Tvoji postovi su puni arogantne samouverenosti.Ni ja ne volim tvoje priče,so what?


                                                                                 P.S.Srećno skidanje šeširića.

onda je zadovoljstvo obostrano.

i ne koristi tuđe teme i probleme da bi iznosio stavove o drugim članovima ovog foruma

neću ti reći čega su puni tvoji postove.

i ne,neću ti skinuti svoj mali šešir.

dete ce biti ludo na oca!
covece,sta su ti zatupljeni malogradjani
kao svi mi smo normalni i nikad nam ne dodje da skocimo sa terase,a tek sto su nam normalni roditelji i ostala familija...
ako mozes i osecas da imas snage da se brines o detetu sama i imas gde da zivis,sasvim ce biti dovoljno da ga volis i pustis da i ono zivi da postane covek koji nece izvrsiti samoubistvo jer mu je genetski kod takav.

kombi,

ti si srce...ponekad

(ovo oko navodno normalnih familija mi se posebno dopada.odlično i jednostavno zapažanje)

Ma ajde,chu genijalaca i medicinskih strucnjaka[svi ko da su bili kod babe vracare]
Sta fali ludim ljudima,evo,ja zastupam sve depresivce i ludake od rodjenja i garantujem da mogu sasvim prosto da osecaju i zive cak i bez preteranih emocija ovih 'normalnih'
Inace,ako malo obratis paznju kada se govori o nekom fijuku,mozda ces zapaziti da ce ljudi najcesce reci "ma budaletina,uopste nema,nikad nije,ne moze da,operisan je od _______ (upisi emociju po zelji),koja je obicno neka ultra nepotrebna.

ajde da ne reagujem na neke reči, nije u mom stilu 

naravno da genetska predispozicija može da se potisne pravilnim vaspitanjem i ljubavlju, i naravno da za sve to jeste potrebna velika snaga, pitanje je samo koliko je imamo...
stvar je, na kraju, ličnog izbora šta bi ko uradio u takvoj situaciji.

Abortus nije nimalo naivna stvar, kao ni roditi dete u ovakvim uslovima.
U ovom slucaju, abortus gledam iskljucivo kao potencijalni rizik za zdravlje devojke...
Kako god, ne pada mi na pamet da savetujem nekoga u ovakvoj situaciji. Postoje dve opcije, po mom misljenju, obe lose....a ja bih se odlucio za onu sa manje rizika.
Da li je veci rizik roditi dete umobolnoj osobi, eventualno uci u brak sa istom....i u svakom slucaju imati jako tezak i potencijalno nesrecan ostatak zivota....ili abortirati, dovesti u pitanje dalji porod, kao i eventualne psihicke poremecaje koje abortus donosi u vecini slucajeva? Diskutabilno.
Naravno, sve ovo je pod uslovom da je devojka verodostojno predstavila situaciju, u sta iskreno sumnjam....a sto mi daje dodatni motiv da misljenje o resenju situacije zadrzim za sebe.

 Neko jednom reče da su odgovori u nama...

Ja na pocetku rekoh da detetu treba dati sansu, a da li je otac umobolan ili ne, nismo kompetentni da procenimo.

O kom detetu pricamo?

Ja bih se najpre zadrzao na njenom zivotu i njenoj buducnosti....

Nisam strucnjak kao neki ovde, ali zar bih morao to da budem da bih shvatio da su samoubice umobolni ljudi.... (ljudi sa bolesnim umovima)