All you need is love la-la-la-laaaaaaaaa

Da, da, svima nama treba ljubavi ali palo mi je na pamet nesto.
Zar sociofobik ne zeli ocajno da razvije svoje drustvene odnose i da bude deo drustva?
Ja licno nekada sam zeleo, jako ocajno, sada jednostavno mislim da ja nisam deo toga sveta i da nemam tu sta da trazim.
I jos jedno pitanje...
Imam mladjeg brata, 13 god i ispoljava iste simptome i ogorcenost sto se tice drustva, jesam li ja kriv?
Mozda u meni vidi uzor ili nesto, iako me cesto "mrzi" .

join the club
svet je pogan i drustvo zasluzuje extreminaciju
nisi ti.
to je zivot

Život je tako divan, mogao bih danima da ti pričam o toj čaroliji.
Nije svako stvoren ili rođen kao društveno biće. Potrebno je još detetu kao malom biću pružati ljubavi, radovati mu se, to nam daje sigurnost da je nasa pojava na svetu dobra, dobijamo samopouzdanje, a sa svakim novim uspehom i veću upornost.
Molim te ne odustaj, počni sa malim ciljevima, nađi prijatelja idi u prodavnicu i razmeni neku lepu reč sa bilo kim u prolazu, videćeš promenu. Ovaj satanista je odvratan, život je lep onoliko koliko smo kao ljudi dobri.

Ovako...
Mozda nije svako rodjen kao drusvteno bice, slazem se. A sto se mog detinjstva tice...hm...iz licnog iskustva sam video da ljudi nisu dobri, bar vecina nisu,
cilj im je iskoristiti, lomiti i gaziti (ok, malo preterujem, ali shvatate sta hocu da kazem).
Plus u tim danima primio sam jako ucenje svojih roditelja da su ljudi stoka, nemojte da se osecate uvredjeno, nista vama lose .
A to se kroz dalji zivot tako i pokazalo, mada znam da nisu svi takvi naravno, samo moj problem je sto mislim da vecina upravo jesu to, zli.
Prijatelje imam, da...moze se reci, iako nekada sumnjam u to prijateljstvo, prodavnice....necu ako ne BAS ne moram, lepu rec sa nekim u prolazu tesko.
A sto se Gospodina "Sataniste" tice, nemojte ovde vase nesuglasice molim vas...
Zivot je lep koliko smo dobri, vaspitavan sam da budem dobar, iako konzervativno.
Uci, radi, budi vreden, nemoj da krades, nemoj da pijes/pusis/drogiras se, juris sojke, nemoj da bacas pare, itd, itd.
Mislim da je moj problem jer sam ja utuvio u glavu da sam ja to Dobro, a sve sto nije ja, da je lose i zlo...

... bit je u tome sto niko na ovom svetu niti je dobro niti je zlo ... najvecim ubicama bog prasta ... a naj cistije duse stalno preispituje sa novim iskusenjima ... u svakom od nas ima i dobrog i loseg ... moras pronaci dobro u ljudima ... a uzvratiti tvoim dobrotom ... mozda tebe ljudi vide kao "zlo" - cudaka ... i sklanjaju se od tebe ... lepo su te roditelji vaspitali ... ali moras da nadogradis svoje vaspitanje ... moras biti strpljiv .. u zatvorenoj skoljci, kad-kad se pronadje prelepi biser ... neko ce ga vec naci 

Pokreni se! Radi nesto!
Ako vec zivis u selendri, pokusaj da sklopis prijateljstvo preko neta i, nekom prilokom, otputuj do tog novog prijatelja...
I prestani da razmisljas kao ti je lose! Samo pozitivno razmisljaj - i to je dosta za pocetak.

Ah, da, ono najvaznije - ne moras da poslusas sve sto se ovde kaze, to bi tek bilo pogubno za tebe...

Luxis, to i radim .
Nije mi lose ne bedacim se i zivim na sitno.
Laku noc svima.

Do kraja mog života dva me dana nikada više nece brinuti.
Prvi dan je juce, sa svim svojim greškama i suzama, lažima i porazima. Juce je prošlo i zauvek izmaklo mojoj kontroli.
Drugi dan je sutra, sa svojim zamkama i pretnjama, opasnostima i tajnama. Dok sunce opet ne bude izašlo, nemam udela u sutrašnjem danu, jer nije se još ni rodio.
Uz Božju pomoc, ovaj današnji dan mogu da savladam ako na to koncentrišem sav svoj trud i energiju! Samo ukoliko mu dodam teret ove dve zastrašujuce vecnosti,juce i sutra, postoji mogucnost da pokleknem pod njihovim opterecenjem. Nikada više! Ovo je moj dan! Moj jedini dan! Samo on postoji! Ostatak mog života tece danas i ja sam rešen da svaki sat ovoga dana provedem na sledeci nacin…
Do kraja mog života ovog tako izuzetnog dana, pomozi mi, Gospode…
- da obratim pažnju na mudre savete Isusove, Konfucijeve i Zoroastrove (Zaratustrine) i da se prema svakome koga sretnem, prijatelju ili nepri jatelju, strancu ili clanu porodice, ponašam onako kako bih želeo da se on prema meni ponaša;
- da vodim racuna o svojim recima i svojoj cudi, da se cuvam nerazboritih trenutaka u kojima bih da zakeram ili vredam;
- da sve koje susrecem pozdravljam nasmejan, a ne namršten, uz tople reci ohrabrenja umesto oholosti ili, još gore, cutnje;
- da budem saosecajan i pažljiv prema tugama i borbama drugih, shvatajuci da postoje skriveni jadi u svacijem životu, ma koliko uzvišen ili ponizan bio;
- da što pre budem dobar sa svima, imajuci uvek na umu da je život prekratak da bismo ga trošili na osvetoljubivost ili zlobu, da se prebrzo završava da bismo imali vremena da budemo sitnicavi ili neljubazni.
- Do kraja mog života ovog tako izuzetnog dana, pomozi mi, Gospode…
- da neprestano podsecam sebe da cu više klipova kukuruza požnjeti u jesen, što više zrna budem posejao uprolece;
- da shvatim da me život uvek nagraduje pod uslovima koje sam postavljam, i ako nikada ne uradim ili ne isporucim više od onoga za šta sam placen, nikada necu ni imati razloga da ocekujem nešto preko toga;
- da uvek dam od sebe više nego što se od mene ocekuje, na poslu, u igri ili kod kuce;
- da radim sa poletom i ljubavlju, ma o kakvom zadatku da je rec, shvatajuci da nikada necu moci da spoznam pravu srecu ukoliko je ne budem pronašao i u svom poslu;
- da istrajem u onome što radim, cak i onda kada drugi prestanu da se trude, jer sada znam da me andeo srece i cup zlata cekaju tek na kraju one dodatne milje koja još uvek leži preda mnom.
Do kraja mog života ovog tako izuzetnog dana, pomozi mi, Gospode…
- da postavim sebi ciljeve koje treba da po stignem do kraja današnjeg dana, jer sada znam da me besciljno plutanje od casa do casa vodi samo jednom odredištu, luci nesrece;
- da shvatim da nijedan put do uspeha nije previše dug ako napredujem hrabro i bez nepotrebne žurbe, kao i da nijedna pocast nije tako udaljena ako se za nju strpljivo i na vreme pripremim;
- da nikada ne gubim veru u svetlije sutra, jer znam da ce me neko izvesno cuti ako budem na kapiju kucao dovoljno dugo i dovoljno jako;
- da uvek iznova podsecam sebe da uspeh uvek ima svoju cenu, i da uvek moram dobro da odmerim da li su radost i nagrade koje mi on donosi vredni dragocenog dela mog života koji moram da uložim da bih ga postigao;
- da se grcevito držim svojih snova i planova za lepšu buducnost, jer ako ih se odreknem, možda cu i dalje postojati, ali to više nece biti život.
Do kraja moga života ovog tako izuzetnog dana, pomozi mi, Gospode…
- da stremim ispunjenju onog najboljeg u sebi, znajuci da nemam nikakvu obavezu da se obogatim ili postanem veoma uspešan, vec samo obavezu da dam ono najviše i najbolje od sebe;
- da ne podležem strahu od neuspeha, jer cu tada gledati ka ciljevima koje još nisam postigao, a ne dole, na zamke koje mi stalno prele;
- da prigrlim zlu kob kao prijatelja od koga cu da naucim znatno više nego od niza stalnih uspeha i srecne sudbine;
- da se podsetim da su promašaji, cak i kada mi se dese, samo putokazi prema uspehu, jer sve što je lažno odvešce me u potragu za istinitim, a svako iskustvo ukazace mi na neku grešku, koju cu kasnije pažljivo izbegavati;
- da se radujem onome što imam, ma kako malo to bilo, uvek se prisecajuci one price koju sam cesto cuo, o coveku koji je bio nesrecan zato što nije imao cipele, sve dok nije sreo coveka koji nije imao noge.
Do kraja mog života ovog tako izuzetnog dana, pomozi mi, Gospode…
- da prihvatim sebe onakvog kakav jesam, ne dozvolivši nikada svojoj savesti ili osecanju dužnosti da me primora da živim po obrascu koji su drugi napravili za svoju dobrobit;
- da shvatim da nikada ne smem sopstvenu vrednost da merim necijim pohvalama ili ljubavlju, jer moja istinska vrednost najviše zavisi od toga šta sam prema sebi osecam i koliko sam ukljucen u svet oko sebe;
- da odolim iskušenju da nadmašim tuda dostignuca, jer ta pateticna, pa ipak uobicajena težnja nije ništa više do znak nesigurnosti i slabosti, a ja nikada necu biti svoj ako dopustim drugima da odreduju moje standarde;
- da u sve svoje postupke, u radu i igri, neprestano unosim varnice entuzijazma, tako da moje uzbudenje i revnost pri bilo cemu što radim, savladaju svaku teškocu, koja bi u protivnom usporila moje napredovanje;
- da se uvek podsecam da moram da uložim vreme i energiju u povecanje sopstvene vrednosti, jer samo budale stoje zaludne, cekajuci da im uspeh sam dode, a ja sada znam da jedina šansa da se dode do vrha leži u tome da se prvo iskopa rupa.
Do kraja mog života ovog tako izuzetnog dana, molim Te, pomozi mi, Gospode…
- da drugima cinim ono što bih želeo da oni cine meni, da u svakom casu od sebe dajem više nego što se ocekuje, da postavim sebi ciljeve i da se držim svojih snova, da tražim dobro u svakom zlu koje me snade, da sve svoje dužnosti izvršavam s poletom i ljubavlju i da, više od svega, budem svoj.
Pomozi mi, molim Te, da postignem ove ciljeve, moj izuzetni prijatelju, da bih mogao da postanem dobar staretinar, da u Tvoje ime radim sa obnovljenom snagom i mudrošcu, spasavajuci druge kao što si Ti spasio mene. I, iznad svega, molim Te, ostani uz mene ce log ovog dana…

Og Magdino, Povratak staretinara

Hvala za tekst kinkel...
Moracu ponovo da ga prostudiram malo...