Virtuelne veze su fenomen novog doba − zahvaljujući internetu više ne moramo da razmišljamo gde ćemo izaći, šta ćemo obući i kako ćemo nekog zavesti.



Prvo (i poslednje) ljubavno pismo napisala sam sa deset godina. Inspiraciju sam pronašla u prepiskama koje su vodili moji roditelji dok su se zabavljali. Ona je živela s mamom i tatom, a on je bio u vojnom garnizonu u Postojni. Ona je bila „lula“, a on „lule“. Ona bi svako svoje pismo parfimisala, a on bi u svako svoje stavio poneki cvetić. Sadržaj je bio manje-više isti. Posle nabrajanja šta se kome desilo od trenutka kada su se poslednji put videli ređala su se priznanja beskompromisne ljubavi, ljubomorna peckanja i obavezno − „nedostaješ mi svakog trena i jedva čekam tvoje sledeće pismo“.

Mama mi je jednom rekla: „Ja svoja ljubavna pisma čuvam u kutijama cipela, ali nikako da otkrijem gde su tvoja?“. Morala sam da je dotučem. „Mama, ja nemam nijedno ljubavno pismo“, rekla sam joj. „To danas nije moderno.“

Zato imam impresivnu kolekciju „ljubavnih mejlova“, SMS-ova, chat histories s Messangera, Facebooka i Skypea i gomilu MMS-ova. Naravno, nisam uspela sve da sačuvam jer mi memorijski kapaciteti kompjutera i mobilnih telefona to nisu dozvolili. Najdraže SMS-ove sam neko vreme predano prepisivala u dnevnik, jer mi je bilo žao da ih brišem, „ljubavne mejlove“ sam „sejvovala“ u folder „Romeo“, a što se chat histories tiče, da sam bila pametna, predano bih ih brisala. Ispostavilo se da kada sa partnerom počnete da delite ne samo emocije i krevet već i kompjuter, svako okolišanje oko otkrivanja password-a za mejl, Skype, Facebook ili Messanger može biti sumnjivo. Ako u ime beskompromisne ljubavi na tako nešto i pristanete, uvek morate biti apsolutno sigurni da ste uništile sve kompromitujuće dokaze. U suprotnom, realna veza može da strada zbog virtuelne, a može da se dogodi i da virtuelna veza postane „prava“. Mnogi se parovi nalaze upravo „surfujući“ internetom, a lista onih koji nakon toga stupaju u brak svakim danom je sve duža.

Facebook mreža trenutno broji oko 400 miliona članova. Polovina je aktivna svaki dan, a 35 miliona svakodnevno menja status: „danas jedem pomorndže“, „volim nešu“, „mrzim Nešu“... Prosečan korisnik Facebooka ima 130 prijatelja, mesečno pošalje osam zahteva za nova prijateljstva poznatim ili nepoznatim ljudima, svakodnevno na poslu provede 55 minuta četujući, gledajući šta mu rade prijatelji, igrajući neku od Facebook igara ili tražeći partnera. Više od 100 miliona aktivnih korisnika Facebooku pristupa preko mobilnih telefona. Teoretski, svaki od ovih članova je bio, jeste ili će biti u iskušenju da ima Facebook ljubavnika ili da pomoću te mreže nađe momka ili devojku. Internet forume na kojima se obrađuje ljubavna i seksualna tematika nemoguće je izbrojati, baš kao što je nemoguće utvrditi tačan broj internet korisnika na planeti (neki ljudi imaju više naloga, a neki nalozi više korisnika). Ipak, pouzdan podatak je da je 8. marta ove godine na Skype otišlo 23 miliona ljudi. Svako od njih imao je mogućnost da kucka poruke i čuje ili vidi osobu sa druge strane kabla.

Tehnologija napreduje sve brže, ali ako ne želimo da otkrijemo pravi identitet, još uvek imamo mogućnost da virtuelnog ljubavnika slažemo kako nemamo kameru ili kako ne smemo da uključimo mikrofon da nas ne bi čuo partner iz realnog života, koji, dok mi razvijamo svoj lik i internet romansu/avanturu, „spava na kauču“. Virtuelna ljubav je fenomen novog doba. Za jedne je internet komunikacija razonoda, uzbuđenje prolaznog karaktera i beg iz dosadne stvarnosti. Za druge je lek za usamljenost, stidljivost ili nelagodu zbog fizičke mane. Zaljubljeni ističu prednosti, prevareni i razočarani ističu samo nedostatke. Baš kao i u „pravom životu“.

Jedno je sigurno, internet je zamenio izlaske, mejlovi su zamenili ljubavna pisma, chat seanse su zamenile cvrkutanje preko telefona, a upoznavanje preko interneta postalo je odličan početak za svaku buduću vezu. Da li će se virtuelna veza obistiniti i u „dosadnom“, realnom životu, zavisi od virtuelnih ljubavnika.

Zahvaljujući internetu više ne moramo da lupamo glavu oko toga gde ćemo izaći, šta ćemo obući i kako ćemo nekog zavesti. Važno je samo da imamo kompjuter, internet nalog i – brz protok. Sve ostalo zavisi od naše kreativnosti, ludosti i – nagona. Danas možemo biti crnka, sutra plavuša, prekosutra možemo biti nežna i romantična dušica ili imati čvrstu guzu i prljavu maštu. Sve je dozvoljeno. Na internetu možemo naći ljubavnika, možemo biti u više veza u isto vreme, možemo voditi ljubav s nekoliko ljudi – u isto vreme, ali na različitim mestima. Možemo da zaboravimo na to ko smo u „dosadnom“ životu, možemo da nađemo „srodnu dušu“, a što je najvažnije – možemo da se zabavimo i da nas ne grize savest.



Izvor: B92