u najkracim crtama:

pre par godina preselila sam se sa sestrom u drugi stan. sestra se udala, ja se vratila kod roditelja da bih njima oslobodila prostor i da bi oni imali slobodu i normalan zivot. stan je inace moj.

ja sam i dalje sa roditeljima, oni su ok, ali ja sam pregurala 30-tu, nemam vezu i nema ni izgleda da je ostvarim sve dok sam kod njih. to i nije toliki problem koliko se ja osecam sputano, kao da mi je sloboda uskracena. klasican sukob generacija, mislim.

i sad, sta da radim? da li da insistiram da se sestra i zet dosele ovde, a ja da se vratim u svoj stan i pokusam da uoblicim svoj zivot, ili da sedim i cekam da nesto padne s neba?
ne znam da li sam bila dovoljno jasna, moralna dilema je u pitanju....

ajde da probamo (ja se nesto veceras raspisao a i ne spava mi se) 

elem, moj malo sebican stav...ako je stan tvoj onda ljubav prema bliznjima treba da ima granice  ...to sto nemas vezu i "nemas ni izgleda da je ostvaris"    ... koga bre ti foliras ... svi mars na ples (eto mene opet sa pesnicima)

ako odlucis da se prepustis i da zbog dileme biti dobra sestra ili losa stanodavka upropascavas svoj zivot onda neka te

medjutim moraces da se trgnes i da krenes...veruj zivot ponekad pocinje ispocetka i sa 42 i sa 52 a kamoli sa 32  juriiiiiiiiiiiiis u zivot

 
hvala.
i ja tako slicno mislim, jedino sto ti nisi taj koji treba to sve da presece, nego ja, i da onda ispadnem rogata i grbava, sebicna, samoziva, i sta jos sve ne....
u svakom slucaju, drago mi je sto vidim da nisam jedina koja ima te "sebicne" stavove.
hvala jos jednom 

slusaj ovamo 

odrasle osobe se prepoznaju po tome sto preseku ono sto moraju 

niko nije tvrdio da je to lako and ugodno 

ali covek pored odgovornosti prema drugima ima odgovornost i prema sebi zato samo hrabro i odlucno - razvaljuj   

to nije sebicnost nego jednostavno zivot - i ta tvoja sestra da ima malo razumevanja bi nasla bar neki nacin da te usreci bar malo - u ovaj slucaj stambeno resenje - dovedi ti zeta i sestru kod tvojih -zet neka pije rakiju sa tvojim ocem a ti uzivaj malo u samostalnosti

mislim da je ovo ubedljivo najbolje resenje 
 

@puskar
ma hocu bre ja, nego samo malo da stisnem petlju....
ali bice, sigurno 

lepo ti kaze puskar-preseci - razumece ona sestra je

Jel ima neke sanse da se zajednickim snagama iznajmi neki topli kutak za tebe....da se rasiris i opustis?

teoretska sansa postoji naravno, i finansijska takodje.
problem je to sto je ovaj stan u kome smo roditelji i ja jako veliki - to bi se onda tumacilo kao moj bes. znas ono, gle koliki stan, ti iznajmljujes i placas gazdi a oni se jure po praznim sobama.
sa druge strane, kad realno pogledas, to bi stvarno bilo totalno neekonomicno

vidi,morate svi sesti i popricati,kazes sta mislis i sta ti je potrebno.ako je stan tako velik,najlogicnije bi bilo da ta dva koja imate pretvorite u           
 tri.sto se tice iznajmljivanja,zar nije logicnije da oni iznajme stan(sestra i zet)ipak je tvoj a njih je dvoje pa ce finansijski lakse podneti a mozete ti i roditelji da pomognete malo.Valjda i njegovi mogu malo da ulete...

p.s.
kad se uselis pozovi nas na zurku,pa i mi matorci malo da se provedemo