Vi mene fascinirate... cekaj on hoce zajednicki zivot, ali se plasi jer ste u krizi... u kojoj ste zbog njega... pojasni mi molim te, naucenjak si, egzaktne stvari bi ti trebale ici od ruke?
Inace, pomalo bzvz zvuci da vi sa 35000 ne mozete ziveti zajedno, jer znam mnoge ljude koji imaju manje i od polovine toga pa se snalaze. Ovo je Beograd, a u Beogradu mozes naci stan i za 100 i za 500e, vama ne treba vila na dedinju, treba vam, soba, kupatilo, kuhinja... Mislim, ne shvati ovo kao uvredu, ali u mojoj kuci se zivi od 20000 din roditeljskih invalidskih penzija i dodatka koji ja zaradim svaki mesec nekad bude mnogo para nekad ne bude nista, od njihovih 20000, 12000 ide na lekove ostalo na racune... ako mi mozemo da prezivimo mesec svako moze , samo ako se potrudi. A vama bi u takvoj situaciji to trebao biti cilj.
Pazi, poenta zajednickog zivota je da probleme pregurate zajedno, za lepe trenutke se ne sekiram da cete ali to mozete proziveti i kad niste u istom stanu, videcete se i izradovati, ovako necete moci da izbegnete jedno drugo u situacijama kada vam bas nije do price i gledanja. U takvim situacijama se vidi ko je spreman da zivi zajedno i ima nesto vise od drzanja za rucice... i nogice....
Nedostatak para u haoticnoj porodici donosi svadju, razdore, u normalnoj porodici dovodi do pitanja ok... sta sad... i do toga da ce resenje biti nadjeno pa taman ja nosio 2 dana dzakove, mi cemo taj mesec preziveti.
Mozete vi da zivite i dalje pod staklenim zvonima sa roditeljima i da sve probate sa 30 godina... ali ... sta ako to nije to? Bacili ste pola zivota....
Ne mora zivot zajedno biti trajno resenje, probajte kako ce vam ici, ako bude islo super, odlucite se na to ipak imate prilicno godina... ako ne bude... ozbiljno razmislite o prekidu agonije.
Da li zaista mislis da moja razmisljanja sa 19 godina i cinjenica da mesecno zivimo od onoga sto ja u kucu donesem svojim znanjem i krvavim radom vec 4-5 godina, imalo indiciraju da ne znam sta je to Real Life? Ne shvati pogresno jos jednom to kazem, ali mislim da ja mnogo bolje od tebe znam sta je to. [nazalost... mnogo bih vise voleo da sam se u zivotu vise zajebavao a manje radio, kad je bilo vreme za to]
Sto se tice mora, hajata.... niste svesni koliko jedno kampovanje uz obalu dunava moze da promeni zivot...

Ne mozete da se oko mora dogovorite a zaprosio bi te kad bi imali stan... kako mali perica zamislja brak...

Ovo sad je vec bilo malo ostro! Ne znam sto se ti vredjas, ja tebe ne poznajem, nisam mogla da znam kako zivis! Ovde se radi o zivotu, a ne o prezivljavanju. Inace, ne zivim u Beogradu, ne znam kakve su cene tamo, ali ovde je papreno. Kome god kazem kolika mi ja plata, svi me pitaju:"Kako tako malo?". Svaka cast vama, ako novac ne unosi probleme u vasu kucu, to bi bio ujedno i jedini slucaj za koji sam ja cula u svom zivotu. Ja recimo moju porodicu vidim kao zajednicu punu razumevanja, ali kad nema para, ujedamo!

Egzaktne stvari meni idu od ruke, ali ne znam od kada ljubav i veze spadaju u tu kategoriju. Duso moja, da je to tako, ja sigurno ne bih sada ovo pisala, nego bih negde sedela i "racunala" procenat kompatibilnosti izmedju nas dvoje ili bih mozda pokusavala da odredim cemu asimptotski tezi nas odnos u beskonacnosti, kako bih mogla da znam EGZAKTNO kakav bi nam bio brak!!!

Sto se tice toga da nam treba soba, kupatilo i kuhinja, to stoji dok smo sami. A kad dodju decica? Ja ne zelim da planiram porodicu kojoj necu moci da obezbedim koliko-toliko srecan zivot (i nemoj sad da se uhvatis za ovo, pa da kazes kako sreca nije u novcu; slazem se, ali...). Zivim u cetvoroclanoj porodici u 52 kvadrata i gusimo se!

Ne znam zasto mi se cini da po tebi zivot treba da bude neka vecita golgota. Mislim, ako cu da planiram zivot tako da  svakog meseca odvojim par dana za teglenje dzakova, onda bolje da se ubijem. Razumem ja da ti hoces da kazes da se na muci poznaju junaci, ali poenta zivota je SRECA (ja sam mozda hedonista?).

25-26 godina je za tebe mozda prilicno, ali ima ljudi koji svoju srecu pronalaze i u osamdesetoj. I ja mislim da za sve postoji vreme, ali vidi gde me je to dovelo. Pocinjem da panicim, jer mislim da mi je vreme da se udam. Ovo tek toliko da znas da si mozda nekog ovim komentarom i povredio. Sta da rade oni koji imaju, recimo, 40, a nisu jos pronasli srodnu dusu? [ovaj deo price ne vezujem za sebe, nego govorim uopsteno!!!]

Pericu necu da komentarisem. Svi smo mi naivni u stvarima koje nismo jos iskusili.

Ne kontas... ne vredjam se... samo mi je malo smesno sve to..
Novac unosi probleme, dosta problema, ali ne tog tipa da cemo sad da se pokoljemo i hranimo jedni drugima, unosi probleme jer neko mora da sedne da razmislja kako da se do novca dodje... a da se njih dvoje ne bi nervirali... ja se nerviram za svo troje... no dobro, batali moj slucaj, nije bitan a o njemu mozemo do sutra a nije uopste tema price.
Kada zivete zajedno, zivite zivot koji je pun zrtvovanja... u zrelim ste godinama da bi bio red da naucite da prezivljavate problematicne situacije i prebrodjujete probleme u vezi.
Ovako kako sada zivite, zivite izolovani od svih problema, najvece vam je razmisljanje kako cete se obuci uvece kad treba da se vidite... E pa treba da dozivite da delite poslednje parce hleba jer je to sustina svake ozbiljne veze.
Ako pregurate ozbiljne probleme, preguracete sve.
Pre 10ak godina je ukinut mozda i najbolji zakon u americkom pravosudju... odnosio se nazalost samo na jednu saveznu drzavu a glasio je da momak i devojka ne mogu zapoceti bracni zivot bez najmanje 6 meseci samostalnog zajednickog zivota.
Posto brak predstavlja cisto formalizaciju kvalitetne i duge veze, to bi se odnosilo i na produzenje veze bez zakonskih regulativa i potpisa.


Ne pricam ja o tome, pricam iskljucivo o detalju da on zeli zajednicki zivot sa tobom, ali se plasi tog zivota zbog kriza u vasoj vezi... koje on izaziva... to je nelogicno.
Ljubav nije logicna, i ne treba biti, ali ipak... ne trebamo ni preterivati.


Ne bih da pricam sta bi bilo kad bi bilo, ako budete mogli da prezivite zajedno razmisljajte dalje... ako vam bude zaista lepo nacicete nacin.


Mozda samo ne sagledavas stvari dobro.
Kada nema novca u mojoj kuci, ja cu da idem da teglim dzakove da ga nadjem, prethodno cu na sve moguce nacine pokusati da na kliker nadjem novac. E sad... to sam ja koji od 13. godine radim, a od 16. aktivno ucestvujem u izdrzavanju troje odraslih ljudi. Za mene zivot u ovoj zemlji bar jos neko vreme dok mi se ne ispune neke zelje ne moze biti nista drugo osim golgote, ali posto ti nemas nikoga na ledjima da nosis, nemoj uzimati moj primer kao opravdanje neke svoje teze.
U zivotu je bolje biti srecna kukavica nego mrtav junak... ali neki nemaju izbora...  no dobro, manimo se filozofije
Vi sa 35000 din mozete da zivite prilicno normalno cak i dobro ako umete da razumno trosite novac. Naime, na osnovu mnogo iskustava ljudi danas to ne umeju, a zajednicki zivot i situacija da nemas i nemas izbor, ce te nauciti i tome... no dobro... opet skrecemo sa teme.
Poenta je da za tebe ne bi trebalo da bude golgota da 100 din dnevno manje potrosis ne bi li zivela sa svojim dragim u vasoj maloj oazi.


Ne mislim da ste matori, samo mislim da je vreme da prestanete biti klinci.
Ne mislim da fanaticno treba da juris da se udas, ali mislim da je vreme da pocnes da trazis mesto i osobu sa kojom ces se smiriti, jer ti realno ako zelis porodicu i decu za to imas zdravih 10 godina, sve nakon toga je rizicno i na silu.
To ne znaci da treba da juris ljude po ulici i sprovodis instant test pronalazenja srodne duse, ali znaci da u ovakvoj situaciji treba da se ponasas zrelo i odlucis hoces li ili neces dalje bez produzavanja agonije jer sto duze traje to posle vise boli.
Ne mislim da treba da raskinete jer je ovo dopisivanje previse povrsan nacin da bilo sta zakljucim, a + sto on ne pise a ne volim da procenjujem samo pricu jedne strane, ali.. mislim da treba da rascistite gde ste, ko ste, sta i kako mislite dalje.


Naivni svakako... ziveo sam sa devojkom, ali zaista ne znam kakav bi bio zivot u braku i porodica i sve to... mogu da kazem da sam prilicno na to spreman, ali ne i 100%. Ali ipak ne idem toliko u krajnost koliko ide on... moze da bude uvredljivo i sl.. ali to je smesno... da imate stan sve bi bilo idealno..

Bas sam lepo odgovorila na tvoju poslednju poruku, ali izgleda da je moj odgovor nestao negde ne Internetu.  
Htela sam da ti kazem da smo se konacno razumeli, kao i da nisam nikada rekla da bi sve bilo idealno kada bismo imali stan, samo da bi to razresilo neke velike dileme. Jos sam nesto dodala o tome kako je tesko odluciti se na odlazak u podstanare, ali sad me nesto mrzi da to ponovo pisem.

Rekla sam i da mi se svidela tvoja recenica:

" Poenta je da za tebe ne bi trebalo da bude golgota da 100 din dnevno manje potrosis ne bi li zivela sa svojim dragim u vasoj maloj oazi. "

Bilo bi lepo da je tako lako.

Jeste, tako je lako.
Za 100e mozes naci stancic u BGD-u, a 100e je samo po 100 din dnevno sa svake strane.
Mnogo je teze preuzeti odgovornost 100% za sve svoje postupke tih mesec dana nego naci pare.
Slozices se

@storm cloud
SF ti je lepo rekao da sa vasih 35000 mozete da se osamostalite.To je pocetak vaseg zajednickog zivota,niko vam nije rekao da morate da se odmah vencate i pravite decicu....
polako malo po malo izgradicete vas zivot i postici vise kad se odvojite,po meni vi sada samo cupkate u mestu i nista ne radite,ustvari radite na tome "da li raskinuti ili ne" kuhinja ,soba i kupatilo je dovoljna za vas dvoje,kasnije ...kad dodju deca,pomoci ce vam roditelji...to ces videti i sama,a postoji mogucnost da nadjete druge poslove sa vecom platom.
Ja sam se od mojih odvojila sa mojih 25 god. i sad mi je zao sto to nisam uradila ranije jer sam za poslednjih godinu dana neverovatno napredovala.
Decu jos nemam,jer sam ja malo detinjasta...jos bi da disem i zezam se,izlazim..itd ali vec polako mislim i na to...jer volim decu..no ima vremena za to..
Ti si pametna devojka i vidi se da jako zelis da ucinis svoj zivot boljim,ali ja mislim da te on usporava.

Mozda, ali ga volim!

Onda ces morati da trpis posledice kasnije u zivotu,jer sada dok se samo zabavljate to moze proci tako bezbolno, a kasnije ce sve biti na tebi da uradis,i oko stana i oko dece i svih problema koji vam se budu nasli na putu.
Nisam ja surova pa ne znam sta znaci voleti,potpuno te shvatam,i znam da ti je tesko,ja sam jednog takvog ostavila teskom mukom,ali uradila sam to jer sam znala da cu sa njim samo imati muke kasnije,nemas pojma koliko sam sad srecna i naravno uspela sam uz pravu ljubav-pravog muskarca da shvatim i prave vrednosti.
SRECNO !!!

Ajde da se i ja ukljucim...
Vi ste, deco moja draga, potpuno emotivno nezreli. Vredjali se ili ne, ali tako stoje stvari. On zbog toga sto bi se, kako to slikovito kaze nas narod je*ao, al da mu ne udje, a ti zbog toga sto to trpis, nemas snage da se otrgnes i zrelo sagledas stanje i perspektive. Ma koliko ljubav bila daleko od egzaktnih nauka, ipak ima neka pravila i uzuse po kojima se sve desava. A posebno je, na osnovu mnogih primera iz okruzenja, moguce predvideti rasplet. Kakva je to ljubav i veza ako jedan partner cas oce cas nece. I to ne od nedelje do nedelje ili od meseca do meseca, vec na svakih pola sata menja misljenje? Kako ziveti sa takvim covekom? Kako mu verovati? Ono sto sam na osnovu sopstvenog iskustva naucio o zenama je da ne moram da budem ni lep ni prepametan ni bogat (mada sve to dobro dodje), najvaznije je da partnerka ima poverenja u mene. Dokle god je to poverenje nepomuceno i dokle god se ona oseca sigurno veza ima perspektivu. Cim je izgubljeno - pisi kuci propalo. Krece osipanje i kraj je neminovan. Od stepena mazohizma zavisi koliko cemo jos da se rastezemo, ali se sudbina zna - raskid. Ako ti ne mozes da se oslonis na njega makar za toliko da mirno i bez trzavica planirate zajednicki odmor, a prosto mi je neverovatno da za 4 godine niste barem 4 puta bili zajedno negde na duze od 7 dana, onda sta mozes da ocekujes jednog dana kada bude trebalo planirati zajednicko domacinstvo.
Kada su pare u pitanju, tu ste tipicni predstavnici mlade, razmazene generacije - tesko je odreci se sigurnosti gnezda, razviti krila i poleteti, pa makar taj let bio nesiguran i bolan. Dok je mame i tate da placaju racune, peru, prinose i odnose, sve je lako. Moja zena i ja zivimo od 28.000 mesecno, placamo stan i snalazimo se nekako. Ziveli smo sa mojima 7 godina, kada smo videli da to narusava nas zajednicki zivot, otisnuli smo se i krenuli u samostalan zivot. Da bi placali stan i priustili sebi neka zadovoljstva (zajednicka putovanja), ja sam radio 6 godina dva posla, vidjali smo se samo uvece i vikendom, nesto smo i odvojili na stranu, ali smo imali cilj, znali smo sta zelimo i za to smo se zrtvovali. Vi ste jos uvek suvise svileni da se zaista i bez ostatka uhvatite u kostac sa zivotom.
Tesko pustas nekog u svoje srce, a kada ga pustis zaljubis se da ne znas sta bi sa sobom - da parafraziramn tvoje reci - zar nije i to ogledalo nekog ko je emotivno nezreo, ko se boji otvaranja, poredavanja, razocarenja, daljeg traganja, sve u cilju pronalazenja prave osobe. I tu mogu da ti dam licni primer - preboleo sam ljubav za koju sam mislio da je najveca na svetu, zbog koje sam propustao poslednje autobuse samo da bih bio sa njom jos koji minut duze, pa sam peske s kraja na kraj grada, prekinuo sam upravo cetvorogodisnju vezu jer sam shvatio da nismo jedno za drugo, prekidao sam mnogo malih veza, ali ni u jednom trenutku nisam gubio nadu da cu naci pravu. I desilo se - zajedno smo 13 godina, od toga 8 u braku. Samo potpuno ubedjenje i vera da postoji prava osoba za tebe, a ne samozavaravanje i izabiranje linije manjeg otpora vode ka zeljenom cilju.
Pametna si, obrazovana, moderna, upotrebi svoje kvalitete, sagledaj hladne glave, zaista izracunaj kakva je perspektiva, preispitaj svoja osecanja - koliko su strah od promene a koliko prava ljubav. Ako ne mozes da das odgovore, ili ako su isti kao i do sada - ostanite ljubavnici dokle god vam ne dosadi, uzivajte barem u tom aspektu vase veze ako vam ostatak ne pruza ono sto biste zeleli...