Мунка ништа од наше везе. 

Приступне саобраћајнице неће почети градити пре моста нема шансе ... то је жив кеш који је боље утрошити на спајање обилазнице од Батаје до Угриноваца илити на нешто што ће се видети и бити функционално и куповати гласове.

Саобраћајнице које чаме и пропадају чекајући мост који је питање кад ће се уопште почети биле би бачен кеш и споменик рођеној неспособности. И не би донеле ни гласова ни публицитета.

Docekacemo mi nasih 5 minuta, ne brini 

Za 80 godina, kad roboti dodju na vlast 

Ceo novi grad za stanove i fabrike

Laka industrija, proizvodnja i prerada hrane, distributivni centri, neke su od privrednih grana koje bi mogle da nađu mesto na levoj obali Dunava.

Gradnjom mosta Zemun-Borča i pristupnih saobraćajnica koje će voditi sve do Pančevačkog puta, otvara se ogroman prostor za razvoj skoro svih privrednih delatnosti, ali i stambenog prostora koji bi trebalo da prati njihov razvoj.

Drugi most preko Dunava u prestonici će u velikoj meri olakšati život oko 80.000 ljudi koji žive na levoj obali. Osim prelaska reke, otvara se i mogućnost da se na tom zemljištu planiraju razni industrijski i komercijalni kompleksi, neophodni svakom velikom gradu.

„To će biti mesto gde će se pre razvijati takozvana laka industrija, savremene tehnologije, kao i delatnosti koje treba da uzmu u obzir da se tu nalazi PKB, pa su očekivanja i da se razvijaju poslovi komplementarini sa njim”, kaže gradski arhitekta Dejan Vasović.

On kaže da u ovom delu grada nije cilj samo stanovanje, već i stvaranje mogućnosti da tamo može i da se radi.

“Treba uraditi reindustrijalizaciju Beograda i na levoj obali predložiti svaku vrstu lake i održive industrije poput proizvodnje led rasvete, farova za automobile i svega onoga što će zahtevati lak i jeftin transoport. Na most Zemun-Borča se nastavlja još 20 kilometara autoputa punog profila sa po dve trake u oba smera, pa su mogućnosti za razvoj jako velike. Grad na levoj obali ima zemljište koje može potpuno da isplanira”, objašnjava Vasović.

Konsultanti za strana ulaganja vide u “Trećem Beogradu” veliki potencijal za širenje grada, ali i za njegov privredni razvoj. I njemu će, kao i Novom Beogradu, trebati decenije da se razvije ali, kako kažu, na ovom potezu biće moguće praviti maltene šta god se poželi.

“Kada se uporede i postojeći i saobraćajni koridori koji su u planu, Beograd je apsolutno nezaobilazan na toj mapi. Leva obala je po veličini skoro kao Novi Beograd, pa je moguće tamo razvijati i industriju i stanovanje. Ne verujem da će duž budućih saobraćajnica biti mesta za tešku industriju jer je ona u najmanju ruku neisplativa, ali sve ostalo sasvim sigurno će biti moguće tamo razvijati”, kaže Zoran Đorđević, direktor konsultantske kuće za strana ulaganja “EU bild”.

On ističe da će borčanska strana Dunava brzo početi da oživljava, jer će most biti napravljen za oko tri godine, kao i da će oni koji imaju ili planiraju da kupe zemljište u blizini budućih saobraćajnica sasvim sigurno imati najisplativiju investiciju.

I u Privrednoj komori Beograda izgradnju mosta i pristupnih puteva smatraju korisnom, što zbog spajanja teritorija koje imaju mogućnosti razvoja, što zbog razmene proizvoda, odnosno bržeg, lakšeg i jeftinijeg transporta.

Međutim, kako kažu, u njegovoj okolini treba razmišljati i o železničkom autotransportnom centru koji će, osim Beogradu, služiti i zemlji, ali i celom regionu.

“Vrlo je važno da tu postoji takav objekat gde bi mogla da se sakuplja roba iz Mađarske, Slovačke i dalje šalje do luke u Konstanci, ka Italiji... Srbija je “zemlja na putu” i ne može se zaobići. Perspektiva za razvoj ovog dela je i sve ono što ima veze sa agrobiznisom, pošto je leva obala deo Banata i Srema”, kaže Milan Janković, direktor Privredne komore Beograda.

On smatra da bi sa te strane reke trebalo da se nađu i skladišni kapaciteti, kao i da se razvija agroprehrambena industrija, od primarnih do finalnih proizvoda, ali i razvoj usluga.

“Taj potez pripada Dunavskoj regiji, a Nemačka ima ideju da celu tu regiju uredi. Beogradu fale i stanovi, pa se i u tom smislu otvara perspektiva. U narednih 10 godina u ovom delu grada će biti otvoreno 50.000 do 70.000  novih radnih mesta”, kaže Janković.



Uskoro prvi radovi na pristupnim putevima

Na gradilištu mosta Zemun-Borča završena je izgradnja pomoćnog mosta sa borčanske strane, ukupne dužine 780 metara. Pobijeno je i oko 150 stalnih šipova za mostovsku konstrukciju, a završena je i izgradnja fabrike betona koja se nalazi na samom gradilištu. U toku je i postavljanje platformi sa kojih će se graditi stalni stubovi, a koje se nalaze uz pomoćni most. Uskoro se očekuje i početak prvih radova na pristupnim saobraćajnicama sa borčanske strane, čija ukupna dužina iznosi 21 kilometar, i koje će voditi saobraćaj sa mosta sve do Pančevačkog puta.


Izvor: B92

било би занимљиво мало скокнути до катастра и погледати чија је земља у околини моста с те борчанске стране и кад је купована.

Završeno spajanje obala na Dunavu

Na izgradnji novog mosta preko Dunava važan moment ovih dana. Kako je izlivan poslednji kubik betona na konstrukciji, završeni su svi “grubi” radovi na mostu. Ostalo je da se završe sigurnosne ograde, pešačke staze i hidroizolacija mosta, a radi se i na potpornom zidu na zemunskoj strani ispod obalnog stuba. Na sredini mosta liju se “džerzi” ograde na licu mesta, dok se na ivicama ugrađuju prefabrikovani elementi. Na nizvodnoj strani mosta radovi su nešto dalje odmakli, pa se već rade sigurnosne ograde za pešake, liju se staze i ugrađju ivični venci.

Pokretna oplata koja je gradila poslednja polja još uvek stoji na svojoj poslednjoj poziciji, ali će narednih dana biti vraćena nekoliko polja unazad do kopna zbog demontiranja. Oplata se seli po regionu i ide na nova gradilišta kineskih izvođača, vrlo verovatno u Crnu Goru gde su dobili posao izgradnje autoputa od Bara do granice sa Srbijom. Za očekivati je da će Kinezi takođe osvojiti i nove poslove na Koridoru 11.

Prilaz mostu od lakat krivine do mosta je na nešto nižem nivou izvedenosti, a trenutno se postavlja nasip i donji noseći slojevi. Sa borčanske strane situacija na prilazima je dosta dobra jer nije bilo odlaganja, pa je do sad asfaltirano skoro 5 kilometara saobraćajnice do Zrenjaninskog puta. Radovi su fokusirani na završetak kolovozne konstrukcije, postavljanje elektro-kablova, kišne kanalizacije, zatim ugradnja ivičnjaka itd. Za bicikliste je urađena staza sa obe strane saobaćajnice u dužini od 3.9 kilometara, od mosta do novog isključenja za Borču.

Građevinski radovi postaju intenzivniji kod buduće tzv. Zrenjaninske petlje, odnosno ukrštanju Zrenjaninskog puta i buduće Severne tangente. U pitanju je velika petlja u obliku deteline sa punim sistemom veza, a radovi dobro napreduju prema planiranim rokovima. Trenutno se izvodi gornji stroj mosta preko Zrenjaninskog puta i njegove prilazne rampe. Na čitavom gradilištu od mosta do Zrenjaninske petlje, osim na par tačaka, je jako visok nivo izvedenosti. Nema nikakve sumnje da će radovi biti završeni u najavljenom roku.

Što se tiče dela tangente od Zrenjaninskog do Pančevackog puta situacija je nešto drugačija. U tom delu zbog problema sa ekspropriacijom zemljišta radovi dosta kasne u odnosu na prvobitne rokove, ali je najviše posla urađeno na mostovskim konstrukcijama. Tu se pre svega misli na značajni most preko pruge(L=606m), kao i most preko kanala Sebeš(L=120m). Većina problema sa zemljištem je rešena, ali je ostao još samo jedan spor koji i dalje koči ovu deonicu na delu kod uključenja na Pančevački put. U međuvremenu se izvodi nasip od peska i do sada je u ovom delu urađeno 8.2 kilometara trase.

Radove izvode China Road and Bridge Corporation(CRBC) i domaće preduzeće “Ratko Mitrović Niskogradnja”. Pogledajte sveže fotografije sa gradilišta.


http://www.beobuild.rs/read.php/675.html

Е коначно да и ови Земунци виде трећи Београд. 

Ти -Пречани-,да ли ће и они у Аустроугарску,ускоро?

Пречани могу да буду део Европе (што би рекао Чварков ''део КуК монархије'') тек када промене све турске називе, типа Дорћол, Теразије итд.
Ми смо увек били ''islamfrei'', напредно друштво.
 

lep je most, sad da vidimo kako ce da ga spoje sa novosadskim autoputem