@iva
nemas pojma kako mi je bliska tvoja situacija...Ne razumem zasto je problem oko prodaje roditeljskog stana i kupovine dva manja,kvadratura velikh stanova je uvek bila jeftinija,a to cete,svejedno,jednom morati uraditi i resiti.
Poenta je da razumem da trebas svoju slobodu i da ti ne odgovara da *cekas* da se udas,pa da onda resavas sebe po stambenom pitanju(verovatno tvoji roditelji cekaju na to)...Razgovaraj s njima,neka varijanta resavanja tvog problema u skorije vreme sigurno postoji,samo treba pogurati celu porodicu da se aktivno pozabavite tom temom da se to resi.
Ruku na srce,sta ako se nikad ne udas ili to bude za 10 godina?Pa,sigurno neces cekati do tada da se oni smiluju.
Verovatno ce te neko vreme odgovarati i pronalaziti razloge,ali jedino se ti mozes svojom upornoscu i istrajnoscu izboriti za adekvatno resenje.
To sto trebas i zelis svoju privatnost i mir,a imas i mogucnosti da se to izvede,nema,apsolutno,nikakve veze sa ljubavi prema sestri i roditeljima i ne treba da te grize savest zbog toga,samo ti preporucujem da o tome razgovaras kada si smirena,bez nervoze,i naoruzana strpljenjem.Sa srecom 

@nensi
draga, nece bas biti da je tako  

@milosava
veruj mi da vec duze vreme ja sam jedina koja inicira bilo kakve promene, istrajnost i upornost mi nikad nije nedostajala.... ali nema rezultata. kao da se uvek nadje neki izgovor i nacim da se to jos malo odlozi
i ja onda pocinjem da zapadam u neku bezvoljnost 

a,jesi li probala jedno vece da sednes i da zapocnes razgovor sa roditeljima sa pitanjem-zelim da zivim samostalno,kakvu podrsku imam od vas?
Poenta je da li ti znas zbog cega se nalaze izgovori i zasto se ta tema odlaze i zaobilazi?
Po meni ili je razlog finansijske prirode ili cekaju da se udas ili cekaju da oni umru,pa cete ti i sestra onda da se dogovorite i *razmenite* za stanove,jer oni nisu spremni da se odreknu svoje lagodnosti u velikom stanu...
Pitaj ih zbog cega smatraju da nije vredno resavanje tvoje situacije-jel to zbog toga zato sto nisi udata?
Mislim,ne moras ovde napisati odgovore koje dobijes,ali ti moras tacno znati sta se desava da bi mogla tacno znati na cemu si i porazgovarati sama sa sobom i smisliti najbolju taktiku(uzimajuci u obzir sve osobine sestre i roditelja) kako da isteras svoje,ali na ljudski nacin.

znam tacno sta se desava. ima tu puno stvari koje uticu (da ne pominjem sad), i ja ih potpuno razumem. i stalno teram sebe na jos malo strpljenja.... ali gubim ga polako..... imam utisak kao da ja nesto cinim drugima, a drugi nikad nece meni da ucine, gledaju sebe. i onda proradi sebicluk u meni, uzjogunim se, i necu vise da budem tolerantna i strpljiva... pa se opet primirim.
i tako u krug.
resenje postoji, da ti kazem. samo je daleko, godinu dana sigurno. a ja nemam bas puno snage jos

... imam podpitanje, ili nekoliko
rekla si da tvoja majka mozda ima strah da ne 'izgubi' i tebe
a ako sam dobro shvatila, ti i sestra ste zivele skupa u tom drugom stanu, odvojene od roditelja, pre nego sto se ona udala?...shvatas na sta ciljam
i jos reci je li sestra starija ili mladja od tebe

@machakz
sve si odlicno shvatila, da, da....
sestra je starija

uff... ne bih da zadirem, ali znas i sama da necija deca zive i u drugoj drzavi pa i na drugom kontinentu, a kamoli u drugom stanu u istom gradu (... ziveli su vec bez vas obe)
nadam se da ce uskoro dobiti unuka/u pa ce se skoncentrisati na to novo bice
ti jesi njihovo dete ali nisi vise dete, zasluzujes da imas svoj zivot i  i svoju privatnost
(ti sama najbolje znas zasto se osecas lose u zajednici sa roditeljima iako imate dovoljno prostora)

jedan od relevantnih faktora za moje ponasanje, tj. problem u senci

 ...je li stan tvoj na papiru ili na obecanju?

na papiru 
samo.