Može li država očistiti sudove

Da sam na mestu ministra pravde tražio bih suspenziju svih nosilaca pravosudnih funkcija protiv kojih su policija i tužilaštvo podneli dokaze za osnovanu sumnju da su izvršili neko krivično delo - kaže za „Blic“ dr Momčilo Grubač, profesor krivičnoprocesnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta „Union“ u Beogradu.

Ministar pravde Zoran Stojković rekao je da se protiv četrdesetak sudova i predsednika sudova vode krivični postupci zbog primanja mita, zloupotrebe službenog položaja i drugih krivičnih dela. Kako je ministar rekao za „Blic“ neki od tih predmeta koji su pokrenuti u protekle četiri godine su već procesuirani, a neki su u toku. Dodaje da su u pitanju postupci u kojima ima nosioca najviših sudskih funkcija poput predsednika sudova. Ministra nije precizirao o kome se radi, ali je naveo da se postupci vode u Novom Sadu, Užicu, Nišu, Mionici...

Profesor Grubač, međutim, kaže da „čak i da je u pitanju nekoliko slučajeva, morali bismo da se zamislimo i zabrinemo“.

- Objavljivanje podatka o četrdesetak postupaka podrazumeva da ministar pravde preuzme odgovornost za kritično stanje u našem pravosuđu. On ne sme da sedi skrštenih ruku i mora da preduzme mere. Verujem da predstoji kadrovsko raščišćavanje, odnosno amputiranje kadrova koji su ušli u kriminal. To podstiče nadu u brz početak ozdravljenja pravosuđa - iznosi Grubač i preporučuje posebnu opreznost prilikom izbora nosilaca pravosudnih funkcija.

- Sada se sudije na ovu funkciju biraju doživotno i moraju se otvoriti četvoro oči kako bi izbor bio pravi. Popravnog nema i svaka greška bi bila luksuz. Zbog toga bi trebalo prvo da se provere sve činjenice i da se prikupe svi podaci o kandidatima, pa tek onda da se pristupi izboru. Jer, to je najpresudniji čin od koga zavisi struktura pravosunog kadra - smatra profesor Grubač.

Za direktora Instituta za uporedno pravo, profesorku dr Vesnu Rakić-Vodinelić, „sama lustracija sada ne bi bila dovoljna“ kako bi se rešio problem korupcije u pravosuđu.

- Trebalo bi da se postavi pitanje neadekvatnog pravnog obrazovanja, nepostajanja pouzdanih i nezavisnih instituta prilikom izbora kadrova, promene zakonadvstva, prakse i ponašanja, ali ne samo sudija - iznosi profesorka Rakić-Vodinelić. Ona, međutim, smatra da osnovni problem nije donošenje zakona, već njihovo neprimenjivanje.

Ali, kada se u javnosti unapred priča ili, pak, kada ministar najavi borbu protiv korupcije za predsednicu Saveta za borbu protiv korupcije Vericu Barać to je pre „pritisak na rad pravosuđa nego ozbiljna borba protiv korupcije“.

- Uostalom koliko je izvršna vlast pričala o korumpiranosti sudije Vrhovnog suda, pa i kasnije da je nekoliko njih učestvovalo u primanju mita, ipak posle se ništa nije dogodilo. Da li izvršna vlast manipuliše pravosuđem ili samo pričom vrši pritisak? Mi ne dobijamo nastavak priče, tako da i ne znamo da li je bilo korupcije - konstatuje Barać.

Ona, međutim, ukazuje na dodatni problem u pravosudnom sistemu jer nije sve „oko zakona“ samo u dati ili primiti novac.

- Sigurno je da ima korupcije u pravosuđu, ali kod nas sistemska korupcija se ne kažnjava i ne procesuira. Pravosuđe omogućava korupciju time što je ne kažnjava. U tom delu je ono sastavni deo lanca korupcije. Krupne stvari poput „Sartida“, „Mobtela“, „Nacionalne štedionice“, slučajevi u privatizaciji poput „Jugoremedije“, „Keramike“ Kanjiža, Veterinarskog zavoda, a gde je nestala državna imovina se jednostavno ne procesuiraju - upozorava Barać. Dodaje „za nas je porazan podatak da sve sudije koje su radile na slučaju „Sartida“ ne da nisu odgovarale, već su napredovale u poslu. Oni su sada u vrhovnom sudu“.

Ipak, predsednik Advokatske komore Vojvodine i član Odbora za rešavanje konflikta interesa Slobodan Beljanski smatra da pokrenuti krivični postupci i udaljavanje kompromitovanih kadrova iz pravosuđa mogu da imaju preventivno dejstvo.

- Ali, pravi rezultati mogu se postići samo pažljivijim odabirom kadrova. Nažalost, u ovom procesu se nije mnogo napredovalo jer se i dalje presudne partijske veze. Ljudi koji rade na tako odgovornim funkcijama u pravosuđu moraju da budu snažne i nezavisne ličnosti, sposobne da se odupru svakom pritisku i iskušenju. Za izbor takvih kadrova nemamo društvene uslove ni proceduralne mehanizme. Nakon izbora te ljude, oni koji su ih protežirali, drže pod nekom vrstom ucene obaveznog duga. Zbog toga su ovi kadrovi od samog početka u etičkom hendikepu - kaže advokat Beljanski.



Izvor: Blic \ M. Ilić - Ž. Jevtić

    
INTERVJU: Mario Spasić iz Saveta za monitoring i borbu protiv korupcije
Podmićivanje postalo stalna praksa
Prema istraživanjima, najviše korupcije ima u zdravstvu, prosveti i sudstvu, ali se teško dokazuje. A poseban problem je to što, prema našem zakonu, kriv i onaj koji daje mito, kao i onaj koji ga prima

Mario Spasić, generalni sekretar Saveta za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije "Transparentnost", kaže da je ova organizacija koja prati rad državnih i drugih organa saznala za neke zloupotrebe u Tehničkoj školi u Trsteniku.

Za praćenje stanja u školi imaju saglasnost Ministarstva prosvete i sporta, ali se u školi nailazi na nerazumevanje i ćutanje.

O čemu je konkretno reč?

Tražili smo od direktora škole da nam kaže koliko je para sakupljeno od novca kojim je uplaćena školarina i na šta će one biti potrošene. Razlog je što smo čuli da se taj novac troši nenamenski na službena putovanja i razne ručkove i večere.
      

LOKALNA VLAST

Da li ima problema s lokalnim vlastima?
Dosad nismo imali nikakvih problema s lokalnim vlastima, čak su u Trsteniku oni imali dosta sluha za nas. LJudi iz opštine su nam izlazili u susret kad god nam je to trebalo.
      
   
   

Osim toga, prodate su mašine korišćene tokom nastave, i to, kako se čini, oči u oči. Bez javnog tendera. I za to smo uputili dopis i tražili smo da nam se objasni kako i po kom principu su te mašine prodate. A doznali smo i da je sindikat škole neosnovano direktoru Milomiru Mijatoviću dao novac za završetak njegove magistrature ili doktorske disertacije.

Doznali ste za postojanje zloupotreba, ali da li imate dokaza i kako planirate da ih nabavite i pokažete?

Od direktora Milomira Mijatovića tražili smo da nam, u skladu sa Zakonom o pristupu informacijama od javnog značaja, pošalje dokumenta kojima bi moglo da se dokaže da li je ovo tačno ili nije. On je odbio i rekao je da on i još neki rade na tome da se ugasi Savet. Već postoji sumnja da škola ne radi po zakonu i prošlog meseca je podneta prijava protiv škole zbog političkog organizovanja i delovanja. A nama je dozvoljeno da obavljamo monitoring u Domu zdravlja u Trsteniku i Kazneno-popravnom domu. To pokazuje da država ima poverenja u nas. A on nam, ipak, preti. O tome smo obavestili federaciju nevladinih organizacija, a obavestićemo i neke međunarodne organizacije ovog tipa. Želja nam je da obelodanjivanjem branimo i da ako se nešto desi svi znaju zbog čega.

Kažete da vam je rekao da neće Savet da ugasi samo on, već da ima još njih. Da li znate na koga je mislio i koliko neprijatelja imate?

Mi radimo u celoj Srbiji i nemamo nikakvih interesa u tome da nas neko voli ili ne voli. Naša želja je da se sve radi po zakonu, a to je nezahvalan posao. Uvek ima neprijatelja. I to ne mali broj njih.

Gde ima najviše korupcije i zloupotreba?

Radili smo mnoga istraživanja i zaključak je da najviše korupcije ima u zdravstvu, prosveti i sudstvu. Ipak, korupcija se teško dokazuje. A poseban problem je to što, prema našem zakonu, kriv je i onaj koji daje mito, kao i onaj koji ga prima. Bez obzira na to da li mito, na primer, daje čovek kojem je operacija neophodna, pa mora to da uradi.

Kako se boriti protiv korupcije?
Što se prosvete tiče, mi radimo na monitoringu škola. Problem je to što je pravilnik o ocenjivanju učenika nedorečen i ostavlja mogućnost korupcije. I uglavnom su pojedinci ti koji manipulišu, a ne cele škole. U stvari, u borbi protiv korupcije potrebno je uvesti drastične kazne koje bi imale i preventivno dejstvo. Neprihvatljivo je da se zbog nekih slučajeva podigne velika prašina, a da, kada se ona slegne, kazne nema. Ili barem nema ozbiljne kazne.
A. I.


Izvor: Glas Javnosti