Dragi Dragane, ako do sad nisi primetio... ovde ti ljudi ne mogu pomoći sa ozbiljnim problemima.
Jednostavno je tako u životu. Svi gledaju na problem iz nekog svog ugla i rešavaju ga na način koji nema veze sa stvarnim problemom.
Psihijatri su kod nas još uvek fala bogu u sklopu zdrastvenog osiguranja i ma koliko to bilo sramota, oni najbolje znaju kako da pomognu.

Sve izvan toga se svodi na "znam ja tako je i moj sin bio". Mada njegov sin nikada nije bio u situaciji kao tvoj.

Potražite savet na 4chan, tamo ima dosta eksperata za ovakvo ponašanje. 

Šalu na stranu, vi ste mu roditelji, vi bi trebalo da ga poznajete najbolje. On se distancirao od škole i društva, i to mogu da razumem. Ali distancirati se od roditelja, to je nešto drugo. Vi ste nečim izneverili njegovo poverenje pa on ne može da vam kaže istinu o tome šta mu se dešava (a garantovano nešto krije od vas, i vrlo moguće da je to vezano za školu i ono maltretiranje koje je doživeo, a možda je bilo i nečeg za šta niste saznali). Nije ni moralo da bude direktno nešto, ako je osetljiv onda je dovoljno i da načuje roditelje kako međusobno pričaju kako će da ga šalju na lečenje ili tako nešto... Ili mu narušavate privatnost upadanjem u sobu dok drka recimo (obavezno kucajte). Ne zaboravite da je ta soba njegov svet sad kad ne izlazi napolje i ne viđa se sa društvom. On nema drugi privatni prostor osim te sobe jer napolje ne ide, pa ne može tako da se distancira od vas, nego beži u knjige i filmove čime stvara sebi veći prostor (imaginarni doduše) nego što fizički može sebi da priušti.


Nebitno kolko puta ste pokušali da mu priđete, bitno je kako ste pokušali da mu priđete.

Moj savet bi vam bio da nađete način da komunicirate s njim, makar indirektno. Komunicirajte njegovim sredstvima (knjige i filmovi) umesto što pokušavate da ga prisilite da priča direktno sa vama. Dovoljno je, za početak, da uzmete i vi da pročitate neku knjigu (ali ne žanr koji vi volite nego ono što on voli) pa kad pročitate, prosledite njemu. Ne čekate da je on uzme iz biblioteke već mu preporučite i dajte u ruke. Isto i za filmove. Sedite da gledate neki film sa suprugom i zovite i njega da vam se pridruži. Ako neće, na kraju mu preporučite (ili ne preporučite ako mislite da mu se ne bi svideo) film kad ga odgledate. Nebitno šta će on posle s tim raditi.

Dovoljno je da izađe iz sobe za početak i bleji s vama bar kolko tolko. Polako ga navlačite na neko pozitivno štivo koje bi ga možda motivisalo da makar zamagli u svojoj glavi ideju o samoubistvu.

Pokažite mu da imate poverenja u njega. Nemojte non stop da razmišljate šta će se desiti ako ga ostavite na ceo dan samog. Družite se sa svojim društvom, idite na neke aktivnosti, ostavite ga samog u stanu bar da se navikne da sam sebi spremi jelo, sredi sobu, opere sudove itd. Dajte mu do znanja da imate dovoljno poverenja da ga ostavite samog. Najgore što možete da uradite je da non stop strepite o tome kako će da se samoubije dok niste tu. Nabijate tenziju u kući bez potrebe i nesvesno ga gledate kao čudaka, ... Mislim, možda on i jeste čudak ali opet... roditelji ste mu, ne treba da ga osuđujete. Treba da mu svojim ponašanjem date do znanja da je sve pod kontrolom.

PS. Da sam ja hteo da se ispišem iz srednje i pretio svojima samoubistvom, ne bih ni stigao da se samoubijem. 

Izvinjavam se za dugačak post.
tl;dr
Dragane, ne radiš ono što sam ti rekao!

Ocigledno da je do njega...mozda da mu prepisemo neki lekic...ili da sacekamo da se baci sa mosta...ili da ga sami bacimo sa mosta i trazimo pare za njegov otkup....

To je sad popularno....

Gospodine Dragane manite se Bureka i pisanja, angazujte privatnog psihijatra ili psihologa, pocnite sa konsultacijama, razgovorima , delajte covece!

kako rekoh vec..po mom strucnom misljenju..za hvatanje zjala..dosadu..i budalastinu...i susretq sa hiljadu ovakvih neshvacenih...ni od koga pa ni od roditelja...
.nista mu nije....

fali mu  drustvopo mjeri...
 i to je to..

mozda smatra sebe boljim od drugih...a moguce i da jeste...
bar od onih s kojima je imao dodirne tacke...i stvorio neprijatna  iskustva...

psiholog ili psihijatar..nista tu ne mogu da urade...da bi ti psihiolog ili bilo koje strucno lice pomoglo
moras da se otvoris...i dusu i mozak..

dusu da olaksas a mozak moras da otvoris da bi mogao
nekoga da saslusas...

on to ne zeli..i to lijekovi ili bilo sta slicno nece sigurno da odsljaka..

samo ce ga zakucati jos vise...i shvatice i on sam da ima neki problem...
iako ga po mom misljenju nema...nema drugog sem sto nije kao ostali....

a ovako njegov jedini problem je sto vi svi oko njega mislite da on ima porblem...
sad kad on to vise i ne smatra problemom...nego nacinom svog zivota...

to sto nece da se druzi..izlazi..i sta znam..jednostavno mozda mu nije do toga..

ja skoro pa ne znam nikoga.. ko bar jednom starcima nije zapretio ili pomislio da im zapreti samoubistvom..

samoubice (sem jednog tipa samoubica sto to rade iz fazona) za razliku od ubica..nikad ne prete...oni to samo urade...tako da..nemas potrebe da se plasis...

i meni je x puta doslo da se ubijem... znam to bi obradovalo mnoge...

i x puta  sam rekao uf..dosta mi je vise svega....
uostalom kao i mnogi  danas...ali to je samo rijec ili jbn losa misao...koja ti glavu napusti nakon tri sekunda...

ti garant s njim nikad nisi ni pokusao da uspostavis kontakt..neki drugi osim otac -sin...
u ovakvim slucajevima njemu treba vise od toga...davno mu je trebalo vise od toga...

i ja sam sto posto siguran da je u vecem dijelu njegov problem.. u vama..tu  oko njega...zato sto ga ne razumijete...niti to pokusavate..

nego zelite da on bude onakav kako vi zelite..t5j kao svi drugi...a mozda ste mu branili kad je bio klinac da bude kao svi drugi...

da ti kazem...
90% ljudi na ovom sajtu..vecinu vremena provede u zamracenoj prostoriji i uz komp i tv...ili slusa muziku i gleda filmove..ili visi na netu....i bog samo dragi zna sta mi svi radimo i ne radimo...granica nema...
i svakom ovdje od pomenutih  je bar sto puta doslo a crkne od dosade...
ili da kaze...ma nek se svi nose u ku***... 

a sto se skole tice... i maltretiranja... niste mu dali podrsku..kad je trebao... iako vam se zalio...
trebao si da odes u skolu i nekome od tih malih olosa jebes mater u picku...
da mali vidi da ima oca i da moze racunati na njega..
najvece trazovcaranje covjek moze da dodzivi od svojih najblizih..posebno kad od njih treba i trazi pomoc-podrsku a oni mu je ne daju-ne pruze...

tako da...otidjite vi psihologu..i ispricajte svoj problem..vase stanje...sa sinom...
mozda vama treba psiholog..tj siguran sam..da vam treba...
cim ne znate svoje spostveno  dijete da drzite u normali...
i da mu pomognete...na najbolji nacin...za njega...

Daleko je on od depresivnog. Apatican je(kao i dosta ljudi danas) i verovatno vise povucen u sebe ali daleko od depresivnog...

Zato ga i treba terati da izadje i da radi nesto pa makar i na silu. Ako su ga vec pustili da ne zavrsi skolu sada bi makar trebalo da to isprave pa da ga poteraju da radi i postaje svoj covek...

Isključite ga iz testamenta i saopštite mu to na rođendan, snimite reakciju, okačite na Youtube... profit! 

ja bih ga ipak zaključao u podrum.

da ne postoji mozda neka veza izmedju ove 2 teme 

http://forum.burek.com/propadam-na-svim-nivoima-t613747.all.html

Мислим да је bobaK_bl објаснио све. Ево прочитах целу тему и не могу да верујем шта све људи пишу. Безвезе је да га водите код психијатра и мислите да он има неки проблем, јер нема. Ако га одведете, само ће мислити да га рођени отац и мајка гледају као поремећену особу. Ако сте из неког мањег места, то вам је одговор на свако ваше питање. Ви не знате коју музику ваш син слуша, које филмове воли, које књиге чита, не знате неке основне ствари о њему, а плус сте рекли да су књиге, филмови и музика једине ствари у његовом животу. Ви не знате ништа о њему. Бар 50% омладине живи свој живот исто као и ваш син, затворени су у својој соби, немају друштво, девојку, слушају музику, гледају филмове, играју игрице и слично. То што је ваша дефиниција "нормалног" другачија од његове, не значи да он није нормалан.