Saurik, Тупака не слушају само љубитељи репа, већ много шира популација.

@ Осмице
Потпуно прихватам то да је заиста малодушно рећи да су они који се опредељују за једну врсту чега год - неодлучни или слично. То би било као да примораш некога да каже која му је омиљена боја, па онда сме да облачи ствари само те боје и ниједне друге и целу кућу да обоји у ту боју. Тотално шизофрено. 

Међутим, оно што ја хоћу да кажем јесте то да ма колико жанрова ти волела да слушаш (а то никако не могу бити сви жанрови), међу њима мора постојати нешто што их спаја, а што и тебе спаја са њима. Ми тога уопште не морамо бити свесни.

Не верујем да постоји неко ко подједнако ужива у реге музици, соулу, џезу, класици, металу, панку, року, репу, тамбурашима, народњацима, забавњацима и Северини.  Једноставно, верујем да нека селекција мора да постоји, да се не може слушати све. То је тај патерн који сам поменула у неком од претходних постова. Да ли њега чини један, три или седам праваца - потпуно је неважно; чињеница је да он постоји и да ујединује тебе и твој музички укус изражен кроз то што волиш да слушаш, без обзира на жанр.

~ ~ ~ ~

За мене лично музика на неки начин представља катарзу - изражавање емоција на потпуно прихватљив начин. Кад сам бесна слушам бес, када сам тужна тугу, када сам весела веселу музику... када сам у безбојном расположењу обично нешто што би ме покренуло. Музика и те како има везе са емоцијама. Да нема неких генијалних песама Рамонса ја бих одавно заглавила творза за убиство из... кхм, нехата. 

a sta je sa onim koji mogu da se pronadju u svakom muzickom pravcu ?

naravno da otkriva dosta toga o licnosti  i hvala bogu da na tome... mozes na vreme da pobegnes od nekoga ciji te muzicki ukus uzasava