Dogodilo se na današnji dan - 23. april 1815.
- U Takovu su srpske starešine odlučile da podignu Drugi srpski ustanak, jer srpski narod nije više mogao da izdrži zulum Turaka, koji su, posle sloma Prvog srpskog ustanka 1813, ponovo zaposeli Srbiju. Za vođu ustanka izabran je Miloš Obrenović. Porta je požurila da silom uguši ustanak, ali je Miloš i vojničkim i diplomatskim akcijama uspeo da nadvlada aspiracije Otomanskog carstva. Tome je doprinela i Rusija, koja je, posle sloma Napoleona, bila u mogućnosti da izvrši pritisak na Portu. Turci su pristali na primirje i obećali Srbiji samoupravu, a potom je Miloš Srbiji postepeno izborio status autonomne kneževine, a sebi dostojanstvo naslednog kneza.

Пре сто годила, на данашњи дан, на Велику Среду, вратили смо се у наш Скадар!

У саобраћајној несрећи погинуо др Димирије В. Љотић.



Без Косова, ми смо дочекали горе од Косова.Ниједном речју нећу да ублажим ту несрећу. По обичају своме говорим само оно што сматрам истином. Не могу, заиста, друкчије. И зато ми не прелази преко усана ниједна реч којом би се ствари улепшавале и приказивале онаквима какве нису. Мислим, да је само тако и потребно.Пре ове несреће наше исто сам тако чинио. Видео сам је како долази, као воз који тутњи из даљине и све се брже својом страшном масом приближује нашем несрећном народу као „човеку везаном на прузи”.2Зато сам се Своме народу, који лежи као „човек везан на прузи”, немоћан да се својих веза ослободи, и обраћао, пишући и говорећи му о страшноме положају у којем се налази, и о једино могућем начину спасења.Сећам се живо зимске вечери у фебруару 1940. г. у Крагујевцу, у вароши која је увек приказивана као левичарска, народно-фронтска, и комунистичка.Говорио сам тада, и моје речи ношене гласноговорником, излетале су на велики трг, који се у ноћи црнео од десетине хиљада слушалаца, који су их погнуте главе слушали. Осећао сам непосредно како речи продиру у гладне душе. Баш сам говорио о народу као о „човеку везаном на прузи”. Али, одједном приметих полицијске органе да се приближују, а онда их видех на послу: секу везе гласноговорника. И тада у крику викнух:- Гле, секу крила мојих речи! Не дају им далеко да оду. Исто онако као што им не дају да писане допру до вас. Исто тако и сад. Несрећници! Треба „човек везан на прузи” да везан и остане: да се не пресеку везе које су га присилиле да немоћан чека несрећу. Секу се жице мог гласноговорника...И кад сам, доцније, био још горе спречаван, када сам, осећајући неизбежност несреће, написао с јесени 1940. г. баш ове речи: да ћемо без Косова доживети горе од Косова, и тако говорио властодршцима и писао, доказујући им како би се једино могло то избећи, онда су нас сасвим угушили, гонећи нас безаконо, бесомучно, сулудо.Видео сам: неотклоњиво и неизменљиво идемо својој претешкој и неславној пропасти. Нема нам спаса!

http://svarog.blog.rs/blog/svarog/generalna/2012/10/02/dimitrije-ljotic-govor-odrzan-5.-jula-1941-g.

a sto ste otvarali ovu temu kad cg_ac svakodnevno pise na onoj glavnoj

Ово су теме о Србији и Србима.
Мало више о догађајима који се тичу нас.
Нешто више од стерилног- умор тај и тај, рођен тај и тај!

Na današnji dan: 24. april 1831. - Pavle Kocebu izradio kartu na osnovu koje je izvršeno razgraničenje između Srbije i Osmanskog carstva, napravljenu pošto je mešovita rusko-turska komisija (Koceba, Rozelion-Sašaljski i Lebip-efendija) obilazila granicu krajem 1830. i početkom 1831.

Na sl: Karta Srbije, Arhiv Srbije

Na današnji dan: 25. april 1832. - U Pismu iz 1832 knezu Milošu, Vuk Stefanović Karadžić izložio ideje o unutrašnjem uređenju Srbije, sa zahtevom za razvoj obrazovanja i zakonodavstva; do tada najpotpunija kritika kneževe ličnosti i vladavine.

Na sl:Vuk Stefanović Karadžić, Miloš Obrenović, knez Srbije, ili građa za srpsku istoriju našeg vremena, Budim, 1928.

На данашњи дан 25. април 1767. рођен је Филип Вишњић, гуслар и народни певач (Трново - Грк (Вишњићево), 1834)

*фотографија из колекције Дигиталне библиотеке Србије

Prvo nadoknada vremena 

Na današnji dan: 26. april 1847. - Popečiteljstvo unutrašnjih dela odobrilo Albertu Dragoneru da otvori školu plivanja u Beogradu. Uprava grada Beograda [15/27 maja] odobrila Tomi Markoviću da otvori plivalište.

Na sl: Otvaranje škole plivanja u Beogradu, IAB, UGB, 1847, K. 70, f IV, 942

Na širenje evropskih uticaja i prodor evropskih navika u svakodnevicu ukazuje i nova zabava koja se Beograđanima nudila tih godina – „švimšul“, tj. škola plivanja Alberta Dragonera i otvaranje prvog plivališta na Savi „više gradskog đubreta“, da ne bi „lađama trgovačkim na smetnji bilo“ (1847). No da se nije radilo u potpunosti o novoj zabavi, već samo o novoj građanskoj formi starih navika, ukazuje i namera uprave grada da na obalama Save i Dunava „na javnim mestima“, ispred đumrukane ili ispred privatnih kuća, zabrani „svakome kupati se i to nipošto nagi goli no u gaćama“ (1844), tj. da zaštiti javni moral i očuva javni red.