Dva kafanska prijatelja razgovaraju, kakve probleme imaju sa ženom kada se kasno vrate kući.

Prvi kaže:

"Nisi ni svestan kakve ja probleme imam. Žena se na najmanji zvuk probudi i počne da mi zvoca. A ja uradim apsolutno sve.
Dakle:
Taksisti kažem da me ostavi par ulica pre kuće, da je zvuk automobila ne bi probudio.
Tiho otvorim vrata od stana da ne bi slučajno zaškripala i pažljivo ih zatvorim da se slučajno ne zalupe.
Najtiše što mogu se izujem i bos uđem u spavaću sobu, na prstima da se ništa ne čuje i da parket ne zaškripi.
No, kako krenem da se uvučem u krevet, žena se probudi i počne: "Zašto si pijan, gde si do sada.?" i to slušam još tri dana ...

Drugi odmahuje glavom:

"Ne, ne, neeee, - radiš potpuno pogrešno! Slušaj, ja ću da ti kažem kako ja radim:
Dođem taksijem kući. Taksisti kažem da kad dođe do moje kuće da naglo zakoči da gume zaškripe.
Onda se glasno rastanem sa njim i uđem u kuću i zalupim vrata da se zatrese cela kuća.
Dođem do sobe trupajući da se svaki korak dobro čuje i upadnem u spavaću sobu, lupim ženu po dupetu i razderem se:
    >    ŽENO! HOĆEMO LI MALO .....?!  <     A ona .....se pravi da spava...