваци Народног и Југословенског драмског позоришта: Мира Ступица, Љубиша Јовановић, Виктор Старчић, Јожа Рутић, Дејан Дубајић, Јован Гец, новинари "Јеж"- а Љубиша Манојловић и Михајло Станковић, уредници Радио Београда Душан и Ђорђе Костић, спикер Мирослав Митровић, новинари - хумористи Мирко Срећковић и Аца Павловић и чланови радио - драмске групе Драгутин Добричанин и Миодраг Петровић - Чкаља.


 Из фонда Народне библиотеке Србије књига "Весело вече Радио-Београда 1949-1979."

1945 - U Njujorku je umrla srpska slikarka Milena Pavlović-Barili, jedan od najznačajnijih predstavnika nadrealizma u srpskom slikarstvu. Od 1939. živela je u SAD, gde je bila ilustrator modnog časopisa "Vog" i scenograf i kostimograf u njujorškim pozorištima. Rođena je u Požarevcu 1909.


MILENA PAVLOVIĆ-BARILI


Milena Pavlović-Barili bila je po mnogo čemu jedinstvena ličnost. Srpkinja po majci a po ocu italijanske krvi, svojim životom i radom obeležila je jednu epohu


Milena Pavlović-Barili rođena je u Požarevcu, 5. novembra 1909, kao jedino dete Danice Pavlović i Bruna Barilija, italijanskog kompozitora, muzičkog kritičara i pesnika. Prema mišljenju nekih tumača, sliku koju danas imamo o ovoj umetnici stvorila je zapravo njena majka.

U monografiji Žene u srpskom slikarstvu piše da je Danica Pavlović „u detinjstvu odlučujuće uticala na Milenino vaspitanje", ali da je i kasnije, „kada je otvorena Memorijalna galerija Milena Pavlović-Barili u Požarevcu, doprinela stvaranju njenog, pomalo bajkolikog lika čuda od deteta, uspešne slikarke koja je putovala po svetu, družila se sa poznatim ličnostima, srećno se udala za jednog Amerikanca i umrla od posledica pada s konja". U poodmaklim godinama, često puna gorčine, Danica Pavlović je svojim sećanjima, u sačuvanim i još više onim uništenim pismima stvorila o svojoj ćerki, ali i o sebi, sliku kakvu je želela. O specifičnom slikarkinom odnosu sa majkom svedoči i jedno od pisama nepoznatog datuma: „ ...Da znaš samo koliko mi je potrebno da me jednog dana razumeš i da mi kažeš: 'Sine, je l' si umorna, odmori se malo, jer si sve uradila što si umela i mogla.' Čini mi se, kad bih jedanput u životu to od tebe čula više nikad ne bih imala nesanicu. Više nikad me zora ni sunce ne bi zatekli budnu i prenapregnutu od misli i briga i strahovanja u krevetu. I ne bih se uvek luda i kriva osećala. Ja drugima ne dozvoljavam da mi kažu ni da sam luda ni da grešim, jer znam i vidim da niko od njih ne bi mogao moju ravnotežu da izdrži. Ja sam ovde sasvim smrvljena. Znam kako nana kaže: 'Iz ove se kože nema kud', pa se i ja koprcam, pa ne umem ćud da promenim.”

 Umetnost bez zadrške
 Milena se u svemu što je radila predavala svim bićem. Njeno slikarstvo ispunjeno je neobičnim događajima, susretima, odlascima, lutanjima i rastancima, tugama, pritajenim traumama i nostalgičnim sećanjima. Gotovo sve njene nadrealno-magične kompozicije imale su u sebi romantičarsko značenje, velovi, odnosno draperije, simbolično označavaju deobe i razdvajanja, ali i spajanja i povezivanja realnosti i mašte, svetla i tame, dobra i zla, intime, meditativnog i onog senzualnog. Slikajući lampe i sveće unosila je svetlost mudrosti i prosvetljenja u ambijente u kojima je vladao mrak. Njene maske skrivale su i štitile identitet lika, leptiri pričali o kratkotrajnosti života, a slomljeni stubovi i isečene ruke ili noge govorili o željama i čežnjama. Naslikane povijene katarke brodova nagovestile su ratne lomove koji su je zauvek odvojili od otadžbine.

 Dve domovine
 Milena je slikarstvo studirala u Beogradu i Minhenu. Prvu izložbu priredila je u Beogradu, a zatim su usledile njene izložbe u Požarevcu, Londonu, Parizu, Rimu, Njujorku. Višestruko talentovana, Milena je pisala i stihove koje je prvi put objavila 1934. u italijanskom listu Kvadrino. Uvek je lebdela između svoje dve domovine - Srbije i Italije, pa ne čudi njen veliki nagon da ode u treću zemlju, Ameriku i tu od 1939. godine pronađe svoj mir. Iz njenih pisama se vidi da je taj odlazak značio odrastanje, a u simboličkom smislu i oslobađanje od roditelja koji su bili previše snažne ličnosti. Iz Njujorka roditeljima sve ređe piše a više se posvećuje sebi.

 Beg u Ameriku
 Milena je u Americi provela poslednjih šest godina života. Tamo je slikala, izlagala i, što je bitnije za taj njen period, bavila se ilustracijom, dizajnom, kostimom, scenografijom. U jednom pismu nastalom čim je brod pristao u Njujork, u avgustu 1939, Milena majci piše: „ ...Stigla sam. Sada je dva sata ujutru. Prve misli i reči otkako je lađa pristala šaljem Tebi. Gledala sam dugo sve svetlosti u daljini, kao Venecija, samo mnogo duže sa strane. Mesečina i beli oblaci, i svetiljke što miču i klize po vodi, ali se ništa drugo ne vidi. Eto, to ti je Njujork. A ja ništa ne razumem. Grdno mi je sve čudno kao u snu i kao obično..." Iako većina teoretičara smatra da se Milena zbog materijalne sigurnosti prisilno angažovala u primenjenoj umetnosti, pre je sledila put kojim su pre nje krenuli svetski poznati pisci, slikari i umetnici koji su radili za novine. Milenine modne ilustracije objavljivane u Vogu tokom 1940. i 1941. odlikuju se lakoćom linija i kolorističkom prozračnošću akvarela. Milena je crtala dame u jednostavnim haljinama sa spuštenim strukom ili dekolteom nepravilnog oblika koji obnažuje ramena ili leđa, ukrašene perlama, cvetovima, ogrlicama, minđušama, tijarama, broševima, lepezama, šalovima. Slikarka je svetske žene crtala po uzoru na sebe.

 Reklama za Vog
 Za Milenu su govorili da je graciozna i lepša od svojih slika. Videla je vlastiti lik, stasitost, uzvišenu ženstvenu lepotu, posebno u ciklusu njenih predivnih reklamnih kreacija za velike modne magazine, poznate parfeme i firme: Vog, Tekstron vog, Harpers bazar, magazin Herst, Taun end kantri. Zračila je harizmatičnom lepotom i lako osvajala visoke aristokratske krugove. U privatnom životu bila je krhkog zdravlja i zamišljena nad večitim temama života i smrti. Mnogi su govorili da je slikarka lepša i ljupkija od svojih modela i da bi, kada je ulazila u neku prostoriju prepunu bogatih žena, sve oči bile uprte u nju. Iako u jednostavnoj haljini, bez nakita i u šeširiću koji je sama napravila, Milena je očaravala svojom pojavom.


 Tihi odlazak
 Milena Pavlović-Barili umrla je 6. marta 1945. godine u svojoj 36. godini u Njujorku. Po jednima, za umetnicu su bile kobne posledice nezgodnog pada s konja a po drugima srčani udar. Nakon četiri godine, urna s njenim posmrtnim ostacima pohranjena je na groblju za strance u Rimu. Njen suprug Bruno javio je Mileninoj majci u Požarevac da joj ćerka „počiva na jednom divnom mestu, na groblju u blizini kapije svetog Pavla, prepunom velikih uspomena na pesnike, umetnike, na ljude koji su došli iz čitavog sveta a koji su sada tu pored nje". Tek 50-tih godina, posle izložbe u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, srpska javnost se više zainteresovala za rad Milene Pavlović-Barili. U njenom rodnom Požarevcu 1962. godine otvorena je galerija-legat u kojoj se danas nalazi oko 800 njenih radova. U postavci je bronzani odlivak slikarkinih ruku, intimne porodične fotografije, lična slikarkina toaleta, haljine i čipkani veluri. Kao i ceo Milenin život, sve što je ostalo iza nje je metafizička rapsodija jave i sna.


Autor:
Zorica Markovic


Izvor