Često sam razmišljao da prestanem da jedem meso  iz moralnih razloga i saosećanja.
   Dole su misli poznatih,koje verujem nikog neće ostaviti ravnodušnim.
....................................................................................................................
   Thomas Alva Edison (1847.-1931., američki pronalazač, izmeðu ostalog: sijalice, gramofona i mikrofona)
Ja sam vegetarijanac i antialkoholičar, jer tako mogu bolje upotrebljavati svoj mozak.
Nenasilje je put do više etike, koja je cilj svekolike evolucije. Sve dok ne prestanemo nanositi zlo svim živim bićima i dalje ćemo biti samo divljaci.

Jean Paul (1763.-1825., nemaèki pesnik)
Pravedni Bože! Koliko mnogo sati mučenja životinje je zalemljeno za jednu minutu svečanosti za čovjekov jezik.

Leonardo da Vinci (1452.-1519., talijanski univerzalni genije, umjetnik i znanstvenik)
Čovek je zaista kralj životinja, jer njegova svirepost nadmašuje njihovu. Mi živimo od smrti drugih. Mi smo hodajuće grobnice!
Ja sam se još u najmlaðoj dobi odrekao jedenja mesa. Doći će vrijeme kada će ljudi ubijanje životinja posmatrati istim očima kao i ubistvo čoveka.Onaj ko ne ceni život,nije ga ni zaslužio.

Ralph Waldo Emerson (1803.-1882., američki pisac i političar)
Upravo ste obedovali...Koliko god da ste brižljivo i u taktičnoj udaljenosti od klanica, vi ste saucesnik.

Pitagora (580. do 500. pr.n.e., grčki filozof i matematičar)
Sve dok ljudi budu ubijali životinje, ubijaće i jedni druge.Zaista,onaj koji seje seme smrti i boli ne može požnjeti sreću i ljubav.
Ako tvrdite da ste po prirodi stvari odreðeni za mesnu vrstu ishrane, onda prvo licno ubijte ono što želite jesti. Meðutim,učinite to vlastitim rukama, bez pomoći mesarske sekire, noža ili bilo kakvog oružja.

L.N. Tolstoj (1828.-1910., ruski pisac)
Kada čovek slobodno i pošteno traži moralni put, prvo od čega se mora okrenuti je meso...Vegetarijanstvo je kriterijum po kojem možemo prepoznati da li je čovekovo stremljenje prema moralnoj savršenosti iskreno i ozbiljno.
Zastrašujuća je ne patnja i smrt životinja, već to što čovek u sebi ignorise najviša duhovna osjećanja samilosti i sažaljenja prema sebi sličnim živim bićima te gazeći licna osecanja postaje okrutan.

Georg Bernard Shaw (1856.-1950., irski dramatičar, pisac, dobitnik Nobelove nagrade 1925.)
Životinje su moji prijatelji,a svoje prijatelje ne jedem. Doživeti istinsku radost života znači doprineti cilju koji i sami smatramo veličanstvenim,biti snaga prirode umjesto grozničave,sebične,sitne duše.
  Dok je god čovek hodajuća grobnica za,od njega ubijene životinje,biće rata na ovoj planeti.

Franz Kafka (1883.-1924., austr.-češki pisac, prilikom posmatranja riba u akvarijumu)
Sada vas mogu mirno posmatrati, više vas ne jedem.

Isaac Bashevi Singer (1904. američki pisac, dobitnik Nobelove nagrade 1978)
Svi smo mi Božja stvorenja - da se molimo Bogu za milost i pravednost dok jedemo meso životinja koje su za nas zaklali, nije u saglasju s tim.
Ja bih i dalje nastavio živjeti vegetarijanski,čak i kada bi cijeli svijet jeo meso, to bi bio moj protest protiv stanja sveta. Atomska energija,bede zbog gladi, svirepost - moramo nešto preduzeti protiv toga. Vegetarijanstvo je moj prvi korak i mislim da je to vrlo važan korak.

Harvey Diamond (pisac)
Ljudi jednostavno nisu pripremljeni za jedenje mesa. Stavite u kolijevku dijete i uz njega zeca i jabuku. Ako počne da se igra jabukom, a pokuša da pojede zeca - kupiću vam novi auto!

Albert Schweitzer (1875.-1965., teolog i misionarski lekar,dobitnik Nobelove nagrade za mir 1953)
Moje mišljenje je, da ćemo mi, koji se zauzimamo za zaštitu životinja, potpuno odustati od uživanja mesa i da ćemo protiv toga govoriti.
Prijatelj prirodi je onaj, koji je sa svime, što živi u prirodi, vezan iznutra, onaj koji sudeluje u sudbini stvorenja, koliko može, pomaže iz jada i krize, i po mogućnosti izbegava povrediti život ili ga uništiti.

Mahatma Gandhi (1869.-1948., indijski političar i zastupnik nenasilnog otpora)
Mislim da duhovni napredak na jednoj odreðenoj tački od nas zahteva da prestanemo sa ubijanjem živih bića zarad zadovoljenja telesnih zahteva.
Veličina i moralni napredak naroda moći će se meriti po tome kako postupaju sa životinjama...   Jedini način da živiš je da pustiš i druge da žive.

Victor Hugo (francuski pjesnik i pisac)
Bilo je nužno civilizovati čovekov odnos prema čovjeku. Sada je nužno civilizovati čovekov odnos prema prirodi i životinjama.

Plutarh (rimski pisac, iz eseja O jedenju mesa)
  Možete li se zapitati koji je razlog naveo Pythagoru da odbaci meso? Što se mene tiče,radije bih voleo znati pod kojim je neočekivanim okolnostima i u kakvom stanju uma je prvi čovek stavio svoje usne na meso i krv mrtvog stvorenja, izneo na sto mrtva, ustajala tela i usudio se nazvati hranom delove tela koji su do maloprije puštali glasove i krikove, kretali se i živjeli...?

Albert Einstein (1879.-1955., nem.-američki fizičar,dobitnik Nobelove nagrade 1921.)
Vegetarijanski način života mogao bi krajnje pozitivno uticati na sudbinu čovečanstva,čisto fizičkim delovanjem na temperament ljudi.
Ništa neće toliko pomoći ljudskom zdravlju niti povećati izglede za opstanak života na Zemlji kao prelaz na vegetarijansku ishranu.
Naš zadatak mora biti da se oslobodimo širenjem kruga samilosti na sva živa bića i svu prirodu i njenu lepotu.

Richard Gere (američki glumac)
Kao stanovnicima ove planete,dužnost nam je da se prema svim vrstama odnosimo ljubazno, s ljubavlju i samilošću. Izvan svakog razumevanja je patnja koju, zbog ljudske okrutnosti, doživljavaju životinje. Molim vas, pomozite da okončamo to ludilo.

Milan Kundera (pisac)
Istinski moralni ispit čovečanstva, ispit koji je temelj svega ostaloga, ogleda se u odnosu prema onima koji u potpunosti zavise od naše milosti, a to su životinje. Na tom je polju čovečanstvo pretrpelo potpuni poraz, poraz koji je toliko potpun da svi ostali porazi proizlaze iz njega.

Sveti Franjo Asiški (mistik i propovednik)
  Ne ozlediti našu skromnu braću(životinje),naša je prva dužnost,ali nije dovoljno zaustaviti se na tome. Mi imamo uzvišeniju misiju - služiti im kad god to zatrebaju... Čovek koji bi isključio bilo koje Božje biće iz okrilja samilosti i saosećanja,isto bi se tako poneo i prema drugom čoveku.

Margaret Mead (antropolog)
Nikada nemojte sumnjati u činjenicu da mala grupa promišljenih i zabrinutih graðana može promeniti svet.Zaista,dosad su ga jedino oni i menjali.

James Cromwell (farmer Hagget u filmu Prase Babe)
Kada bi mladi ljudi shvatili što je umešano u proizvodnju svinja na farmama, nikada više ne bi dotakli meso.

Martina Navratilova (svjetska teniska prvakinja)
  Postala sam vegetarijanka zbog patnji životinja, ali su se pojavile i neke druge dobrobiti. Počela sam se osećati zdravije - postala sam puno pokretljivija,što je jako važno za sportistu.Osim toga, bilo mi je potrebno puno manje sna, a budila sam se svežija i odmornija. Moja koža je postala kvalitetnija i sada imam više energije. Obožavam da budem vegetarijanka.

Damon Albarn (pevač grupe Blur)
Što više znamo o mesnoj industriji, više možemo učiniti da ih zaustavimo. Zaista, znanje je moć!
Vegetarijanac sam jer nisam mogao podneti užasavajući način na koji se životinje ubijaju za hranu. Ako vam roditelji zadaju probleme, recite im zašto ste vegetarijanac i pripremite se da budete popustljivi - nemojte se izolovati. Pokušajte da pomognete kod nekih obroka.
  Na kraju će shvatiti da vegetarijanstvo spašava životinje i prirodu i da je to prava stvar!

Joanna Lumley (glumica)
  Ne želim da ubijam životinje niti želim da budu ubijane u moje ime. Time što nisam umešana u njihovu smrt,osjećam da imam srećni,tajni savez sa svijetom i zbog toga spavam puno mirnije.

Ali MacGraw (američka glumica)
Oduvijek sam osećala da je način na koji postupamo prema životinjama vrlo dobar pokazatelj koliko saosećanja imamo prema ostatku čovečanstva.

Magi Clarke (glumica)
Nije potrebno ubijati da bi smo imali potpun život. Ako vi ili vaši prijatelji želite da postanete vegetarijanci,verujte mi,puno je lakše nego što se čini,a sigurno da je i predivan način života. U svakom slučaju, vegetarijanci su bolji ljubavnici...

Jack W. Lucas
Telesno i psihičko zdravlje može se postići samo tamo gde postoje humanost i etika.

Linda McCartney
Da klanice imaju staklene zidove, svi bi ljudi bili vegetarijanci.

Alice Walker
Životinje sveta postoje zbog njihovih vlastitih razloga. One nisu stvorene za čovjeka, kao što ni crni ljudi nisu stvoreni za bele ljude ili žene za muškarce.

Sokrat
Ono smo što jedemo.

Thomas Moffet
Ljudi kopaju grobove vlastitim zubima i umiru više od vlastitih djela nego od oružja neprijatelja.

J. H. Kellog
Mrtva krava ili ovca koja leži na travi prepoznaje se kao strvina.Leš,ukrašen i obešen u mesari, prolazi kao hrana!

Marguerite Yourcenar (francuska književnica)
  Kada tučemo dete ili kada ga izgladnjujemo, kad ga odgajamo tako da mu se misao izopačuje ili da gubi volju za životom, činimo zločin spram univerzuma koji se putem njega izražava. To je isto tako istinito kad uzaludno ubijamo životinju ili kad, bez nekog dobrog razloga, sečemo drvo...

Berta von Suttner (Nobelova nagrada za mir 1905.)
Prema mom uverenju doći će vreme, kada niko neće hteti da se hrani leševima, kada više niko neće biti spreman da uči za mesara.
   Koliko nas već sada ima, koji  nikad ne bi mogli da pojedu meso kada bi sami morali zariti nož u životinju.

  Istraživanja,exploatacija...

 
  Complete Overview of Animal Harvesting

Kakve veze vegani imaju sa psihologijom?

Inace... sta je opcija... da jedemo povrce i unosimo vestacke dodatke? 
Mi smo ipak zivotinje i trebaju nam materije zivotinjskog porekla... 

Hm... Nije lose biti vegetarijanac, ali je cinjenica da su ljudi, homosapiens, fizicki predodredjeni da budu i biljojedi i mesojedi, kao npr shimpanze. Ono shto po meni predstavlja problem jeste gledanje na ishranu sa nekakvog visheg nivoa od onog najosnovnijeg, nagonskog (nagon da savladamo glad). Covekovoj ishrani su potrebni i biljni i zivotinjski proizvodi. Po meni je problem kada covek trazi vishe, pa mu nije dovoljna svinjetina lokalna, vec trazi meso od kita, ajkule, srnetinu, kavijar... Jedes ono sto ti je najdostupnije, kao sto su nasi preci radili milionima godina. Bez pravljenja nekakve filozofije od toga, zna se koliko je kalorija i vitamina potrebno i to je to. Problem je i neumerenost u ishrani, anoreksija takodje.... A sve to vec ima veze sa psihologijom

Chemu pokushavanje da se pobegne iz lanca ishrane,bolje je biti zadovoljan shto si na vrhu tog lanca.
Shta,gadan je nachin na koji se kolje zivina i stoka?Mozda je nekome gadno i kako se kosi pshenica 

 
Da si gladan ne bi oklevao ni sekund,treba biti zadovoljan shto ima ljudi koji ce to da uchine umesto nas.

I ako shto Tadija kaze,na hranu treba gledati kao na ono shto jeste,osnovna potreba a ne kao na neku moralnu i duhovnu dilemu.

Drugim rechima....jedi i cuti. 

 
Btw, tvoj potpis me podseca na jednu moju epizodu kad sam se zaglavila u Budimpeshti...

nevjerovatno

u stanju smo raznijeti lobanju nekome iz trivijalnih razloga(bogme,procenat takvih u svijetu zabrinjavajuće nije zanemarljiv),ali zato užasno divno patetišemo oko zaštite ajkulinih peraja,seksualnog života kišnih glisti i koka nosilja koje prolaze kroz pakao...dok ne stignu na moj sto.

nema tu neke filozofije i moralnih dilema.
volim i treba mi meso...
gledajući na lanac ishrane u prirodi...ta kokica mora biti pojedena sa moje strane.
a usput...bogme i uživam.

Te kokice koje ti volish su od kukuruza ... ne brini.

ja im to tepam.
starim ofucanim kokama.
omekšaju od tepanja,prije nego zarijem zube u njihovo meso.

 Ok,vidim da su argumenti ZA isključivo:"Ja volim meso". Mi jesmo na vrhu lanca ishrane a ako pogledate naše zube i uporedite ih sa životinjama koje su biljojedi,videćete da su vegetarijanski.Naravno,ako ne sa moralne tačke a ono i zbog zdravlja je bolje biti vegetarijanac.

                                   1   Prehrambena Laž
 -Ko ne jede meso, pati od nedostatka belančevina!Pogrešno.
                                         
    Belančevine, koje su tako važne za izgradnju ćelija, su u dovoljnoj količini prisutne u povrću i žitaricama, posebno u pasulju, sočivu, grašku, orasima. Kod raznovrsne ishrane bez mesa, telo dobija sve važne aminokiseline, iz kojih su izgrađene belančevine – soja i avokado sadrže čak svih osam aminokiselina...
 
                  2. Prehrambena laž
Ne jesti meso, znači jesti samo zrnevlje!


POGREŠNO!

Da “vegetarijanstvo” ne može jednostavno da se izjednači sa jedenjem zrnevlja i zeleniša, dokazuje sve veći broj vegetarijanskih jela u lokalima za sladokusce, kao i bezbrojne kuvarske knjige sa odličnim vegetarijanskim jelima. Jer, začin čini sve! Ko je već jednom zagrizao u sirovi, nezačinjeni komad mesa tome se ne mora reći da mrtve životinje nemaju nikakav ukus. Krepka, mirišljava aroma, koju većina ljudi pripisuje mesu, nije ništa drugo do ukus dobro začinjenog i zapečenog. Trud i trošak koji neko čini da komad mesa pripremi, začini i ispeče, može se isto tako upotrebiti za pripremanje i pečenje kriške plavog patlidžana ili celera. Prija isto tako krepak i aromatičan ukus pečenog - pravi delikates, ali za koji ne mora da umre ni jedna životinja.

         3. Prehrambena laž
Jesti meso je sastavni deo života!
           -Takodje,vrlo pogrešno.
  - Rasipanje obradive zemlje: bez proizvodnje mesa bila bi nam dovoljna otprilike jedna četvrtina obradive zemlje. Na jednom hektaru zemlje može se proizvesti 50 kg goveđeg mesa ili pak 4000 kg jabuka, 8000 kg krompira, 10000 kg paradajza ili 12000 kg celera.
 
- Rasipanje žitarica: polovina svetske žetve potroši se kao stočna hrana. U industrijskim zemljama udeo za stočnu ishranu iznosi čak i dve trećine. 60% celokupnog uvoza stočne hrane dolazi iz zemalja u razvoju. Tamo od gladi svakodnevno umire oko 40000 dece, 1,3 milijarde ljudi pati od neuhranjenosti. 50 miliona ljudi umire godišnje od gladi, odnosno bolesti koje su posledica gladi.
Niko na ovoj Zemlji ne bi trebao umreti od gladi: 100 miliona ljudi moglo bi se dodatno prehraniti ako bi se u industrijskim zemljama samo za 10% smanjila potrošnja mesa.
 
         4. Prehrambena laž
Bebama i deci potrebna je ishrana mesom!


POGREŠNO!

Istraživanja pokazuju da je majčino mleko vegetarijanki zdravije za odojčad, jer sadrži manje otrova životne sredine, a više vitamina i nezasićenih masnih kiselina. Ne postoje, međutim, naučne studije koje potvrđuju da odojčad, hranjena kvalitetnom prirodnom hranom, bez mesa, pokazuju nedostatke, na pr. gvožđa. Za odojče staro od 6 do 11 meseci, Nemačko društvo za ishranu (DGE) preporučuje oko 8 mg gvožđa dnevno. Obrok od 25 gr posnog goveđeg mesa sedmično, što preporučuju pedijatri, daje samo 0,65 mg gvožđa. Porcija (100 gr) zobenih pahuljica naprotiv, sadrži 3,6 mg gvožđa, porcija od 100 gr integralnog pirinča 2,6 mg, lukovica morača 2,5 mg. Deci je urođena ljubav ka životinjama i ne prihvatanje njihovog ubijanja. Ko želi decu učiti da ne odvraćaju pogled od patnji i ubijanja? Jedenjem mesa dete se vaspitava da život pojedinih životinjskih vrsta poštuje a drugih životinjskih vrsta ne: prema mačkama i psima treba se biti ljubazan, ali nevino prase ili lane treba ubiti i pojesti.
Info:  http://www.sloboda-za-zivotinje.org/vegetarijanstvo/vegetarijanstvo.php
...........................................................................................
           U vegetarijanstvu je spas 

Vegetarijanstvo je vrsta ishrane bez upotrebe mesa. Termin ‘vegetarijanstvo’ potiče od latinske reči vegetus  što znači biljan, prirodan, ali i zdrav, krepak. Vegetarijanska ishrana je najzdraviji način ishrane
Vegetarijanstvo se deli u dve velike grupe: laktoovo vegetarijanstvo ( laktus – mleko; ovum – jaje ), koje podrazumeva biljnu ishranu uz upotrebu mleka i jaja i striktno ili strogo vegetarijanstvo, koje se bazira isključivo na namirnicama biljnog porekla. Vegetarijanstvo je staro koliko i čovečanstvo, sa tim se slažu sve svetske religije. Biblija, Talmud, Kuran, Vede, pa i Darvinove knjige i spisi potvrđuju da je prvi čovek bio vegetarijanac. Prema Bibliji, meso je u ishranu čoveka uvršteno tek posle potopa. Proučavajući istoriju može se zaključiti da su mnogi veliki i poznati ljudi bili vegetarijanci: Mojsije, Jovan Krstitelj, Buda, Sokrat, Pitagora, Tesla, Kant, Leonardo de Vinči, Ajnštajn, Kafka, Tolstoj. Među vegetarijancima ima i vrhunskih sportista kao što su Edvin Mozes i Di Kastelo, ali i današnjih holivudskih zvezda – Robert Redford i Madona.


Vegetarijanska ishrana leči

U poslednjih nekoliko decenija došlo je do promene stava u nauci prema ovom načinu ishrane, i to najviše zbog toga što se došlo do zaključka da vegetarijanci postižu normalan telesni i psihički razvoj. Jedan od prvih koji je naučno pristupio vegetarijanstvu bio je američki lekar dr Silvester Graham ( 1794 – 1851 ), po kome je nazvana posebna vrsta hleba od celog zrna raži. On je u svojim radovima preporučivao ishranu isključivo biljnog porekla, upotrebu svežeg voća i povrća, hleba od celog zrna žitarica, koštunjavog voća i umerenost uopšte. Početkom ovog veka Šuteden ( 1904 ) i dr Kelog ( 1909 ) objavili su radove koji govore u prilog vegetarijanstvu. Pored teorijskog, dr Kelog je dao i veliki praktični doprinos vegetarijanstvu osnivajući sanatorijume u kojima je lečio ljude ovim načinom ishrane. Pored toga, on je u Americi organizovao i razvio masovnu proizvodnju vegetarijanskih proizvoda.


Prednosti vegetarijanske ishrane

• Prevencija kardiovaskularnih oboljenja

U razvijenim zemljama sveta oko 50% ljudi umire od bolesti srca i krvnih sudova. To su bolesti kao što su šlog, infrakt srca, angina pektoris i sl. Šta je uzrok sve učestalijoj pojavi ovih bolesti i kako vegetarijanska ishrana utiče na zdravlje ljudi? Poznato je da je količina holesterola u krvi u direktnoj vezi sa nastankom arteroskleroze. Što je više holesterola u krvi, veća je šansa da se javi angina pektoris ili visoki krvni pritisak. Dokazano je da je nivo holesterola u krvi u tesnoj vezi sa načinom ishrane. Holesterol je produkt čoveka i životinja, i biljke ga ne sadrže. Današnjim uobičajenim načinom ishrane unosimo prevelike količine holesterola, koji se, kada uđe u krv, taloži na zidovima krvnih sudova. Vremenom krvni sudovi postaju sve uži, protok krvi biva sve teži i na kraju dolazi do začepljenja. Ako je krvni sud delimično začepljen, nastaje angina pektoris, a ako je potpuno začepljen, dolazi do infrakta. Studije su pokazale da vegetarijanci, pogotovo oni koji ne konzumiraju mleko i jaja, imaju mnogo niže vrednosti holesterola u krvi nego oni koji se hrane uobičajenom mesnom hranom, pre svega svinjskim mesom. Masne kiseline takođe su veliki krivci za nastajanje infrakta, šloga i visokog krvnog pritiska. Postoje dve vrstre masnih kiselina: životinjske ili zasićene masti i nezasićene ili biljne masti. Vegetarijanska ishrana ne sadrži holesterol i bazirana je na biljnim masnim kiselinama. Brojna savremena istraživanja na vegetarijancima pokazala su da oni retko obolevaju od koronarne bolesti srca i posledica povišenog krvnog pritiska. Sem toga, vegetarijanska ishrana bogata je biljnim vlaknima, koja snižavaju postojeći nivo holesterola i time sprečavaju nastanak arteroskleroze. Biljna hrana obiluje antioksidansima kao što su vitamini A, C i E i selen, koji imaju preventivno dejstvo u nastanku arteroskleroze. Naime, antioksidansi nizom enzimskih procesa smanjuju lepljivost holesterola za zidove krvnih sudova. Sledeća važna činjenica vezana je za trombozu koja učestvuje u nastanku infrakta, šloga i drugih kardiovaskularnih bolesti. Poznato je da je slepljivanje krvnih pločica ( trombocita ) u tesnoj vezi sa vrstom i količinom masnih kiselina koje se unose. Nezasićene masne kiseline biljnog porekla sprečavaju nastanak supstance tromboksana A2 ( TXA2 ) koji ubrzava trombozu. Paralelno sa tim one stimulišu stvaranje zaštitne supstance prostaciklina ( PGI2 ) koji sprečava nastanak tromboze širenjem krvnih sudova i sprečavanjem slepljivanja trombocita.

• Prevencija malignih bolesti

Brojna ispitivanja pokazala su da vegetarijanci ređe obolevaju od malignih bolesti, pre svega raka debelog creva, dojke, prostate, želuca i pluća. Rak debelog creva tesno je povezan sa unosom crvenog mesa, životinjskih masti i njihovom termičkom obradom. Upotreba ove hrane stvara u crevima materije koje su direktno odgovorne za nastanak polipa, a kasnije i raka debelog creva. Kod vegetarijanaca rak debelog creva potpuno je nepoznat. Ta činjenica je danas vrlo dobro poznata svima koji se bave medicinom i malignim bolestima. Dijetna vlakna iz biljne hrane vezuju vodu i tako razređuju kancerogene materije u stolici. Istovremneno, ona ubrzavaju pasažu creva i time smanjuju vreme kontakta kancerogenih materija u stolici sa sluzokožom debelog creva. Odsustvo dimljenih namirnica u vegetarijanskoj ishrani ( šunka, kobasica ) i životinjskih masnih kiselina takođe doprinose prevenciji raka debelog creva. Folati kojima obiluje vegetarijanska hrana imaju antiproliferativno dejstvo ( ne dozvoljavaju bujanje malignih ćelija ).
Karcinom dojke je najčešće maligno oboljenje kod žena. Istraživanja su pokazala da vegetarijanke ređe obolevaju od ove bolesti. Zbog čega? Smatra se da karcinom dojke nastaje usled povećane stimulacije dojke estrogenima ( ženskim polnim hormonima ). Čim ima malo više estrogena u organizmu, dojka se nalazi pod njihovom prevelikom stimulacijom i dolazi do stvaranja malignog tkiva. Građevinski materijal za sve polne hormone, pa i za estrogen, jeste holesterol. Ako ga unosimo više nego što je potrebno, onda će se u našim nadbubrežnim i polnim žlezdama stvarati veća količina hormona, što povećava šansu za razvoj karcinoma. Soja sadrži biljne tzv. fitoestrogene koji preventivno deluju na nastanak ove bolesti. Namirnice kao što su kupus, kelj, i karfiol obiluju dijetnim vlaknima koja vezivanjem estrogena u crevu ne dozvoljavaju njihovu resorpciju, pa su samim tim odlična prevencija karcinoma.
U medicini postoji pojam ‘onkogeni virusi’. To su virusi koji su odgovorni za nastanak raka. Istraživanja su pokazala da je pernata živina rezervoar tih virusa, pogotovo ako se uzgaja na farmama i hrani koncentratima tj. veštačkom hranom. Ljudi, koristeći meso ovih životinja, unose u svoj organizam zajedno sa mesom i onkogene viruse.

• Prevencija astme

Novija istraživanja pokazala su da vegetarijanci ređe obolevaju od alergijskog tipa astme. To se objašnjava povećanim unosom nezasićenih masnih kiselina ( biljne masti ), koje čine disajnu cev manje osetljivom na alergene i procese zapaljenja. Leukotrien je materija koja je odgovorna za suženje disajnih puteva u astmatičara. Ona se u organizmu stvara od životinjskih masti. Ako unosimo masti biljnog porekla ( lešnike, orahe, bademe ), u našem organizmu stvoriće se druga materija koja će izazvati širenje disajnih puteva. Onaj ko ima astmu treba da uzima propisane lekove, ali i da promeni način ishrane, jer će tako bitno promeniti težinu bolesti i učestalost astmatičnih napada.

• Prevencija gojaznosti i šećerne bolesti

Vegetarijanci ređe boluju od šećerne bolesti i gojaznosti. Uzrok tome je smanjen kalorijski unos usled smanjenog unosa masti i povećani unos složenih šećera iz žitarica.

• Prevencija kamena u žuči

Vegetarijanskom ishranom onemogućava se stvaranje holelitijaza ( stvaranje kamena u žuči ), jer je ona siromašna holesterolom i zasićenim masnim kiselinama, koje su faktor rizika za nastanak ove bolesti.

Nesumnjivo je da se vegetarijanskom ishranom potpuno uklanja opasnost od bolesti kao što su trihineloza i bolest ludih krava.


Zašto meso loše utiče na zdravlje

U kilogramu pečene govedine na žaru ima isto toliko benzopirena kao i dimu 600 cigareta. Ljudsko telo je složena mašina i neka goriva mu više odgovaraju za pravilno funkcionisanje od drugih. Podaci pokazuju da je meso vrlo neefikasno gorivo za ljudsku mašinu. Eskimi, koji uglavnom žive na mesu i ribi, brzo stare. Njihov prosečni životni vek retko prelazi trideset godina. Kirgizi, istočno-ruski narod koji se hranio isključivo mesom, nisu živeli duže od četrdeset godina. Sa druge strane, na Himalajima ima plemena čiji pripadnici žive između osamdeset i sto godina. Istraživači navode da je vegetarijanstvo uzrok njihovog izvanrednog zdravlja i dugovečnosti.

• Opasne hemikalije u mesu

U mesu i mesnim proizvodima postoje po zdravlje opasne hemikalije kojih potrošači uglavnom nisu svesni. Jedna od tih hemikalija je dietilstilbestrol ( DES ), hormon za rast koji se koristi tokom poslednjih 20 godina uprkos tome što su istraživanja utvrdila da je kancerogen. Međutim, ova hemikalija se i dalje koristi u SAD, verovatno zato što ona proizvođačima mesa godišnje uštedi više od 500 miliona dolara. Zdravlje takođe ugrožavaju natrijum-nitrat i natrijum-nitrit, hemikalije koje se koriste kao konzervansi za usporavanje kvarenja suvog mesa i mesnih proizvoda, uključujući šunku, slanine, salame, dimljene kobasice i ribu. Ove hemikalije daju mesu svetlocrveni izgled tako što deluju na pigmente krvi i mišića. Bez njih bi prirodna svetlosmeđa boja mesa odvratila potrošače. Nažalost, ove hemikalije ne prave razliku između krvi ubijene životinje i krvi živog čoveka, te su stoga mnoge osobe koje su slučajno bile izložene prevelikim količinama, umrle usled trovanja. Čak i male količine mogu biti opasne naročito za malu decu i odojčad. U stočarskoj industriji, zbog nehigijenskih uslova kojima su izložene životinje, koriste se velike količine antibiotika. Takva masovna upotreba antibiotika stvara antibiotski otporne bakterije koje prelaze na one koji jedu takvo meso. Takođe, usled trauma kojima su životinje izložene pred čin ubijanja, dolazi i do ubrizgavanja ‘otrova bola’ u meso. Ovaj otrov udružuje se s neodstranjenim otpadnim materijama u životinjskoj krvi, kao što su mokraća i mokraćna kiselina, i meso koje potrošači jedu biva još više zagađeno.


Prigovori vegetarijanstvu

Mnogo puta prilikom pominjanja vegetarijanskog načina ishrane, postavlja se pitanje: ‘A šta je sa proteinima?’ Na to vegetarijanci u šali odgovaraju: ‘A šta je sa nosorogom, slonom i bikom? Odakle oni dobijaju proteine?’ Zbog straha od manjka proteina, mnogi ljudi ne žele da prihvate vegetarijansku ishranu. Mišljenja da meso ima monopol nad proteinima i da su velike količine proteina potrebne za energiju i snagu su pogrešna. Biljke mogu da sintetizuju amino-kiseline ( od kojih su sastavljeni proteini ) iz vazduha, zemlje i vode, dok životinje u tom pogledu potpuno zavise od biljaka, bilo direktno jedući ih, ili indirektno, jedući meso životinja biljojeda. Prema tome, u mesu nema amino-kiselina koje životinje ne dobijaju iz biljaka, ili koje ljudi takođe ne mogu da dobiju iz biljaka. Štaviše, konzumiranje biljne hrane ima dodatnu prednost koja se ogleda u kombinovanju amino-kiselina sa drugim supstancama neophodnim za pravilno iskorišćavanje: ugljenim hidratima, vitaminima, mineralima, hlorofilom i drugim elementima koji se nalaze samo u biljkama.
Još jedan priogovor vegetarijanskoj ishrani je taj da ona ne sadrži esencijalne amino-kiseline koje sadrži meso. Međutim, najnovija istraživanja pokazuju da soja i njeni proizvodi sadrže sve esencijalne amino-kiseline. Zato se soja naziva ‘čudesnim mesom’. Soja je najbogatiji izvor belančevina ( 1 kg soje sadrži onoliko belančevina koliko se nalazi u 8 kg mesa, ili u 7 l mleka, ili u 50 jaja ). Osim toga kikiriki, bademi, orasi i lešnici takođe sadrže u sebi važne amino-kiseline. Zamenjujući meso sojom vegetarijanci se lišavaju patogenih mikroorganizama – trihinele, salmonele, priona ( bolesti ludih krava, Jakobs Krojzfeldove bolesti ) i svih onih hemikalija kojima se životinje tretiraju u cilju povećanja telesne mase.
Takođe postoji mišljenje da vegetarijancima preti malokrvnost zbog toga što ne unose vitamin B12 i dovoljne količine gvožđa. Međutim, ispitivanje koje je izvršeno na 60 ispitanika vegetarijanaca, došlo se do zaključka da nijedan od njih nije bio malokrvan.
Naime, dokazano je da bakterije koje se nalaze u digestivnom traktu mogu da sintetišu vitamin B12. Broj ovih bakterija utoliko je veći ukoliko je veći unos biljne hrane. Postavlja se pitanje otkud biljojedima kalcijum u mesu, kada ne piju mleko, ili otkud u njihovom organizmu vitamin B12, gvožđe i vitamini, ako je sve to isključivo proizvod unosa životinjske hrane?
Ljudi koji obavljaju teške fizičke poslove često su skeptični prema vegetarijanskom načinu ishrane, jer smatraju da bez unosa mesa ne mogu da izdrže težak fizički napor. Ako pogledamo stoku, videćemo na čijoj je strani izdržljivost, dugovečnost, fizička snaga, kondicija i masa. To je nesumnjivo na strani biljojeda, jer ne uzimamo za teške poslove ni mačku, ni psa, ni svinju, koji su mesožderi, već konja, vola, i sl. Osim toga i za psihičke napore mnogo je bolja biljna ishrana. Mnogi naučnici, mislioci i istraživači bili su vegetarijanci.

Vladana Cekić

Stručni konsultant: dr Dragan Ivanov

 ( Magazin ‘Lepota i zdravlje’ )

 http://www.kontra-punkt.info/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=1282&mode=thread&order=0&thold=0