Mondo vodič kroz svet piva :: Burek kafana ~ Kutak za hedoniste

Mislite da znate sve o pivu? Pročitajte ovaj tekst i proverite da li ste pravi "pivopija".

Pivo, gorki alkoholni napitak zlatne boje, star je, verovali ili ne, koliko i sama civilizacija. Mada, pojedini kada popiju malo više piva ponašaju se suprotno tekovinama civilizovanog sveta, ali nećemo sada o tome.

Prvi pouzdan arheološki podatak koji je u vezi sa pivom, datira 5.000 godina pre Hrista. Glavni "krivci" za proizvodnju piva su Sumeri. Oko 4.000 godina pre Hrista zapisana je himna za Ninkasi - sumersku boginju piva. Ta himna je ujedno i recept za pravljenje piva. Kasniji recepti datiraju iz starog Egipta. Kako vam onda zvuči pretpostavka da je Ramzes posle dugog i napornog dana voleo da se opusti uz krčag piva?

Grci i Rimljani, takođe, su znali za pivo, ali zahvaljujući njima, koji su preferirali vino kao "fino" piće, pivo je ostavljeno varvarima. Germani su smatrali da se u pivu nalazi duša bogova, jer je potpuno obuzimalo konzumenta kada popije malo više.

Osim toga, pivo je bilo izvor hranljivih materija i jednako važno kao i hleb. Gde god da su žitarice bile kultivisane, budite sigurni da je postojalo i pivo. Na kraju krajeva, bilo je mnogo sigurnije piti pivo nego vodu sa sumnjivih izvora.

U 16. veku Nemci su ozakonili proizvodnju piva. Zakon o čistoti piva, Reinecgebot, donet je 1516. godine. Po tom propisu samo četiri sirovinska sastava se mogu koristiti za proizvodnju piva: voda, ječam, pšenica i hmelj, uz dodatak kvasca koji se ne navodi izričito u zakonu. Tako su Nemci želeli da se osiguraju da će njihovo pivo biti najkvalitetnije na svetu.

I tako, vreme je prolazilo, a pivo nije mnogo menjalo svoj ukus i sastav.

Međutim, svaki uživalac piva, koji drži do sebe, bi trebalo da zna da postoje različite vrste ovog gorkog napitka. Najrasprostranjenije su ejl, staut i lager. Ako se pitate šta to sve znači, e pa... u Srbiji imate priliku uglavnom da pijete lager piva, jer je ta sorta najzastupljenija, a našim pivarama nedostaje "avanturističkog" duha da naprave i neku drugu vrstu.

Staut je tamno pivo, ne crno... tamno! Dosta ljudi kod nas staut oslovljava po boji koja je, ruku na srce, blizu crne ali se ta sorta piva ne naziva tako. Svaki iskusni uživalac "soka od hmelja" zna za ovaj podatak. Crno pivo ne postoji, tako da ako odete u inostranstvo i tražite "crno" pivo, dobićete samo podignutu obrvu barmena i pitanje: "Šta?!".

Pivo je i omiljena tema za marketing stručnjake, koji su se fokusirali na muškarce, s obzirom na to da ih je više nego žena "pivopija".

Kada je "pivska geografija" u pitanju, i laici znaju da je Nemačka pravo mesto ukoliko želite da popijete dobro pivo. Kod njih se ovaj napitak i dan danas pravi po zakonu iz 1516. godine. Neka od najpoznatijih piva u Nemačkoj su "Erdinger", "Krombaher" i "Veltins", međutim ne treba zanemariti ni "Franciskaner", "Berliner"…Ma, teško da ćete pogrešiti koje god da probate.

Uz pivo najbolje idu kobasice, ali i pečena kolenica i ostala slična "teška" jela sa mesom. No, vratimo se kolenici. Kažu da je najbolja, ne u Nemačkoj, već u Austriji. Zato kada odete u Beč nemojte propustiti da posetite čuveni Prater park, zbog panoramskog točka, ali i zbog užitka za vaša nepca. U parku se nalazi poznata pivnica "Švajcerhaus" u kojoj gotovo svi naručuju pečenu kolenicu, a uz nju piju, a šta drugo nego "kućno" Švajcerhaus pivo.

Nemačka se graniči sa još jednom velikom pivarskom nacijom, koja laiku verovatno ne bi bila prvi izbor, a to je Češka. Tu je proizvedeno prvo "zlatno" pivo, polovinom 19. veka kada se prvi put niz grla oduševljenih konzumenata počelo da sliva "Plzensko" pivo, danas poznato širom sveta.

Naravno, ako ste u Pragu ili Brnu, nemojte zaobići poznate pivnice u kojima ćete jesti sjajne češke kobasice i piti, pored "Plzenskog", i "Bernard", "Krušovice", "Starobrno" i mnoga druga.

Na krajnjem zapadu Evrope se nalaze Ujedinjeno kraljevstvo i Irska. Već i ptice na grani znaju da je pab tamo kao hram, a u pabu su na ceni ejl piva, mada vole i dobar staut. Lager na Ostrvo uglavnom stiže sa "kontinenta" kako Britanci nazivaju ostatak Evrope.

Prosečan Englez će se uglavnom odlučiti za "Njukasl Braun Ejl", ali tek nakon piva iz malih porodičnih pivara. Kao što u Srbiji ljudi govore da je rakija iz njihovog kraja najbolja, u Engleskoj isto pričaju za pivo.

Sednete li u brod i otisnete li se ka Irskoj, dolazite u Dablin gde vas na adresi Sent Džejms Gejt, Dablin 8 čeka pivara "Ginis". Tu se proizvodi verovatno najpoznatije i jedno od najkvalitetnijih piva na svetu. U tom "Jerusalimu" pivskog sveta, bićete u prilici da saznate sve o proizvodnji tog nektara keltskih bogova.

U Irskoj tvrde da je pivo izmislio Irac Čarli Mops, čak su mu i pesmu posvetili.

Preko Atlantika je Amerika, i pomislili biste da zahvaljujući irskim i nemačkim iseljenicima "Jenkiji" piju dobro pivo. Ne baš. Dva najpoznatija piva u SAD, "Bad" i "Milers", su nešto više od obojene vodice, što zbog arome, što zbog male količine alkohola koji sadrže.

Razlog za tako nešto je Drugi svetski rat. Do tada je pivo u Americi bilo slično onom u Evropi, ali pošto su muškarci otišli u rat, pored oružja, žene su onda morale da proizvode i pivo. Logično, pravile su ga po svom ukusu, slabije za muške standarde. Tako je nastalo "lajt" pivo. Rat je završen, vojnici su se vratili, ali je "lajt" ostao - pustio je korenje na američkom tržištu.

Uh... "pivska gografija" može da bude zamorna. Pored najpoznatijih pivarskih zemalja, nemojte zaobići ni piva iz Belgije, Holandije, čak i u Italiji možete naći dobra piva.

U okruženju, nikako nećete pogrešiti ukoliko skoknete do Bugarske i tamo probate tamno "Šumensko", ali i tamošnja "zidarska" - "Kamenicu" i "Zagorku". Hrvatska se, takođe, može pohvaliti dobrim pivskim varijetetom, rumunski Temišvar nije daleko jer "Timišoarena" sjajno gasi žeđ.

Pitate se gde smo mi u svemu tome? Srbija, nažalost uprkos dugoj pivarskoj tradiciji, nije mnogo odmakla u proizvodnja različitih vrsta piva. Kod nas se uglavnom pije lager, koji je u osnovi dobar, ali nije najbolji.

Najbolji znak da je pivo dobro je postojana pena, koja stoji poput kajmaka, a kako otpijate voljeni napitak, tragovi pene ostaju na zidovima krigle ili čaše. U suprotnom, pivo i ne odiše nekim posebnim kvalitetom ukoliko pena splasne kao kod praška za pranje posuđa.

Pravim uživaocima piva nikada nije bitno koliko alkohola ima u pivu, jer u konzumaciji piva glavni cilj nije napiti se, već uživati u ukusu i mirisu napitka. Neka piva imaju toliko jaku aromu, da samo zbog nje ne možete popiti više od jedne ili dve krigle.

Proizvodnja dobrog piva je umetnost, baš kao i njegova konzumacija, a o tome kako se pravilno sipa i pije pivo, iz kakvih čaša… nekom drugom, zgodnom prilikom.

MONDO vam obećava da će to biti uskoro.

Izvor: Mondo