Имам ја, брате много бодеш очи, нешто сам алергичан на ту боју, ако баш хоћеш да се рекламираш молим те изабери неку другу  
Изгледа да ипак више вучеш ка партизанима него ка четницима!  :wink:

Јес да си се одјавио, али морам нешто да додам.
Твоје је право да се пишеш како год желиш, али нација Војвођанин једноставно не постоји, као што не постоји ни нпр. Банаћанин, Шумадинац, Црногорац, Новосађанин, Детелинарац...  Све су то имена за локалну припадност али никако не за нацију. Да би одређена групација чинила нацију, поред територијие мора бити задовољено још мхого културолошких, историских, верско-обичајних, генеолошких итд. фактора. Али нај битније је да би постојала нација Војвођанин, за то мора бити сагласна велика већина становника Војводине, што у овом случају ни изблиза није тако. Да појасним, ја као становник територије са именом Војводина, имам право да за себе кажем да сам Војвођанин, а да се притом то не односи на нацију и не доводи у питање моју припадност Српској нацији. Ако би нација Војвођанин била призната, то моје право би било погажено.
Такође је свако стварање нових нација на овим просторима доводило до нових сукоба. Зато сматрам да је за тебе најбоље (ово схвати само као добронамерни савет) да се мало потрудиш неби ли сазнао којој нацији припадаш. Занчи прати мушку линију, тражи људе који имају исто презиме као ти и који су исте вероисповести, пробај више да сазнаш о пореклу свога деде... То све може да потраје, али сам сигуран да коцкице морају да се склопе и да са великом вероватноћом можеш утврдити ком народу пропадаш, и тиме своју децу поштедиш проблема које ти имаш (били они субјективни или објективни). Које год да је твоја национална припадност сигурно нећеш имати никаквих проблема, и српски радикали ће се увек борити за равноправност.

Поздрав и све најбоље!

Одговор Ласлу (нећу више да цитирам, да не дуплирамо све постове):

Значи слажемо се да на никада нисмо требали у заједничку државу. Да би једнога дана у даљој или ближој будућности могли живети као нормалне комшије, без мржње, морамо до краја расчистити сва спорна питања. Значи битно је да се расчисти `шта је чије` и ко је коме колико зла нанео, без икакве мајоризације или миноризације појединих чињеница. То је у овом тренутку прилично тешко извести, и питање је колико уопште има смисла да нас двојица о томе расправљамо, ал ајде, покушаћу да образложим своје ставове, да не кажем територијалне претензије.

И сам си рекао де се територије из времена Томислава и Душана не могу сматрати меродавним за данашње границе. Значи посматрајмо период стварања савремених држава, 19. и 20. век. У почетку је ситуација била таква да смо ми били под Турцима а ви под Аустроугарима. И Турска и Аустроугарска су освајачке силе и њихова међусобна граница не може бити меродавна за будуће разграничење Срба и Хрвата. За разлику од вас, ми смо се интензивно борили за наше ослобођење и стварање самосталне државе која је и призната 1878. год. Хрватска је у оквиру Аустроугарске добија одређену културну аутономију тек после стварања тзв. `двојне монархије` 1867. год. али та аутономија није имала никакве државотворне атрибуте и односила се колико на Хрвате толико и на Србе. Број Срба у Аустроугарској је био готово подједнак као и Хрвата како си и сам рекао да су били и на челу 4 жупаније. Све у свему носиоци те минималне аутономије су били колико Хрвати толико и Срби. Та и таква Хрватска аутономија је у сваком погледу далеко слабија од аутономије коју је имала тзв. Војна Крајина.

За време првог св. рата су Хрвати поступали прилично дволично, са једне стране су се залагали за Југославију а са друге активно учествовали у оквиру Аустроугарске војске у операцијама против Србије и Црне Горе. На крају је Српска (и понављам Српска) војска ослободила делове Аустроугарске у којима су Срби (и понављам Срби) били већински народ, као и територије на којима су Хрвати и Словенци били већински народ, али на позив и уз сагласност Хрвата и Словенаца (који су сада већ дфинитивно изабрали страну). У то несрећно стварање Југославије је Србија (и понвљам Србија) унела своју државност као и имовину (злато и амбасаде које сада делимо). Ни у овој новој држави - Југославији се неможе говорити ни о каквој државности Хрватске, као ни о њеној територији.

У другом св. рату сви знамо шта се десило. Хрвати су опет пукушали да истребе Србе `западно од Дрине` и у томе у добром проценту и успели, а Срби опет после рата све `заборавили` и опет у заједничку државу. У Титовој Југославији је Хрватска први пут добила `границе`, али ова Југославија последица комунистичке револуције и НАСИЛНОГ узимања власти од стране комуниста, а оно што се деси у револуцији не може имати правни кредибилитет. Србе ту нико ништа није питао, а када се овако са дистанце реално сагледају догађаји може се закључити да је комунистички режим био анти-српски и да је радио на томе да Србе што више ослаби и распарча. Али чак и у тој Југославији републике НИСУ имале право на одцепљење тако да Срби нису осећали опасност да могу бити подељени у више држава. Уставом 1974. и добијањем права на отцепљење Хрватске границе у `неку руку` добијају легалитет али никако немају легитимитет, који наравно пада у воду када се узме у обзир легалитет читавог комунистичког система и начин његовог настанка. Све у свему, при распаду Југославије нико није имао право да без њиховог пристанка Србе цепа у више држава.

Једно од могућих решења би било да се у потпуности признају злочини над Србима, да им се да статус КОНСТИТУТИВНОГ народа у Хрватској (Срби су, у крајњу руку, и омогућили да постоји) и да се у пуном броју врате на своја огњишта, наравно уз одређене економске интервнције да им се омогући живот и просперитет. Никакве квазиаутономије не долазе у обзир.
Међутим имајући у виду де је ово овде Балкан, и да се проблеми обично решавају по принципу `ко је јачи`, као и да су се Хрвати у великој мери показали као геноцидан народ (за цирка 100 година сте однос Хрвати:Срби на територији данашње Хрватске успели да са 60:40 промените на 98:2), а тај се менталитет не може преко ноћи променити, бојим се да ће се историја понављати.
Такође мислим да ће тренутак поновног мењања граница доћи много пре него што си ти предвидео, имајући у виду нарастајући Амерички империјализам и фашизам (и њима додељују награде за мир ), Свет ће, много пре него што се то у овом тренутку чини, ратовати против Америке (Хрвати ће опет бити на страни `лоших момака` и ето нама Србима нове шансе ).

Поздрав и све најбоље и теби!

Ovo znam i toga sam svestan.



Pokusavam ja to vec par godina da otkrijem ali jednostavno neke kockice vise ne postoje i ne znam kako da ih nadjem da bih popunio liniju.



Sorry, ali ovo ne mogu poverujem. Seselj je jednom rekao da ce proterati sve Madjare, ... iz Vojvodine cim dodje na vlast. To je rekao kada se bio kandidovao za neku funkciju (bio sam jos mlad i looood) ali sam zapamtio sta je njegovo misljenje. To se tako urezalo u moje secanja da ja imam samo JAKO lose misljenje prema radikalima kao politickoj partiji. Bez brige, necu ja Vas tuci zbog tog misljenja ali samo da znas da mi je jedan od najjboljih drugova radikal i predsednik je jedne mesne zajednice blizu NS-a i mi smo skroz OK!

Да ли си то чуо директно из његових уста (преко ТВ или на митингу) или посредно (новине, неко ти рекао)  ?
Не верујем да је он тако нешто изговорио, јер у свим његовим изјавама које сам ја имао прилике да чујем је говорио сасвим супротно од тога.
Док сам био активнији у странци, имао сам прилике лично да видим велики број Мађара који су чланови СРС. Чак је и посланик СРС била мађарица Елвира Фекете (ако нисам погрешио име).
Да ли  си икада био сведок неког облика злостављања по националној основи ? Није ми јасно како то сви нешто нису равноправни, имају проблема ... , а ја 20 и кусур година живим заједно са националним мањинама, чак ми је и баба по мајци Словакиња (радикалка ) и никада нисам приметио такве појаве. У аутобусу и на другим јавним местима милион пута сам чуо разговоре на језицима националних мањина, што довољно говори да се ни они сами не осећају угрожено.

Bio je neki prenos nekog njegovog mitinga i BAS iz njegovih usta sam cuo. Nije nista bilo ono rekla-kazala novinari sto useru sve. Ne znam, ja sam to tako onda jos cuo ...

Могао би да пробаш да се присетиш који је то био митинг и када.
Овако и даље не могу да верујем у то јер сам присуствовао свим његовим мидинзима у Новом Саду, почев од оног чувеног забрањеног са Жириновским, када су снајперисти били по зградама око СПЕНС-а, а полиција, која је дошла из читаве Србије почела да бије народ који је по савету Шешеља поседао на улицу. На свим тим митинзима је о националним мањинама Шешељ говорио са пуним уважавањем.

Vjeruj mi kad bi nas dvojica riješavali naše (hrv-srp) probleme puno prije i uz puno manje natezanja bi ih riješili. Pišeš da je komunistički režim bio antisrpski, ali bio je i antihrvatski (i antislovenski i antimakedonski itd.) Što hoću reći? Komunistima je bilo samo do njihovog održanja na vlasti pa je i Tito bio malo dobar sa Staljinom, pa s Amerima, pa s ovim ili onim, a kod kuće nije riješio ništa. Tako je i danas. Veliki demokrati nas uče koječemu što ovdje ne može proći, ali pravo riješenje ne nude. Pogledaj primjer Bosne. Svi su se kleli u bratstvo i jedinstvo, toliko miješanih brakova, "dobri komšije, susjedi i hababi", ali kad je zapucala prva puška svi su uzeli noževe i bilo je krvi do koljena. Jest dolazili su i sa strane Srbi ili Hrvati, ali sve je bilo u rukama lokalnog stanovništva. A da se znalo šta je čije (Trebinje srpsko, Zenica muslimanska, Široki Brijeg hrvatski) ništa od toga se ne bi dogodilo. (Znam da bi ti cijelu BiH Srbiji, ali ovo sam naveo kao primjer. Po mome nema riješenja osim podjele.)
Pišeš o tome da smo mi bili okupirani od AU i da stoga nismo imali državnost ni teritorij. Ta teza ne stoji. To je malo teško objasniti, ali nije badava Hrvatska jedina imala pravo da sklopi nagodbu s Mađarskom 1868. (1867. bila je austro-ugarska nagodba.) Habsburgovci su okupirali i Češku (na poziv lokalnog njemačkog stanovništva) i Galiciju (dio današnje Poljske i Ukrajine) i Bukovinu (danas u Rumunjskoj i dio u Ukrajini), ali Hrvatsku nisu. Naše plemstvo kao nositelj državnosti pozvalo ih je (mimo Mađarske, /iako se i ona kasnije priključila Austriji/, s kojom je dotada bila u državnoj zajednici, što je dokaz samostalnosti) za hrvatske kraljeve (ne careve, to su bili u Austrijskoj polovici i kasnije u Dalmaciji). Budući da su kasnije i Mađari priznali Habsburgovce oni su se posebnom krunom sv. Stjepana (ova na mom avataru) krunili i za kralja Ugarske i za kralja Hrvatske. Dakle Hrvatska je imala svoj teritorij i vlastiti Sabor i županije u kojima je plemstvo čuvalo hrvatsku državnost usprkos sve većem pritisku Mađara i kasnije Austrijanaca. Turskom najezdom taj je teritorij drastično smanjen, ali je opstao što je bio ključan preduvjet za održanje Hrvatske kao posebne kraljevine čiji je kralj ujedno bio i kralj Mađarske i Njemačkog carstva. (To je razlika između nas i vas. Kada su Turci zauzeli Smederevo i definitivno skršili Srpsku despotovinu, nekoliko grana obitelji Branković se povuklo na teritorij današnje Vojvodine, tadašnje južne Ugarske  i tu uz dozvolu ugarskohrvatskog kralja nastavili čuvanje tradicije srpske despotovine. No nakon 50-ak godina neke loze obitelji su se katolicizirale i mađarizirale, a zadnji je umro bez muškog potomka. Kći mu je bila udata za jednog hrvatskog plemića koji je još neko vrijeme nosio titulu srpskog despota, ali je i on umro bez potomaka i tu se ta linija srpske državnosti prekinula do Karađorđa ili točnije rečeno Kneza Miloša koji je pravno utemeljio srpsku državu.)

No da se vratim na Hrvatsku. Velikim bečkim ratom hrvatska je povratila velik dio izgubljenog teritorija koji se nakon 1718. i Požarevačkog mira za dva stoljeća utvrdio u opsegu otprilike današnje Hrvatske bez Istre, Dalmacije i Baranje, ali sa cijelim Srijemom. Iako  je Dalmacija još bila pod Mlecima smatrala se dijelom Trojedine kraljevine (Hrvatske, opet vidi moj avatar) i Habsburgovci su nosili titulu kralja i Dalmacije. Kasnije kada je Venecija propala nisu je htjeli vratiti pod ingerenciju hrv. Sabora, iako su uvijek priznavali pravo Hrvatske na taj teritorij.

Tu dolazim na ono što si i sam primjetio a to je da je situacija bila samo pravno-ustavno idilična, a u stvarnosti je bilo po principu "ko jači taj i kvači".
Otuda i ta dvosmjernost hrvatske politike u I. svj. ratu. Dakle zato što AU nije bila (onakva kakva je ušla u taj rat) idealan okvir za hrv. razvoj neke grupe, koje su na kraju i prevladale su bile za stvaranje nove (naglašavam nove) države sa  potpuno samostalnim kraljevinama Srbijom i Crnom Gorom. Određene grupacije su se pak pouzdavale u mogućnost trijalističkog preuređenja AU u konfederaciju Nijemaca, Mađara i Slavena izbog toga su do kraja bile lojalne našem kralju.

Obzirom da su poimanja državnosti drukčija u Hrvatskoj i Srbiji, ne znam jesam li ti uspio najbolje razjasniti naše gledište, ali ono je i temelj našeg ustava. U njemu stoji da je hrvatska državnost bila prekinuta samo u razdoblju 1918.-1943. (NDH se ne priznaje nastavljačem te državnosti), a to se bazira na činjenici da hrv. Sabor, kao temeljni čuvar i simbol te državne samostalnosti nije nikada potvrdio odluku o stupanju u Kraljevinu SHS, a 1943. je AVNOJ-em stvorena Federalna država Hrvatska, kao dio Jugoslavije sa hrv. Saborom pa je ta državnost nastavljena što je potvrđeno 1974. dopuštanjem samoodređenja i konačno 1990.

Iz gore navedenog slijedi da su i Hrvatska i Srbija ušle u novu državu kao dvije zasebne jedinice svaka sa svojim teritorijem. Danas je on promijenjen. U odnosu na 1918. Srbija je izgubila Makedoniju, ali se proširila na Vojvodinu i istočni Srijem, koji je Hrvatska izgubila kao i Boku kotorsku, ali je dobila Baranju i Istru. (Ovime samo konstatiram povijesne činjenice, a ne aspiriram ni na što.) Radikali (tvoja stranka) su u koaliciji s demokratima nametnuli centralistički režim i uređenje države, što je iskoristio kralj Aleksandar i uz svoje odane ljude zaveo osobni režim na principu "svi nezadovoljni, moja vlast." Što mu se i osvetilo.

Brojke o udijelu Srba u Hrvatskoj su ti malo pretjerane, ne znam otkuda si vadio podatke. Evo ti dva iz knjige Istorija srpskog naroda (višetomno izdanje, ali nažalost ne znam točno godinu izdanja): dakle, u tzv. Banskoj Hrvatskoj (ona bez Dalmacije, Baranje i Istre, ali sa cijelim Srijemom) udio Srba je krajem 19. st. iznosio 25%, a većina su bili u Srijemskoj županiji (nekih 60% stanovništva /ovo je iz druge knjige/) i Ličko-krbavskoj (točno 53,8 %.) U Dalmaciji s Bokom Kotorskom taj udio je 80-ih godina bio oko 17%.

Vidim da si i ti iz Vojvodine, pa te ovaj put dvostruko više pozdravljam. Da su okolnosti bile drukčije možda bismo bili komšije i u doslovnom smislu. Naime, moja familija je iz Vojvodine iz Srijema.
Živio mi ti još 100 godina.


:wink:  

1. neznam gde se to reklamiram
2. nevolem radikale
3. gresis CETNIK

Ипак је комунистички режим био много више антисрпски него антихрватски. Једино је српски народ био подељен у 4 републике: Србији, Црној Гори, БиХ и Хрвтској, а касније и покрајинама Војводини и Космету, све у циљу стварања подела и нетрпељивости међу самим Србима. Црногорска нација никада није постојала, док је Тито није створио, опет неби ли посвађао Србе. Ткође је дозвољавао Шиптарима да врше `мирно` етничко чишћење Космета од Срба и припреме терен за ово што данас имамо.
За БиХ се вараш, не треба нам читава него само они делови где смо већина, а остало слободно утзмите ви све у пакету са Муслиманима

У праву си када кажеш да је тешко објаснити како је то Хрватска имала своју државност и територију под Аустроугарском, а ја бих додао да је и немогуће. Сасвим је јасно, чак и онима који нису историчари као што си ти, шта чини једни државу односно њену државност. Да нећеш можда рећи да су Хрватска и Аустроугарска склопиле савез држава ? Потпуно је јасно да је све што се дешавало и функционисало на том подручју, све аутономије, сабори, бановине, жупаније постојало искључиво по жељи и уз дозволу окупатора (Аустроугара). Племство је кориштено (не само у Хрватској неко на свим окупираним територијама) за лакше владање народом и било је максимално покорно Хабзбурговцима.

Ал ајде, и са твог гледишта на унутрашње уређење Хабзбуршке Монархије може се доказати да Срби имају право на Крајину отприлике баш толико колико и Хрвати на Хрватску. Као што и сам вероватно знаш, угарски краљ Коломан убио је последњег Хрватског владара Петра 1097. на планини Гвозду (Петрова Гора) а 1102. припојио територију Хрватске Угарској. Хрватско племство није имало куд и да би задржало привилегије морало је да призна његову врховну власт. Ту и тамо су се међу племством истицали Франкопани, Шубићи, Бабонези али су били првенствено заокупљени муђусобном поделом оно мало моћи коју су им Угари дозвољавали и Анжујци су им за време краља Лајоша дефинитивно одузели сваки утицај. Након битке код Мохача 1526. и погибије угарског краља Лајоша другог, Фердинанд Фабзбуршки постепено успоставља контролу над Угарском (самим тим и Хрватском). Крајем 15. и почетком 16. века број Срба у Славонији, Банији, Лики и Војводини (јужној Угарској) стално расте. У Ораховици и Будиму настају православне епископије. Године 1538. Срби добијају прве повластице, а 1580. долази до организовања Војне Крајине. Средиште Војне Крајине постеје град Карловац (а многи се подсмевају чувеној Шешељевој линији разрганичења ) и Крајина је ИЗДВОЈЕНА из банске Хрватске. У 17. веку Хрватски феудалци траже укидање Војне Крајине, што Аустријски двор категорички одбија. Следи велика сеоба Срба 1690. и царском привилегијом (аугуст 1690.) потврђују се привилегије и повластице православне цркве у Угарској, Хрватској и Славонији. У 18. веку Аустријски двор још више сужава самоуправу Хрватске , тако да сабор губи сваки значај јер Хрватском управља Краљевско веће које ради по упутствима из Беча. Након укидања Краљевског већа Хрватска прелази у руке Угарског већа, а бан постаје обични посредник између Хрватске и Беча са седиштем у Будиму (ште ће тамо ког очина?) Значи све до њеног укидања крајем 19. века Крајина је била у бољем положају од Хрватске, а укинута је пред саму пропаст Аустроугарске империје када је централна власт била већ значајно пољуљана.

После свега сматрам да је потпуно беспредметно да коментаришем оно о Уједињењу Хрватске и Србије у Југославију. Што се тиче АВНОЈ-а ту си у праву, то ти ја све време и говорим, да није било Срба и комунизма ви никада небисте били ту где сте сада. Треба Титу да подигнете велики споменик у сред Загреба , а нас Србе да величате као свети народ који вам је створио државу .

Што се тиче броја Срба ево како сам дошао до приближне цифре: 100000 који су још у Хрватској  +  500000 протераних у заднјем рату  +  600000 убијених у 2.св.рату  +  бар још толико протераних и покатоличених такође у 2.св.рату  +  они који су убијени и протерани за време 1.св.рата  +  они који су покатоличени пре 1.св.рата.  Сада ти рачунај који би то проценат могао да буде (само ми немој рећи да је Хрватска имала 10 милиона становника ).

Ако смо нешто криви што више нисмо комшије, јако нам је жао .
Него врати се ти нама назад слободно, и онако ћемо ускоро сви живети у Великој Србији .

Ево за крај, ближе се празници па ти и том приликом желим сваки успех у животу.
Ај уздравље!