Priveden Goran J. iz Vranja zbog sumnje da je izvršio krivično delo trgovine ljudima, i zloupotrebama doveo u ropski odnos 15 građevinskih radnika iz Srbije poslavši ih na rad u Čečeniju umesto u Rusiju.

Policija u Vranju privela je istražnom sudiji tamošnjeg Višeg suda Gorana J. (43) iz tog grada zbog sumnje da je izvršio krivično delo trgovine ljudima, odnosno da je zloupotrebama doveo u ropski odnos 15 građevinskih radnika iz Srbije.

Lažno obećanje
Kak je saopštila danas policija u Vranju, postoji sumnja da je Goran J. sa još jednim državljaninom Srbije doveo u zabludu 15 građevinskih radnika iz Srbije obećanjima da će im obezbediti posao u Rusiji.

Policija precizira da su Goran J. i njegov saučesnik zloupotrebili ovlašćenje i status poslodavaca, i da su organizovali prevoz radnicima do Moskve, a zatim ih, bez njihovog znanja, prebacili u rusku republiku Čečeniju, u grad Grozni.

Ropski odnos
Radnici su u tom gradu radno eksploatisani, bez nadoknade, držani u nehumanim uslovima i nad njima je uspostavljen ropski odnos u periodu od 8. jula do 13. septembra ove godine.

Istražni sudija Višeg suda u Vranju je Goranu J. odredio pritvor do mesec dana, a policijski službenici intezivno tragaju za drugom osobom koja je osumnjičena da je saizvršilac ovog krivičnog dela, navodi se u saopštenju.

---

Terali su nas da kopamo po bombama, izgladnjivali, pretili

Srpski radnici držani kao robovi u Čečeniji - petnaest građevinaca sa juga Srbije preživelo pakao tokom dvomesečnog zatočeništva u Groznom.



Šesnaest građevinaca iz Pčinjskog okruga, koji su se javili na oglas za rad u Rusiji,
preživeli su pravi pakao u Čečeniji, gde su na prevaru odvedeni i držani u dvomesečnom zatočeništvu.

"Rekli su nam da idemo u Moskvu, ali su nas poslali u Čečeniju. Tamo smo radili na gradilištu opasanom bodljikavom žicom i kopali na terenu punom bombi. Posle mesec dana ostali smo bez hrane. Mučili su nas i pretili smrću ako se pobunimo. Mislili smo, nećemo preživeti", kaže Novica Pešić, koji još ne može da se oporavi od trauma.

Posle neviđene agonije radnici su se spasili zahvaljujući jednom Čečenu koji im je za pare u tajnosti organizovao put do Moskve, gde su ceo slučaj prijavili srpskoj ambasadi.

Šema preko Belorusije

Vrlo brzo je o svemu obaveštena i srpska policija, koja je uhapsila Vranjanca Gorana Jovića zbog sumnje da je prevarom i obećanjem unosnog posla u Moskvi organizovao trgovinu ljudima i nesrećne radnike držao u zarobljeništvu u Čečeniji.

Kako Pres saznaje, Jović je krajem juna dao oglas na lokalnom vranjskom radiju Ritam da traži građevinske radnike za rad u Moskvi.

"Na oglas se javilo više od 60 radnika. Da bi izgledalo uverljivije, Jović je kazao da se radi o ozbiljnom poslu i da ima mesta samo za najbolje, tako da je selekciju prošlo njih 40 koji su pošli put Moskve. Kazao je da će im u zavisnosti od delatnosti plata biti od pet do 10 dolara po satu. Početkom jula krenuli su za Moskvu, ali je već pred mađarskom granicom izdvojeno njih 15 kojima je rečeno da ako ih pitaju gde idu graničarima kažu da su krenuli u posetu rodbini u Moskvi. Putovanje autobusom je trajalo tri dana, očigledno ustaljenom šemom za šverc ljudi preko Belorusije", navodi policijski izvor Presa.

Prema njegovim tvrdnjama, radnici su dva dana po dolasku držani zarobljeni u nekom objektu u Moskvi, pa su zatim prebačeni u Čečeniju, u Grozni, gde su radili na građevinskom objektu, ali i na deminiranju. Sve vreme bili su bez prihoda, osim za hranu, koje je bilo nedovoljno, dok toaleta nije bilo ni na vidiku.

Nakon dolaska u Srbiju prijavili su Jovića policiji, koji im je putem poziva sa skrivenom identifikacijom pretio da će ih pobiti. Ipak, Jović je upao u policijsku zamku jer se razboleo u Moskvi, pa je zbog skupog lečenja morao da se vrati u Srbiju.

Izvor: Smedia

Bolje se ni ne javljati na oglase ni postavljati isti.

ROBOVLASNIŠTVO NA MODERAN NAČIN - Toplica IgnjatoviĆ iz Surdulice priČa kako je u Rusiju otiŠao da radi na crno i preŽiveo pakao
Sima Serafim „drži" u Rusiji 5.000 radnika

Pretnje puškama - Jednom su došli sa automatskim puškama i pištoljima i postrojavali nas kao nekada u logorima. Nismo smeli da se požalimo, nismo imali nikakvu lekarsku pomoć...

U Rusiji u ovom trenutku na crno radi više od 5.000 Srba. Kako Press saznaje, uslovi u kojima oni žive i rade podsećaju na one iz najstrašnijih ratnih logora, a „posao" sa angažovanjem radnika kontroliše naš čovek sa nadimkom Sima Serafim.

Toplica Ignjatović, jedan od radnika koji je nedavno uspeo da pobegne iz Čečenije, gde je sa grupom naših ljudi dva meseca radio u robovlasničkim uslovima, kaže da je srećan što se živ vratio u svoju Surdulicu. U ispovesti za Press otkriva da se njegov poslodavac Serafim, zvani Sima, ophodio prema njima kao prema logorašima.
Strah za goli život

Do odlaska na rad u Rusiju Toplica je živeo skromnim životom sa suprugom i dvoje dece. U Rusiju je, kaže, krenuo „trbuhom za kruhom" jer je njegova porodica jedva sastavljala „kraj s krajem". Otišao je na predlog Vranjanca Gorana Jovića, koji je nedavno uhapšen zbog teške prevare.

- Goran nam je rekao da njegov brat ima firmu u Rusiji i da bismo mogli da idemo da radimo za njega. Od početka sam osećao da tu nisu čista posla, ali nisam imao izbora. Ubedio nas je, dao nekakav ispečatiran papir i rekao da s tim dokumentom neće biti problema, da ništa ne brinemo. Tri dana smo putovali i onako iscrpljeni samo smo prebačeni u drugo vozilo, i tu sam kao svi ostali prespavao nastavak puta ka Sočiju - priča Toplica lomeći ruke.

Komplikovana procedura

U Ministarstvu rada i socijalne politike kažu da su oni nadležni za zaštitu zaposlenih koje poslodavac iz Srbije upućuje na rad u inostranstvo, kao i za privremeni rad naših ljudi u Nemačkoj.

- Svi poslodavci koji upućuju svoje zaposlene na privremeni rad u inostranstvo dužni su da najmanje 30 dana ranije obaveste ovo ministarstvo o ispunjenosti uslova, što podrazumeva obezbeđivanje odgovarajuće zarade, bezbednosti i zdravlja na radu, smeštaja, ishrane i drugih propisanih uslova - navodi Snežana Bogdanović, šef Odseka za unapređenje oblasti rada.

 
A tamo ih je čekalo strašno iznenađenje.


- Kada smo stigli, imali smo šta da vidimo. Ubacili su nas u prostor koji je bio ograđen limenom ogradom visine četiri metra. Nigde ničega, osim peska i limenih vagona... Nismo imali gde ljudski da se okupamo. Imali smo poljski WC, dobro je da se nismo zarazili - nastavlja priču Ignjatović.

Sa gazdom su se upoznali odmah po dolasku u Grozni:

- Našeg poslodavca u Moskvi zvali su Sima, a u Groznom Serafim. Posle smo se raspitali o njemu. Saznali smo da se zove Nenad i da je pre 18 godina pobegao iz Srbije u Rusiju. Kažu da je bio kriminalac u našoj zemlji, pretio mu je zatvor, pa je morao da pobegne - priča Toplica.

- Jednom su došli sa automatskim puškama i pištoljima i postrojavali nas kao nekada u logorima. Nismo smeli da se požalimo, nismo imali nikakvu lekarsku pomoć. Kolegi je puk'o čir, na šta je Sima rekao da ga to ne interesuje i da kada je znao da je bolestan nije trebalo da polazi da radi. Sima je počeo da viče na čoveka koji ima preko pedeset godina, da ga psuje, ma ne mogu ni da izgovorim reči koje je upotrebio. A da ne pričam o tome što je posle toga svima pretio, da ako se bilo ko od nas požali svojima kod kuće, živ se neće vratiti u Srbiju. Dok je pretio, mlatarao je pištoljem oko nas, tako da niko nije smeo ništa da kaže - priča u dahu Toplica i ističe da nije hteo o svemu da priča porodici, da ženu i sinove ne bi sekirao.

- Svaki dan mi je bio ko večnost. Održavala me je samo pomisao na porodicu. Njih sam maksimalno štedeo. Kad god bi supruga zvala, govorio bih joj da je sve u redu. Nisam hteo da ih opterećujem, kad već ne mogu da mi pomognu. Zbog njih sam bio sve jači u želji da pobegnem od svega.



Jedva sačuvao živu glavu ... Toplica Ignjatović pokazuje pasoš koji je nekako uspeo da sačuva

Toplica je na kraju uspeo da sa grupom naših ljudi pobegne u Moskvu, a odande za Srbiju. Kako je Press juče pisao, oni su jednom Čečenu platili da ih kradom odveze i to novcem koji su odvajali tako što danima nisu kupovali hranu.

Kako odvode ljude

- Čečen je nazvao nekog Rusa i prebacio nas kod njega. Rus nas je posle odveo do ambasade. Tada smo shvatili da smo se izvukli. Dosta nam je pomogla i naša ambasada, kao i Srpska pravoslavna crkva - završava svoju ispovest Ignjatović.

Svake godine na desetine hiljada radnika iz Srbije koji odu u inostranstvo rade bez ikakvih garancija i ugovora i rizikuju da završe kao belo roblje, upozorava sekretar Odbora za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije Goran Rodić. On za Press otkriva kako se u praksi odvija scenario odvođenja jeftine srpske radne snage na gradilišta širom sveta - od Rusije i Turkmenistana, preko severne i centralne Afrike pa do Švedske, Kanade i Amerike.

Press

Zivela srbsko-ruska unija