Могу ли хрватске цигарете угрозити европски пут Србиј� :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Београд при одлучивању да ли ће дозволити увоз хрватског дувана по повлашћеним условима мора да бира између економске и политичке логике – које су супротстављене

Плакат кампање за борбу против пушења Фото Д. Јевремовић

Недавни боравак европског комесара за проширење Штефана Филеа у Београду остаће упамћен не само по томе што је званичнике у Србији охрабрио да што пре почну са припремама за преговоре са Европском унијом него и по захтеву да се Хрватској омогући да настави да извози цигарете у Србију по повољнијем трговинском режиму, као да није, колико пре осамнаест дана, постала чланица ЕУ. Односно, да задржи извозни статус какав је имала док је била у ЦЕФТА, организацији којој припадају земље које нису део ЕУ. Београд се због овог захтева нашао на великим мукама јер одговор на њега може имати далекосежне не само економске него и политичке импликације. Позитиван одговор могао би да угрози домаћу дуванску индустрију, а негативан европске интеграције.

Могу ли цигарете заиста да нам направе проблeме не само са Хрватском већ и са Европском унијом?

Иако на први поглед ургирање ЕУ за Хрватску може изгледати као да Загреб има неки посебан статус у Бриселу, ипак није тако. Наиме, оваква врста помоћи новим чланицама ЕУ уобичајена је пракса зато што се на тај начин спречава нарушавање економског положаја новопримљених држава, до чега би могло доћи због губитка њихових традиционалних тржишта. Тако Европска комисија преговара о повлашћеном извозу хрватске робе не само у Србију већ и у БиХ, Црну Гору, Македонију.

Евентуално задржавање повлашћеног статуса, међутим, наишло је на отпор домаће дуванске индустрије. Помоћник министра спољне и унутрашње трговине Бојана Тодоровић каже да је за нас неприхватљиво да Хрватска по постојећем режиму ЦЕФТА настави да извози у Србију и да се само уколико премаше просек извоза примени царина ЕУ.

„Овај принцип Влада Србије није прихватила када је реч о цигаретама због тога што Србија није могла да извози у Хрватску због низа нецаринских баријера за цигарете, што је практично представљало забрану извоза. Овај режим је, међутим, прихватила за низ других пољопривредних производа”, каже Бојана Тодоровић.

Иначе, Творница духана Ровињ, једини хрватски произвођач цигарета, због повећања царине после уласка у ЕУ биће оптерећена са око десет милиона евра. Пошто трошак не могу да превале на потрошаче, он би ишао на њихов рачун. Подсећања ради, регуларна царинска стопа приликом извоза цигарета из ЕУ у Србију је 57,6 одсто, док Хрватска сада предлаже да јој се након уласка у ЕУ омогући извоз 1.625 тона цигарета годишње по преференцијалној стопи од 15 одсто.

У Европској комисији тврде да ни Србија нити било која земља региона не би биле на губитку. И Србија ће, кажу, када уђе у ЕУ, имати ту врсту подршке.

Наши званичници пак кажу да нико, па ни Европска комисија, не може да нас натера да прихватимо нешто што нам не одговара, поготово зато што је трговина са ЕУ дефинисана Споразумом о стабилизацији и придруживању. Данило Голубовић, државни секретар у Министарству пољопривреде и главни преговарач за ССП око будућег трговинског режима с Хрватском за област аграра, каже да још ништа није договорено и да нема говора о томе да морамо нешто да прихватимо под притиском Европске комисије.

„Ништа није договорено док се и званично не потпише. Ми не морамо да дамо Хрватској поменуту погодност да извози цигарете на наше тржиште по смањеној стопи. То је наша добра воља. Али, истовремено и ми тражимо да се нама да погодност. Ради се о томе да тражимо да се квота за извоз шећера у ЕУ (која је сада 180.000 тона) повећа за 45.000 тона. Израчунали смо да је та количина противвредност извоза шећерне репе у Хрватску, на шта убудуће немамо право”, каже Голубовић.

Могућности за решење су разне, од тога да ми Хрватима не дамо повластице за цигарете, а да ЕК нама не да да повећамо извоз шећера у ЕУ. Могуће је и да се две стране нађу на средини, односно да и ми и они дамо и добијемо половину тражених квота за цигарете и шећер.

Право је питање, међутим, да ли ће се Београд при одлучивању руководити економским или политичким мотивима. А они су овога пута више него јасно супротстављени. И да ли Србија уопште има тај луксуз да се руководи економским мотивима? Могу ли нас хрватске цигарете у једном тренутку прескупо коштати?

Још пре коју годину Хрватска је обећала да неће ометати Србију на европском путу и да се никада према Београду неће понашати онако како се Љубљана понашала према Загребу. Подсећања ради, Словенија је блокирала хрватску молбу за чланство због нерешеног граничног спора. На крају је договор постигнут, али је према неким проценама овај десетогодишњи спор одложио улазак Хрватске у ЕУ за најмање две године. Потраживања хрватских штедиша према Љубљанској банци претила су да блокирају процес ратификације уговора о приступању Хрватске ЕУ.

Дакле, уколико буде хтела, и Хрватска би могла Србију да саплете на многим од 35 преговарачких поглавља. Ту су и нерешена питања између две земље као што су граница на Дунаву, судбина несталих, пензије. Без обзира на ту чињеницу, Огњен Прибићевић из Института друштвених наука сматра да Београд у случају цигарета мора да се руководи искључиво својим економским интересима.

„Наша влада апсолутно мора да штити интерес домаћег произвођача и запослених у овој индустрији. И Хрватска се тако поставља према својој домаћој индустрији. Иако реално нека земља може да постави вето и не да зелено светло за затварање неког преговарачког поглавља, ипак тај уцењивачки потенцијал није неограничен. Све зависи од централе у Бриселу и става кључних земаља, Немачке, Француске, Енглеске”, објашњава Прибићевић.

Он сматра да ће се Хрватска придржавати онога што је обећала јер је то „мејн стрим понашање“. Уосталом, свако опонирање Словеније било је лоше примљено у Бриселу. Зато Србија код сваког конфликта мора да објашњава Бриселу и великим земљама зашто нешто нисмо спремни да прихватимо.

„То ће све бити јако тешко, мукотрпно и дуго и никад краја тим проблемима. Али је ипак позитивно што улазимо у ту врсту проблема јер то говори да прелазимо на неке теме које су мање оптерећујуће по укупну друштвену заједницу, а више оптерећујуће по експерте и политичаре“, закључује Прибићевић.

Ј. Рабреновић

Ј. Церовина

објављено: 20.07.2013

Политика