Delimicno sam upoznat sa time...ali jos informacija ne moze da skodi

______________

Imao sam bedake...ovo nije nista...blaga otudjenost
Eh, kada sam bedake ubijao picem...bili su to bedaci...sada nema toga vise...prihvatam svoje probleme...
Da vidimo...
Ali upoznat sam delimicno tako da ne verujem da ce biti preterano strasno



[Edit by B@mbin@: Pisanje poruka zaredom je protiv pravila Burek Foruma, jer se na taj nacin narusava tok diskusije, a preglednost i kvalitet teme znacajno smanjuju.]

... ma salim se ...
... dobra stvar ... prestao si da pijes ... alkohol je jako los izgovor za beg od problema ...

-----------------------------------------------------------

  to nije bilo lepo ... al nema veze

-----------------------------------------------------------

skloni i citat ... ovako nema smisla diskusija

Pa... pala mi je na pamet socijalna fobija, jer se ona najcesce manifestuje nekom vrstom bega od drugih, posebno nepoznatih ljudi... Dakle, izbegavaju se situacije susreta ili bilo kakvog kontakta sa nepoznatim ljudima... Ovo tvoje moze biti veoma fino zapakovano, tipa: ne interesuju me drugi, nemam empatije prema njima, ne zelim komunikaciju sa njima, nisam u stanju da udjem u "dublje" razgovore sa njima...
Socijalna fobija nije strasna; cak je i nesto sa cime se mnogi mladi srecu, a mogucno je i osloboditi je se samostalno, bez strucne pomoci.
Vidim iz tvojih postova da si nacitan, i stoga se usudjujem napraviti pretpostavku da posedujes dovoljnu kolicinu samosvesti da sam sa tim izadjes na kraj.
Jos jedan bitan faktor su i tvoje godine... To je jos uvek adolescencija, a ovakvi osecaji alijenacije od ljudi nisu retki u tom periodu... Bas iz tog osecaja proistice i najvece oruzje adolescenata: bunt. Mozda je i tvoje ponasanje neka vrsta bunta prema onome sto vidis u svojoj okolini, a sto ti se ne dopada (veruj mi, znam kako je ziveti u malom mestu, i covek sa iole zdravim mozgom automatski vremenom pocne da se ogradjuje od okoline, koju vidi kao malogradjansku i prosto okolinu u kojoj ne moze ostvariti svoje potencijale). Ovde dolazimo do druge opcije - o osobenjastvu, odnosno individualizmu (ne izjednacavam te dve stvari, mada imaju izvesna preklapanja). Biti individualista jeste odraz tvog sklopa licnosti. Medjutim, ukoliko ti to vidis kao nesto sto te inhibira i sprecava u normalnom funkcionisanju, mozda je vreme da se pozabavis time (sto i sam vidis, cim si ovde i na ovoj temi). Biti individualista ne ukljucuje totalno odsustvo drugih u tvom zivotu, nego prosto uzivanje u nekoj vrsti samoce (ne usamljenosti!) uz mogucnost pristupa ogranicenom broju ljudi u tvoj svet, koji imas pravo da gradis po sopstvenoj meri.

kad nema empatija, zašto nema...da li ti to sprečava u radu...i još slični pitanje. Mislim ako neko nema noga neće trčiti maraton, ili ako će trčiti pobediće ili crknuće. A sad u tvoju radu ko će crknuti ako nemaš mogućnost za empatiju.

Ja kao uvek, kažem da tu pomaže filozofia i Kohlberg, psihologija razvoja. Može se menjati čovek svoh etičke šeme a iz toga moguće doći do većeg stepena razumevanja drugoga...al bez nagradjenja toga neće doći čovek do empatiju.
Moja tema(drugi topik) baš o tome priča da ljudima u zdrastvu baš empatije nije moguće zbog politički realnosti.

Bambina ranog zatvaranja je u pitanju kod identiteu. Kladio bih

... nesto bih reko al ... necu ... sigurno ce nekog uvrediti ...
... uglavnom ... obrati se strucnjaku (onima sa diplomom) ... on ti najbolje moze definisati tvoj problem ... veruj mi da znaju sta rade ... i nemoj da te je sramota ... to je normalno ... iznenadices se koliko to moze da ti pomogne ...

Moze biti, ali i ne mora. Ipak je u pitanju period formiranja identiteta, i nista jos nije konacno. 

Ne radis to dovoljno suptilno, care. 
Ako ti se ne dopadam ja, zao mi je, ima ovde dosta mesta za nas oboje. Prezivecu.
Ako ti se ne dopada moj rad, zali se nadleznima. 

Ovako...sto se tice socijalne fobije vrlo moguce....mada nekako ne zelim to da prihvatim deluje mi kao hendikep...ali ne verujem da je toliki...
Imam odlike socijalne fobije...blaga drhtavica, znojenje, zamuckivanje...ali ne mislim u sebi:"Joj Boze, joj Boze, kako se znojim kako drhtim, ko zna sta li misle o meni, jao kako me gledaju...jao propascu u zemlju."
Svestan sam svoje anksioznosti, ali mislim da nije nista kriticno....postoji osecaj tog nekog "srama" to priznajem...
A mozda je opet individulizam ?
A sto se emptaije tice...
Nije da nemam empatije...
Lako me rasplace i film i muzika...
Jednostavno trazim nesto, muzika, film, knjiga, osoba, koja ce u meni probuditi tu empatiju i malo interesovanja i konekcije.
A jedan banalan primer toga....(valjda je to manjak empatije).
Posto dosta vremena provodim na internetu i chatu, cesto sluzam teen price, ljubav i sl....
Ostavio me decko, devojka...itd,itd....
I nista....meni je kao:"Sta mene briga kako je tebi?Ti ne znas moj bol i moju samocu...i sve to sto mi kazes boli me, sece...ali cutim".
U najboljem slucaju komunikacija se svede na aha...ok... i uzasna tisina, a i nije da mi smeta, pre i jeste sada ne...
Dok sa ljudima nalik na sebe, mogu da pricam o ovom stanju.
I to sa velikom strascu i relativnom empatijom, jer stvarno razumem kako se osecaju, jer se i ja tako osecam...
Sada ne znam koliko ovo ima smisla i mozda delujem malo konfuzno nekome....
Ali nadam se da ste razumeli, donekle

To i jesu prave odlike socijalne fobije, a niko od fobicara nema tu svest o znojenju i drhtanju... toga cak ne mora ni da bude. 

Imati ovu vrstu fobije, kao ni bilo koju drugu niti fobiju niti psihicki problem, nije sramota.
Sramota je ne raditi na tome, samostalno ili uz pomoc nekog strucnog lica. 

Hahah...onda bolje da pocenem samostalno sa radom...ima neko ideje ?

Opet tvrdim, ne mora da znaci da jeste.

Ali, nikako ti ne moze skoditi da se detaljno informises o socijalnoj fobiji... Gledacu kasnije da preporucim neku literaturu, kada nadjem...
Vidim da ti citanje nije strano, pa ti ovo nece predstavljati problem...

Nakon toga, od pomoci moze biti upravo suocavanje sa strahom (sto je sastavni deo terapije svake, pa i ove fobije)... Dakle, namerno i svesno ulazenje u okolnosti koje ukljucuju druge, nepoznate ljude... Pocevsi od kontakta sa sluzbenikom na nekom salteru, preko komunikacije sa prodavcima i svim tim drugim, nepoznatim ljudima... Za kraj, nesto tipa zapocinjanja razgovora sa nekim totalno nepoznatim, naravno, uzivo.

I ako nije socijalna fobija, ove aktivnosti ti svakako mogu pomoci da lakse funkcionises na tom planu. U suocavanju je kljuc oslobadjanja od ove fobije.

Ali jako je vazno da znas da ovo nije lako: bice problema, i sa tobom, i sa tim ljudima. Neko ce jednostavno biti neljubazan i nezainteresovan za komunikaciju. Nemoj se predati niti obeshrabriti.

Ako mislis da bi ti bilo lakse, mozes posetiti psihologa. Ali ovo ti nikako ne moze skoditi, pa i da smo miljama daleko od pravog problema.

Ako trebas podrsku, mi smo tu!