Hoćete obaveznu vojsku? Razmislite još jednom
April 5, 2015

 By Daniel Bukumirovic




 Biti vojnik zvuči nekako moćno, pristojno, časno. i zapravo kada gledate filmove, to često tako i izgleda. Ali stvarnost je daleko od filma.

Prvo što mi je palo na pamet kada sam čuo da većina današnjih klinaca želi da se vrati obavezno služenje vojnog roka je – da li je moguće?

Ako je verovati rezultatima telefonske ankete koju je na «uzorku od 1.009 osoba starosti od 12 do 75 godina sprovela Agencija za istraživanje tržišta i ispitivanje javnog mnjenja Open sors od 6. do 11. marta 2015. godine, a koju je objavio Blic, dve trećine mladih je za vraćanje obaveznog služenja vojnog roka!?!

Za početak, ne kapiram šta sprečava tih 66 odsto od 1009 ispitanika da se prijave i postanu profesionalni vojnici? Ako ne znaju gde i kada, evo ovde, na sajtu Vojske Srbije mogu da pronađu sve informacije.

Verujem da je sastav današnje profesionalne vojske srbije poprilično jednak profilu ljudi koji su za vreme bivše države voleli i želeli da idu u "askaru".
Bili su to otprilike tri tipa ljudi, bar koliko se ja sećam.

Prvoj, i najvećoj grupi su pripadali momci sa sela ili iz siromašnijih krajeva zemlje, Dobro se sećam dečka iz sela pored Sjenice koji mi je otvoreno rekao da je "Vojska baš fenomenalna za njega .Praktično kao godina u kojoj su garantovana tri obroka dnevno, smeštaj i dobra zajebancija".

Druga grupa ljudi koja je želela u vojsku bili su klinci koji su se prosto ložili na oružje, čizme, fizičke pripreme i muško društvo (u to vreme slabo se i sumnjalo u sklonosti ka istom polu, a kamoli znalo).

A treća grupa ljudi su oni koji su bežali od nečeg u "civilstvu", porodičnih problema, neprilagođenosti društvu, problema sa zakonom, oni su kasarnu doživljavali kao potencijalno utočište ili čistilište.
 Ono što klinci koji odgovaraju na pitanja anketara o služenju vojske treba da znaju, da je sve što se dobija prilikom obaveznog služenja vojnog roka – kilometrima daleko od vojske sa filma.

Uz ogradu da ne znam kako je danas u profesionalnoj vojsci Srbije, ali «askara» koju pamtim ja, i većina ljudi koji su u nju išli krajem osamdesetih i devesetih godina je daleko od prijatnog mesta.

Mladiću, koji imaš recimo 17 godina i učestvuješ u ovakvoj anketi, juriš ribe, cirkaš pivo sa ortacima, duvaš neku travu, blejiš pola dana, ideš na tekme, cepaš igrice, drkaš Facebook satima, da ti malo opišem kako izgleda obavezno služenje vojnog roka u Srbiji (u mirnodopskom periodu).

To je dakle sve, samo ne gotivna stvar.



 Tvoj dan počinje u pet ili šest (5 - 6) ujutru. Čim ustaneš odeš da trčiš jedno dva do tri kruga od po 400 metara. Zvuči dobro? Pa i nije baš, pošto nisi ni krmelje sa očiju isprao. Vraćaš se smoren u sobu, sve što opereš su ruke, i odlaziš na doručak, nakon čega je postrojavanje. Stojiš na "pisti" kao panj, i obično te ostave da poduže čekaš oficira, Tu naučiš pravu definiciju smrzavanja.

Inače, spavaš u sobi sa 15-20 ljudi od kojih većina nema nikakav problem što se kupa jednom ili dva puta nedeljno. Možda misliš da to i nije tako strašno, ali veruj mi, kada 15 ljudi smrdi zajedno, to je mnogo gore nego kada par dana za redom obučeš svoje prljave čarape.

Vojničke čarape se često polome posle par nedelja. Razmisli o tome.

Generalno, reč smrad je verovatno najčešće izgovarana u vojsci inače, jer se ponavlja i kada se priča o hrani.
OK, vojnički pasulj je savršenstvo, ali to je verovatno jedina hrana koja ima neki ukus u armiji. Kad jedeš i zagledaš ostalu hranu, konzerve i tekućine u kantini shvatiš zašto si pre ulaska u kasarnu dobio one silne vakcine o čijem sastavu ne znaš baš ništa. Dakle, stalno si gladan.

Tvoj dan se između ta tri garantovana i odvratna obroka uglavnom sastoji iz konstantnog ponavljanja besmislenih radnji. Procentualno, najmanji deo vremena u tih 365 dana vojsci provedeš učeći nešto korisno o vojnoj taktici, ne daj bože vojnoj istoriji, rukovanju oružjem, u streljani, na vežbi i slično.

Najveći deo svog dragocenog tinejdžerskog vremena ti ćeš provesti u kopanju zemlje, čišćenju lišća, pikavaca, klonje, utovaru i istovaru nekih kamiona...i to je ok.

Ništa tu nečasno nije, ali ako hoćeš da se baviš društveno korisnim radom, postoje mnogi drugi načini to da učiniš, i da posle 15 sati šljake, odeš da se istuširaš, jedeš kao normalan čovek i legneš u svoj krevet da kuntaš.
 Ostatak tog dana, ako ne rintaš, provešćeš tako što ćeš trčati kilometre i kilometre, u vrlo neudobnim čizmama, i pritom slušati nekog isfrustriranog tipa, par godina starijeg od tebe kako urla i jebe ti svu bližu i dalju familiju, ponižava te i pravi kretena od tebe. I ne možeš mu ništa.

On je tu kao da od tebe "napravi čoveka", a ustvari njemu to najčešće služi da leči svoje komplekse. Tu vidiš koliko je zajebano dati ljudima neograničenu moć. Koliko malo treba našem čoveku da postane stoka.

Jedna od retkih dobrih stvari koju ćeš poneti sa sobom iz vojske su prijatelji. Vrlo verovatno će se među njima naći i budući kum.


fotografija iz privatne arhive autora


 Godinu dana u vojsci i dalje ne zvuči puno?

E pa znaš, to je ipak 365 dana tvog života. 365 bez muvanja riba, zaljubljivanja, tucanja, cirkanja, duvanja, slušanja dobre muzike, gledanja filmova, izlazaka, zezanja u kraju. Ili možda još bolje, godinu da učiš za faks.

Za potrebe ovog teksta konsultovao sam se sa četiri prijatelja, koja su bili duže od mene u vojsci, i u različitim periodima devedesetih i 2000-tih godina i nepogrešivo su isto pričali o instituciji služenja vojnog roka.

Ipak, ako meni ne veruješ, pitaj ćaleta.


Извор: vice.rs


---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Што се тиче појма "ћебовање" из наслова...објашњење за Лазу и остале свилене : то вам је кажњавање неког ко усере током војничког дана па сви други испаштају. Рецимо...трчи се и тај заостаје па онда сви морају да раде додатне склекове због њега. Онда га екипа увече ухвати кад се легне спавати, пребаце ћебе преко њега и ударају га сапуном који је умотан у пешкир или убачен у чарапу
Можда звучи грозно у данашње време политичке коректности, промоција толерантности и ненасиља али искрено, нико није страдао због ћебовања...можда само мало поноса ћебованог

Иначе...текст је пун глупости.
Није било три типа људи већ је било онолико типова колико је и било људи. У мојој чети од 100 људи било је прилагођених, неприлагођених, са села, из града, из запиздина, оних који се ложе на оружје као и оних који се не ложе, оних који воле физичке активности и оних који не.
Колико се сећам дан никад није почињао у пет или шест већ у пола шест. Суботом и недељом у пола седам. Наравно, сваки дан је било трчање и вежбање али то ваљда није лоша ствар...ни тада а ни данас Истина је што се тиче спаваона и смрада али јбг...кад је 20 или 30 мушкараца у једној просторији колико год да одржаваш хигијену увек ће нешто смрдети
Клопа је била лоша и ја баш нпр нисам волео тај фамозни војнички пасуљ. За чудо...највише сам волео ризи бизи (за неупућене-мешавина пиринча, грашка и свињског меса)
Али...ко је луд да очекује да ће храна бити супер на месту са пар хиљада људи којима се сваког дана мора спремити три оброка плус ужина.
За разлику од овог мученика ми смо баш доста времена провели у учењу војне тактике, историје а провели смо доста времена и на стрелиштима. Наравно, то вероватно зависи од официра и колико су они предани послу да те науче неке ствари.
Што се тиче рибања и чишћења...наравно да га је било. Па то је сасвим нормална ствар да почистиш тамо где у том тренутку живиш.
Што се тиче пријатељства...шта знам...нисам неке пријатељске природе па тако и не носим неке успомене у вези са тим. Нисам остао у контакту са онима с којима сам служио војску...често сретнем двојицу из ЗР-а који су били са мном у касарни али је то оно класично...попије се пиће, мало приче и то је то

И наравно...не заснива се све на том циркању, дувању, туцању, музици и лелемудању. То си могао да имаш и у редовној војсци, наравно, не у количини у којој би имао да ниси у војсци али оно...ниси био у затвору...имао си викенде, преноћишта, редовна одсуства.
Има нешто и у учењу одговорности, дисциплини. Можда то данас делује смешно али пре двадесет година ми је деловало итекако битно. Плус ситне ствари...у војсци сам први пут зашио дугме, закрпио кошуљу, научио да слажем панталоне, кошуље, мајице без зајебанције...кући је била мамика па се све могло бацати на све стране Јесте да делује безначајно али ипак гледам ширу слику.

И да не будем погрешно схваћен...против сам редовног служења војног рока у садашњим условима али сам увек за то да сваки здрав и способан мушкарац треба да прође основну обуку. Не мислим на стројев корак већ на учење о оружју, сналажење у простору, прва помоћ итд.

Да убацим и ја коју из архиве

На првој слици је неки терен у некој пиздиматериној Мислим да је био март 97...блато до колена и нон стоп пузање по истом Али...било је супер...први пут бацање бојеве бомбе и постављање паштета Ја сам онај са цигаретом наравно
На другој слици мало квалитетног војничког геј дружења Ово је било на 001

Ovaj sto je napisao text malo vise se.e , sta fali vojski? mos mislit smrzavati se na pisti, ili spavati u prostoriji sa 15-20 drugih ljudi. Jaopa oni se ne kupaju svaki dan, carape se slome, ....... Mora biti da je to neki iskomplexirani lik.

Po meni nema nista lepse od sluzenje vojnog roka, upoznas nove ljude, razlicite ljude, sa kojima delis zivot u tih godinu dana. Ovo pricam za sluzenje vojnog roka od pre 20 godina, kad smo odlazili u druge gradove i ostajali tamo godinu dana, a ne ova zadnja sluzenja u mestu boravka.

A nije dajcovao hodnike...pff...pickica.
Elem to proseravanje da se samo radi je nebuloza. Ona osnovna obuka je barem u mom slucaju bila veoma dobra, imao sam nalozene starije vodnike koji su nam u sitna crevca objasnili mehanizam puske, sklapanje, rasklapanje, orijentaciju u prirodi, koriscenje busole, cak smo dobili dosta informacija o celokupnoj tehnici koja se nalazila u kasarni (tenk, 150-ka razne varijante, topovi...)
Isli smo na uvezbavanje taktike, gde su na nas pucali corcima...uvezbavali u gasnoj sobi navlacenje maske i zamenu filtera...
I jos tonu ostalih stvari.
E sada to sto posle te obuke odes negde gde se mozes usreciti ili unesreciti je nesto sasvim drugo, ali opet i posle toga smo otisli na usavrsavanje svog VES-a i u sitna crevca si razradjivao ono za sta se primarno obucavas.
Neki VES-ovi su se gasili pa ljudi nisi nista ni radili...meni je bilo super.
OD te hrane jedino nisam gotivio kurtonku, sve ostalo mi je bilo super.

Луксузно, Мргец, луксузно. Кревети нису на спрат  

Клопа је када сам служио била сјајна. Првих десет месеци, а онда су дошли нови кувари. Што и није било лоше, јер сам почео дијету и са 96 кила спао на 85.

Обуку смо имали пристојну. Пуцао сам из АП, ПАМ, М-84, Браунинга 12,7мм, бацао бомбу, припремао и бацао молотовљев коктел, прелазио ми је тенк преко главе док сам чучао у рупи, постављао и демонтирао (школске, додуше, али ипак) ПП и ПТ мине, имао обуку за борбу бајонетом. Ноћио у транспортеру, играо тетрис по складиштима, имао 40 дана страже (10 касарнске) и двадесетак дана терена. Једино сам двапут ескивирао гађање тромблоном.

А људи к'о људи. Од сјајних ликова до неопеваних будала. Што се (не)хигијене тиче, војска је, није излет. Нико није свилен. Осим овог Дамира Букумировића који је писао текст.

Дајцовање ходника,хахахаха

То је било...спустиш ону касету где ти стоје ствари,умоташ у војничко ћебе и мораш сам оно да гураш са једног краја ходника на други...а ходник има 80 мт. најмање и тако горе,доле све док не почнеш да падаш па се онај"сажали"..Зајебано.

Нас су ови старији десетари малтретирали.После онаквог дана,легнеш да спаваш у 9,10 ..душа ти спава ,они ти дижу 6 пута узбуну до 12,1..преглед чизама да ли си их добро изгланцао.
било неко бројање до 10..мораш брзо напоље,онда у ходник да пронађеш своје чизме и тако у пиџами да стојиш са чизмама у једној руци..чизме на преглед!
Ко се побуни,закасни..тај на "дајцовање"  

Сумњао си у мене?

Ма то је било само последњих неколико месеци. Доста њих отишло у прекоманду па остало само нас неколико џомби па смо добили ту луксузну спаваону

панини
ти био "интендант"?

Боже,како су они кандили ноћу...страшно 
Ћути,добро си остао жив 

цг ац
Дааа,куртонка"подригуша" 
И слажем се..сви се нешто жалили на клопу мада је то стварно било примерено,подношљиво па су одлазили на "жицу" да купују сендвиче од локалног мештанина који је за 3 фодине направио кућу од продаје својих сендвича "изгладнелој"војсци.
Уверен сам да чак и код својих кућа не могу да једу онакав пасуљ какав је био војнички..што је и логично.
Пасуљ,што је већа шерпа(казан) и што се дуже кува,крчка..самим тим је и укуснији а наравно,само војнички има такву припрему!

ima i u studenjaku...

apropo vracanja vojnog roka...DA...ali onako kako je to kapetan dragan predlozio. sluzis vikendom. tacno se zna broj koji moras da odradis. mozes da pomeris odredjeni broj ako ti ne odgovara. nakon toga odrzavas znanje tako sto u godini imas odredjen broj koji moras da odradis. covek je lepo pricao o broju stradalih i ranjavanja zbog tih vojnika koji su sluzili taj cuveni vojni rok pa sprzili coveka iza sebe kad su ispaljivali zolju i sl. koji je smisao da imamo obucenih 10000 tenkista kad imamo 200 tenkova?
tu bi se izgubili i argumenti poput ovih zalopojki raznih pederecica koji bi se uredno sklonili u stranu da neka strana sila dodje da mu pojebe majku i rekli ''a ne, ne mogu ja majko da te branim, to mora da dodje profesionalni vojnik'' a i onih koje su pile vodu gde drzava daje dobre pare za skolovanje ljudi a onda oni dzedze po godinu dana u nekoj rupi...

Taj rad...mene je to jednom uhvatilo...nije imao 80 ali jedno 40m sigurno.
Ali mora mali imalina da se udari zbog sjaja, inace najeba 

Inace postavljao sam ja slikicu vec...sve je to u roku sluzbe. Da se naucis pameti i postovanju. Zaboravio sam kako su zvali ovo kada izbacujes sve iz sobe...ima zargonska zajebancija. 

Јесте јбт...кад на писту све избациш

Радио сам то два пута Да ме убијеш не сећам се како се зове