Mladima je škola dosadna :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

„BLIC“ ISTRAŽUJE: KOJI JE NIVO OBRAZOVANJA I KULTURE U SRBIJI
Mladima je škola dosadna
Autor: Svetlana Palić, Violeta Nedeljković | 01.10.2007 - 08:20

„BLIC“ TEST: Proverite svoje znanje
Ako želite da proverite kako biste prošli na testu opšteg znanja, to možete da uradite ovde.

Mladi u Srbiji, koji su budućnost kulture jednog naroda, sve manje čitaju knjige, a sve više surfuju internetom. Škola ih „smara“ jer slažu dosadna znanja koja, dokazano je, ne znaju da primene. Roditelji, umorni od borbe za preživljavanje, nemaju vremena ni za pozorište ni za bioskop, a najmlađima preskaču čak i priču za laku noć.

- Zvuči neverovatno, ali neki mališani prvi put u vrtiću čuju za Crvenkapu, Pepeljugu ili Ružno pače. Ako i znaju za njih, onda su gledali filmove. Sve je manje roditelja koji nađu vremena da deci čitaju bajke - kaže vaspitačica Nada Gartner iz Udruženja vaspitača.

Šest sati pred TV-om
Udruženje vaspitača je nedavno uradilo istraživanje u kome je anketirano više od 1.000 roditelja u 15 predškolskih ustanova. Rezultati su pokazali da 20 odsto dece vikendom gleda televiziju od pet do šest časova dnevno. Samo jedan roditelj, od hiljadu njih, rekao je da u slobodno vreme odvede dete u zoološki vrt. Gotovo niko nema vremena da dete izvede u šetnju, a ako ih i vode, onda je to odlazak u kupovinu.

Dosadni Robinzon Kruso
Marko S. je odličan učenik petog razreda osnovne škole. Nema baš sve petice, uči po potrebi, matematika mu ide sama od sebe, biologija ga „smara“ i nju buba, engleski je savladao još uz crtaće sa kablovske televizije, a sad ga dopunjava muzikom sa MTV-ja. Najteže mu pada lektira.
- Onaj „Robinzon Kruso“ je mnogo dosadan. Dobio sam peticu, ali nisam ga celog pročitao. Preskočio sam neke delove. Njemu se prvo nešto desi, onda on to zapisuje u svoj dnevnik. Šta imam da čitam te dnevnike kad već znam šta mu se desilo - objašnjava kako je u danu savladao slavno delo engleskog pisca Danijela Defoa.
Njegov stariji drugar Stefan zaspao je dok mu je majka čitala „Toma Sojera“.
- Moja generacija je obožavala tu knjigu. Mislila sam da će uz nju moj sin zavoleti da čita. Ali prevarila sam se - kaže Sandra S.
Marija G., gimnazijalka, uopšte nema nameru da čita „Anu Karenjinu“.
- Znate li koliko ta knjiga ima strana? Mislim, stvarno, koga to još interesuje. Je l’ možeš to nekako da mi ukratko prepričaš? - pitala je svog razočaranog oca koji je nekad sa ponosom kupio komplet Lava Nikolajeviča Tolstoja, jednog od najvećih ruskih realista.

Srednjovekovni školski program
Profesorka srpskog jezika Biljana Kosanović, koja već 32 godine predaje u Gimnaziji „Sveti Sava“, kaže da je tužna što su deca prestala da čitaju knjige.
- Decu, kao prvo, treba naučiti da čitaju i to treba da krene iz roditeljske kuće. Roditelji, očigledno, nemaju vremena da se time bave. Kada dođu s posla, i oni sednu ispred televizora ili kompjutera - kaže profesorka Kosanović.
Porodicu je, kaže ona, teško promeniti, ali školski sistem nije.
- U našim školama decu sačeka srednjovekovni program, koji im je apsolutno nezanimljiv. To je najveći problem i zato ga treba promeniti, uvesti ono što je zanimljivo, približiti sadržaje današnjim generacijama - kaže profesorka Kosanović.
Ne čudi, kaže ona, što je predmet srpski jezik i književnost, koji je nekada bio najpopularniji, odjednom postao dosadan. Ona kaže da je slična situacija i s ostalim predmetima. Tako kada prosečan učenik drugog razreda gimnazije vidi roman „Ana Karenjina“, on se uhvati za glavu.
- Oni nisu zreli da čitaju „Anu Karenjinu“ sa 15, 16, 17 godina, bez obzira na njenu umetničku vrednost. Šta njih briga za nekakav razvod braka i preljubu iz 19. veka. Oni nisu spremni da to sažvaću ako im mi ne prepričamo sadržaj - kaže profesorka Kosanović.

Srbija u vakuumu
Mala evropska nacija, kao što je srpska, koja je iznedrila nobelovca Ivu Andrića ili jednog Nikolu Teslu, ima skriveni potencijal, ali ne i uređen sistem koji bi obrazovanje u Srbiji, i kulturu uopšte, zaustavio u propadanju i pokrenuo napred.
- Kad bi u Ginisovoj knjizi rekorda postojala kategorija za sposobnost vraćanja unazad, Srbija bi bila u najužoj konkurenciji.
Srbija se nalazi u kulturnom vakuumu, u tranziciji. Stara lestvica vrednosti je urušena, ali nije dokrajčena, a nova još nije stvorena. Većina ljudi se bori za goli opstanak, većina stanovništva nam je funkcionalno nepismena. Ljudi nemaju vremena ni sredstava da se bave kulturom. Možemo samo da se lažemo. Ovde i danas biti optimista je, što bi rekao Kundera, pomalo glupo - kaže profesor Božović.
Istoričar Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju, takođe vidi Srbiju kao zemlju razorenih vrednosti.
- Pre Drugog svetskog rata građanski sloj u Srbiji imao je svoj sistem vrednosti i manire koji su se oslanjali na tadašnji evropski zapad. Seosko stanovništvo držalo se čvrstog moralnog kodeksa vrednosti koji je prožimao porodicu, crkvu i školu. Komunisti su sve to porušili sa idejom da naprave novi sistem vrednosti, ali nisu uspeli i sad se nalazimo u vakuumu. Vi možete u Knez Mihailovoj ulici da sretnete, u istom danu, čoveka svetskog formata, po obrazovanju i manirima, i najgoreg primitivca među Srbima. To je, dovedena do karikature, naša slika danas - kaže istoričar Momčilo Pavlović.

Zamke novih tehnologija
Srbiju, kaže Ratko Božović, bije olujni vetar vizuelne kulture, koji dolazi sa Zapada. Danas svi imamo televiziju, mnogi kompjuter i internet.
- Na internetu možete naći sve i svašta, sadržaje koji mogu da vas oplemene, ali i one druge, koji nemaju nikakve vrednosti i podilaze lošem ukusu - kaže Božović.
Mladi su naročito podložni novim tehnologijama. Izgleda, na površini, da preko interneta imaju svet na dlanu. Međutim, nove tehnologije nose i nove zamke.
- Ništa ne može da zameni čitanje knjiga zato što one obogaćuju rečnik. Njihov rečnik je zabrinjavajuće siromašan. „Brate“, „vrh“, „kul“, reči su koje zamenjuju sve druge - kaže profesorka Kosanović.

Neslavno 33. mesto
Međunarodno istraživanje pod okriljem OECD-a, sprovedeno 2003. godine među 40 zemalja, većinom evropskih, u kojem je učestvovala i Srbija, pokazalo je da naša deca po sposobnosti da primene stečeno znanje u praksi zauzimaju neslavno 33. mesto.
Da li su spremni da se suoče sa izazovima u budućnosti, da li su sposobni da analiziraju, razmišljaju i efikasno u praksi sprovode svoje ideje i koliko su zainteresovani da uče dalje kroz život - to su osnovna pitanja modernih sistema obrazovanja i osnovni ciljevi koje zapadni obrazovni sistemi žele da dostignu. Prvi na listi bili su 15-godišnjaci iz Hongkonga, drugi Finci, a treći mali Korejci. Na sredini liste Norvežani, Nemci, Danci i Irci. Rusi i Amerikanci (SAD) su u donjem delu tabele, a mi smo bolji, za utehu, od srednjoškolaca iz Turske, Urugvaja, Meksika, Tunisa, Indonezije i Brazila.

Mogli bi kad bi hteli
Milka Andrić, pomoćnik ministra prosvete, kaže za „Blic“ da je nastavniku ostavljena mogućnost da slobodno bira određen krug književnih dela, u skladu sa interesovanjima đaka sa kojim radi.
- Književnost se u školi ne predaje i ne uči već čita, usvaja, u njoj se uživa i o njoj raspravlja. Takav pristup nastavi književnosti širi učenikove vidike, razvija istraživačke i stvaralačke sposobnosti učenika, kritičko mišljenje, literarni, jezički i životni senzibilitet. U nastavi književnosti učenik ne sme biti pasivni slušalac koji će u određenom trenutku reprodukovati „naučeno gradivo“, odnosno nastavnikova predavanja, već aktivni subjekt koji učestvuje u proučavanju književno-umetničkog ostvarenja. To je put do čitaoca koji će trajno voleti i umeti da čita - kaže Milka Andrić.

Kvizovi za znatiželjne
Istoričar Predrag Marković, pobednik zagrebačke „Kviskoteke“ 1989. godine, kaže da kvizovi nisu pravi pokazatelj dobrog obrazovanja.
- Za kvizove je, pre svega, potrebna dobra obaveštenost o raznim zanimljivostima koje možete da pročitate u novinama.
Kvizovi su, to mnogi ne znaju, veliki stres za učesnike. Zaborave i ono što sigurno znaju.
Gledao sam i neke koji su od treme padali u nesvest. Meni se desilo da nisam znao pitanje iz istorije - kaže Marković.

Daleko od Evrope
Pre pola veka Srbija je imala 25 odsto nepismenih, a 2002. godine 3,45 odsto ili 232.925 ljudi. Međutim, to je daleko od evropskog proseka gde je nepismenost ispod jedan odsto ili je potpuno iskorenjena.

Čita se lako štivo
Srbija nije zemlja u kojoj se knjige uopšte ne čitaju i ne kupuju. Prema istraživanju koje je poručila Narodna biblioteka 2006. godine, 45 odsto ljudi u Srbiji kupilo je za poslednjih godinu dana jednu ili više knjiga, a 57 odsto je i pročitalo. Međutim, knjige koje se kupuju su većinom lako štivo, beletristika, ljubavni i SF romani, najčešće domaćih autora, i nisu skuplji od 400 dinara po primerku.

Milion bez osnovne škole
Nikada nisu išli u školu 5,66%
Nisu završili osnovnu školu 16,18%
Imaju završenu osnovnu školu 23,88%
Završili srednju školu 41,07%
Završili višu školu 4,51%
Završili fakultet 6,52%
*(Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je 2002. godine bilo oko milion stanovnika bez završene osnovne škole)

Nepismeno stanovništvo
(popisi 1953-2002)
1953. - 24,82%
1961. - 20,71%
1971. - 15,27%
1981. - 9,72%
1991. - 6,10%
2002. - 3,45%
(*Podaci Republičkog zavoda za statistiku za Srbiju, bez Kosova i Metohije. Najviše nepismenih ima u opštinama Bojnik, Gadžin Han, Žitorađa, Trgovište, Merošina i Crna Trava (više od 10 odsto), a najmanje u beogradskim opštinama Savski venac, Stari grad i Vračar (ispod 0,40 odsto).

Izvor: Blic