Tepavac osuđen na deset godina zatvora
Autor: Tanjug | 11.10.2007 - 14:36

Bivši pripadnik Teritorijalne odbrane SAO Krajine Nenad Tepavac, koga je u aprilu ove godine Srbija izručila Hrvatskoj, osuđen je u Županijskom sudu u Karlovcu na 10 godina zatvora, zbog ratnog zločina nad civilnim stanovništvom.

On je, kako je obrazloženo, pre ratnih zbivanja, u okolini Slunja ubio jednog Hrvata, a nakon što je Slunj ušao u Krajinu, pretio je, prebijao i vređao Hrvate koji su ostali da žive na tom području. Tepavac je negirao da je to učino, ali je sud poverovao svedocima koji su to tvrdili, među kojima je bio i jedan koga je Tepavac, navodno, brutalno istukao. Tepavac je priznao ubistvo, tvrdeći da se radilo o nužnoj odbrani.
On je jedan od 40 pripadnika srpskih jedinica osumnjičenih za ratni zločin na slunjskom području tokom oktobra i novembra 1991. godine.
Za njim je međunarodna poternica bila raspisana četiri godine, a Srbija ga je na osnovu nje izručila Hrvatskoj u aprilu.

Izvor: Blic

off obrisan
Ako je vama fetis da se zajebavate na ovakvim temama, podjite u blablaonicu pa spamujte glupostima do sutra.

Hag: Nema žalbe na presudu Radiću
Utorak, 30. oktobar 2007. 13:21



Tužilaštvo Haškog tribunala i odbrane oficira bivše JNA Mileta Mrkšića i Veselina Šljivančanina podnele su sudu žalbe na presudu kojom je Mrkšić osudjen na 20 godina, a Šljivančanin na pet godina zatvora zbog učešća u mučenju i ubistvu hrvatskih zarobljenika u Vukovaru 1991.

Tužilaštvo se nije žalilo na presudu kojom je trećeoptuženi Miroslav Radić oslobodjen krivice.
U žalbi, tužioci tvrde da je sudsko veće pogrešilo kada je utvrdilo da se 194 žrtve streljane na farmi Ovčara u novembru 1991. godine ne mogu nazvati civilnim i oslobodilo Mrkšića i Šljivančanina krivice za ubistvo kao zločina protiv čovečnosti.

Mrkšić je osudjen za pomaganje i podržavanje mučenja i ubistva zarobljenika, a Šljivančanin za pomaganje mučenja.

Tužioci u žalbi traže da i Šljivančanin bude proglašen krivim za pomaganje ubistva. Kazne izrečene Šljivančaninu i Mrkšiću, kancelarija Karle del Ponte ocenjuje kao "neprimereno" niske i traži da one budu povećane.

Sa druge strane, Mrkšićeva odbrana u žalbi navodi da je prvostepenom presudom pogrešno utvrdjena njegova komandna odgovornost u zoni farme Ovčara u trenutku kada je zločin počinjen. Prema braniocima, tadašnji komandant Prve gardijske brigade JNA Mrkšić je prethodno tu zonu prepustio 80. motorizovanoj brigadi JNA.

Prema braniocima, sudsko veće je pogrešilo i pri utvrdjivanju uloge Mrkšića u evakuaciji zarobljenika iz vukovarske bolnice, kao i u postavljanju Miroljuba Vujovića na čelo lokalne Teritorijalne odbrane čiji su pripadnici počinili zlocin na Ovčari.

Branioci majora Šljivančanina u žalbi navode da, nasuprot nalazu u presudi, on na dan zločina nije bio na Ovčari i da stoga nije mogao biti proglašen krivim za pomaganje u mučenju zarobljenika.

Po žalbi, sudije su pogrešno, na osnovu nedovoljnih dokaza, zaključile da je Šljivančanin bio postavljen da komanduje evakuacijom zarobljenika. Odbrane Mrkšića i Šljivančanina traže da kazne na koje su osudjeni budu umanjene.

O žalbama tužilaštva i nepravosnažno osudjenih naknadno će biti vodjena rasprava pred apelacionim većem Tribunala koje će zatim doneti pravosnažnu presudu.

(Beta)

Izvor: MTS-Mondo

Žalbe na presude Mrkšiću i Šljivančaninu
Autor: Tanjug | 30.10.2007 - 14:30

Odbrana optuženih i Tužilaštvo Haškog tribunala uložili su žalbe na prvostepene presude bivšim oficirima JNA Miletu Mrkšiću i Veselinu Šljivančaninu, prema kojima je 27. septembra Mrkšić osuđen na 20, a Šljivančanin na pet godina zatvora, saopštio je danas Haški tribunal.

Na prvostepenu odluku da Miroslav Radić bude oslobođen svih optužbi i pušten na slobodu, Tužilaštvo se nije žalilo.
Tužilaštvo je u žalbi navelo da su kazne za Mrkšića i Šljivančanina neprimerene težini počinjenih zločina i zatražilo veće kazne za obojicu.
Tužilaštvo je, takođe, uložilo žalbu na presudu po kojoj su Mrkšić i Šljivančanin oslobođeni krivice za zločine protiv čovečnosti, jer su njih dvojica mislili da su zarobljenici pripadnici hrvatske vojske, a ne civili.
Odbrana Mrkšića i Šljivančanina zatražila je od Žalbenog veća da ih oslobodi krivice.
Sudsko veće proglasilo je 27. septembra Mrkšića krivim za pomaganje i podržavanje ubistva, mučenja i okrutnog postupanja prema ratnim zarobljenicima na poljoprivrednom dobru Ovčara, kod Vukovara, 20. novembra 1991. godine.
Sudsko veće je, prema odbrani, pogrešilo kada je Mrkšića proglasilo krivim za pomaganje i podržavanje ubistva, mučenja i okrutnog postupanja prema ratnim zarobljenicima, jer Mrkšić nije bio informisan o dešavanjima na Ovčari pre dnevnog raporta u Negoslavcima 20. novembra.
Odbrana je ukazala da Mrkšić nije naredio povlačenje vojne policije sa poljoprivrednog dobra Ovčara, navodeći da je to naređeno tek pošto je Mrkšić 20. novembra uveče otišao u Beograd.
Prema odbrani, Sudsko veće je pogrešno utvrdilo da je Mrkšić otputovao u Beograd kasno uveče 20. novembra ili rano 21. novembra, što je dovelo do pogrešnog zaključka da je Mrkšić naredio povlačenje vojne policije.
Sudsko veće je Šljivančanina proglasilo krivim za pomaganje i podržavanje mučenja ratnih zarobljenika, a oslobodilo ga krivice po ostalim tačkama optužnice, između ostalog i za pomaganje ubistva 194 ratna zarobljenika na Ovčari.
Tužilaštvo smatra da je Sudsko veće pogrešilo i traži od Žalbenog veća da Šljivančanina proglasi krivim za pomaganje ubistva. Odbrana Šljivančanina smatra da je Sudsko veće pogrešilo kada je utvrdilo da je Šljivančanin bio na Ovčari 20. novembra oko 14.30 ili 15 sati, ukazavši da tužilaštvo to nije dokazalo.
Prema odbrani, Sudsko veće je pogrešno utvrdilo da je Šljivančanin bio zadužen za snage koje su učestvovale u evakuaciji vukovarske bolnice 20. novembra.
Odbrana je od Žalbenog veća zatražila da Šljivančanina oslobodi krivice za pomaganje mučenja ratnih zarobljenika.
Odbrana je predložila da, ako Žalbeno veće utvrdi krivicu po toj tački optužnice, onda umanji kaznu od pet godina zatvora koju je izreklo Sudsko veće.
Sudsko veće je presudilo da treći optuženi, bivši oficir JNA Miroslav Radić, nije kriv ni po jednoj tački optužnice i na tu prvostepenu odluku suda nije bilo žalbi.
Mrkšića, Šljivančanina i Radića optužnica je teretila za streljanje oko 260 hrvatskih zarobljenika na poljoprivrednom dobru Ovčara, kod Vukovara, 20. novembra 1991. godine.
Tužilaštvo je u završnoj reči na suđenju, koje je počelo je 11. oktobra 2005., a završeno 16. marta ove godine, za svu trojicu zatražilo kazne doživotnog zatvora, dok je odbrana zatražila oslobađajuće presude.
U periodu obuhvaćenom optužnicom, Mrkšić je bio pukovnik JNA, a kasnije je unapređen u generala, Šljivančanin je bio major JNA i kasnije je unapređen u pukovnika, a Radić je u vreme izvršenja krivičnih dela bio kapetan JNA.

Izvor: Blic

Objedinjeno suđenje oficirima JNA u Hrvatskoj
Autor: Tanjug | 02.11.2007 - 17:33

Vanraspravno veće osječkog županijskog suda odlučilo je da spoji krivične postupke protiv bivših visokih oficira JNA protiv kojih su u više hrvatskih sudova podignute optužnice za ratne zločine.

Tako će biti objedinjeni postupci protiv bivšeg saveznog sekretara za odbranu Veljka Kadijevića i ostalih, protiv kojih su podignute optužnice u sudovima u Osijeku, Bjelovaru i Vukovaru, a novi će postupak biti vođen pred osječkim županijskim sudom.
Vanraspravno veće odbilo je kao neosnovane prigovore Blagoja Adžića, Zvonka Jurjevića, Mileta Mrkšića, Veselina Šljivančanina i Vojislava Šešelja protiv optužnice županijskog tužilaštva u Vukovaru od 24. decembra 2002. godine.
Novembra 1992. godine županijsko tužilaštvo u Bjelovaru podiglo je optužnicu protiv Kadijevića i Jurjevića zbog ratnog zločina protiv civilnog stanovništva. Optužnica ih tereti da su kao komandanti JNA naređivali bombardovanja civilnih objekata na području tadašnjih opština Daruvar, Pakrac, Garešnica, Grubišno Polje, Virovitica, Križevci i Bjelovar, u kojima je stradalo više lica, a više je teško povređeno.
Pred županijskim sudom u Vukovaru, decembra 2002. godine, podignuta je optužnica protiv Kadijevića, Adžića, Mrkšića, Šljivančanina, Šešelja, Jurjevića, Božidara Stevanovića, Živote Panića, Miroslava Radića i Goran Hadžića zbog krivičnih dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava.

Izvor: Blic

Bivši pripadnik Teritorijalne odbrane SAO Krajine Nenad Tepavac, koga je u aprilu ove godine Srbija izručila Hrvatskoj, osuđen je u Županijskom sudu u Karlovcu na 10 godina zatvora, zbog ratnog zločina nad civilnim stanovništvom.
ja sam mislio da Srbija ne izrucuje svoje drzavljane???

Мирослав Радић, једна каријера

Шта се све може научити из судбине првог Србина који је у Хагу ослобођен кривице
Мирослав Радић


(Фотодокументација „Политике”)

Мирослав Радић поново је постао слободан човек. Пресуда којом га је Хашки трибунал ослободио свих оптужби пре неколико дана је постала правноснажна, пошто је тужилаштво објавило да неће ни подносити жалбу на одлуку судског већа којим је председавао Аустралијанац Кевин Паркер.
На питање да ли ће његов клијент тужити трибунал, јер је невин провео четири године у притвору, београдски адвокат Боривоје Боровић каже да Радић неће тужити Хаг, али да размишља да ових дана, у договору с професорима правних факултета у Њујорку и Београду, ипак припреми тужбу.
„Спорно је питање ко је надлежан, али тужен може да буде само Савет безбедности УН који је формирао суд и тужилаштво. Савет безбедности ће бити тужен за накнаду штете, изгубљену добит, душевне патње, за четири године притвора и све остало што чини материјалну и нематеријалну штету”, каже Радићев адвокат.

Портпарол хашког тужилаштва Олга Кавран је хрватским медијима рекла да се тужилаштво није жалило на ослобађајућу пресуду бившем официру ЈНА Мирославу Радићу, пошто сматра да „жалба не би имала никакве шансе”.

Пошто се и тим Карле дел Понте сложио да је Радић невин, обичан човек мора да се запита како је против некога ко је невин тужилаштво нашло 30 сведока који су сведочили о његовој наводној кривици.

Међу тим сведоцима је било хрватских цивила и војника (највише се у оптужбама против Радића истицао лекар вуковарске болнице за кога су судије процениле да је говорио неистине), али је било и починилаца злочина на Овчари у  јединицама територијалне одбране (то су они Срби који су сведочили у замену за имунитет од кривичног гоњења у Србији). Барем један је био новинар из Србије, за кога није јасно зашто је лажно сведочио.

Радића, који је у време напада на Вуковар био капетан ЈНА и командант пешадијске чете Првог батаљона Прве гардијске механизоване бригаде, Карла дел Понте је оптужила да је учествовао у одабиру око 400 људи несрпске националности који су из вуковарске болнице изведени 20. новембра 1991. године, иако је знао да ће бити побијени.

Од свих досадашњих хашких пресуда ова се разликује и по томе што су судије оптуженом упутиле мноштво комплимената. Закључили су да је: био најбоље обучени официр у својој бригади (споменуто је да је једини међу онима са којим је заједно ратовао завршио војну академију), уживао ауторитет међу борцима, да је сматран професионалним и дисциплинованим, па чак и да је физички био веома спреман и лично храбар. Посебно је истакнуто да је, за време опсаде Вуковара, разоружао између 100 и 150 пијаних добровољаца који су се упустили у пљачку имовине.

Увидом у транскрипте који су доступни на сајту трибунала (www.un.org/icty/cases) стиче се, ипак, утисак да невиност сама по себи  Радићу не би помогла да није имао добре адвокате. Лажни сведоци раскринкани су убитачним унакрсним испитивањем, уз претходно прикупљање мноштва информација и доказа на терену.

Радић је невин провео четири године у притвору чекајући суђење, а после пресуду, а када је 29. септембра ове године стигао у Београд, прво се помолио, а затим загрлио породицу. Родбини, пријатељима и новинарима који су га на међународном терминалу београдског аеродрома дочекали аплаузом, српском заставом и узвицима „Браво Србине!”, рекао је да у хашком суду не постоји правда, али да ипак жели да поручи свима који су тамо да се вреди борити за њу.

Први Србин кога је трибунал ослободио није водио дневник, али ће, како је рекао, можда једног дана написати књигу. У поређењу с Веселином Шљиванчанином, о Радићу се у српској јавности говорило и причало веома мало ових година. Напустио је Војску одмах после Вуковара, по свему судећи згађен злочинима и једне и друге стране, а листу „Интервју” је у јесен 1991. изјавио да се из вуковарске битке „нико није вратио чисте савести, ни свести”.

Иво Санадер је, „апсолутно изненађен” одлуком хашког тужилаштва да се не жали на ослобађајућу пресуду Радићу, поручио: „Ако неће Хаг, Радићу ће судити Хрватска”. Српски министар правде Душан Петровић је одговорио да Радић, који је у Хашком суду ослобођен оптужбе за ратне злочине на Овчари, неће бити изручен Хрватској уколико њихове власти то буду тражиле.

(Политика)

treba da tuzi tribunal...nek ta stoka bar nesto plati...

Šljivančanin privremeno pušten na slobodu
Autor: Tanjug | 12.12.2007 - 12:58

Žalbeno veće Haškog tribunala odobrilo je bivšem oficiru JNA Veselinu Šljivančaninu, osuđenom na pet godina zatvora, privremeno puštanje na slobodu, saopštila je danas pres služba Haškog tribunala.

Šljivančanin je 27. septembra proglašen krivim za pomaganje u mučenju ratnih zarobljenika i osuđen je na pet godina zatvora, jer nije sprečio, ni zaustavio batinjanje hrvatskih ratnih zarobljenika na poljoprivrednom dobru Ovčara, u blizini Vukovara, 20. novembra 1991.

Žalbeno veće uzelo je u obzir činjenicu da je Šljivančanin, koji je u pritvoru Tribunala od 1.jula 2003, odležao skoro 90 odsto prvostepene kazne i da je i drugim haškim pritvorenicima, pod sličnim okolnostima, takođe bilo odobreno privremeno puštanje na slobodu.
Prema pravilima Tribunala, Šljivančanin mora da preda svoj pasoš policiji u Beogradu i ne sme da izlazi van granica Srbije.
Šljivancanin će biti na slobodi do završetka žalbenog postupka, koji u Haškom tribunala može potrajati i duže od godinu dana.

Odbrana i optužba su 29. oktobra podnele najavu žalbe na presudu, posle čega, prema pravilima Tribunala, u roku od 75 dana mora da bude podnet žalbeni podnesak u kome se iznose svi argumenti i pravni izvori.
Tek posle tih podnesaka, Žalbeno veće zakazuje datum pretresa.

U međuvremenu, bilo koja strana u postupku može da zatraži da pred Žalbenim većem izvede dodatne dokaze.
Podnesak o dodatnim dokazima mora da bude dostavljen najkasnije 75 dana od datuma prvostepene presude, a svaka strana koje se tiče zahtev može izvoditi protivdokaze.
Na kraju žalbenog postupka, Žalbeno veće izriče presudu na osnovu žalbenog spisa i dodatnih dokaza koji su izvedeni pred njim.
Presuda se donosi većinom glasova sudija i kazna koju izrekne Žalbeno veće je konačna i izvršava se odmah.
Šljivančanin je osuđen u procesu koji je vođen protiv "vukovarske trojke" zbog zločina na poljoprivrednom dobru "Ovčara" kod Vukovara u novembru 1991.
Na tom suđenju bivšim oficirima JNA, Mile Mrkšić je prvostepeno osuđen na 20 godina zatvora, na šta su uložene žalbe, dok je Miroslav Radić oslobođen optužbi i pušten na slobodu, na šta nije bilo žalbi.

Izvor: Blic

sljivancanin treba da bude pusten kako sam zadnji put cuo.to je samo neka je vise srba u zatvoru a nem veze dali su krivi