Mladi Evropljani bez nade da će pronaći posao :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Nezaposlenost u Evropi postaje sve veći problem, izjavili su ruski eksperti ukazujući da februarski podaci evropskog statističkog biroa, Eurostata, govore o neuspelim naporima vlada zemalja evrozone u borbi sa ekonomskom krizom.

Najgore je u zemljama južne Evrope gde posao ne može da dobije 50 odsto mladih

Eurostat je objavio novi negativan rekord zemalja zone evra u kojima je stopa nezaposlenosti u februaru bila 10,8 odsto, ili više od 17 miliona nezaposlenih, bezmalo za jedan odsto više nego u januaru, što je istovremeno i novi rekord nezaposlenosti u poslednjih 15 godina.

Najgore je u zemljama južne Evrope gde posao ne može da dobije 50 odsto mladih. Eksperti su za radio stanicu "Glas Rusije", istakli da se podaci razlikuju od nedavnih optimističnih saopštenja Evropske centralne banke o početku izlaska iz krize. Evropa ulazi u najteži period, smatra ruski bankarski analitičar Roman Andrejev.

- To očigledno govori da sve preduzete mere za sada nemaju odjeka na socijalni sektor, i logično vlade greše kada finansiraju uglavnom banke, očekujući da će one kreditirati preduzeća, mali i srednji biznis, što će omogućiti zapošljavanje - kazao je Andrejev.

Mladi odlažu stvaranje sopstvene porodice i rađanje prvog deteta, što smanuje natalitet

Prema ovim ekspertima, kriza u Evropi tek počinje i kompanije upravo sada smanjuju troškove i broj zaposlenih. Praktično sve zemlje Evropske unije (EU) su usvojile mere stroge budžetske štednje, što znači da će biti otpuštani i zaposleni u državnim strukturama, a samim tim će broj nezaposlenih da raste.

Posledice takvog skoka nezaposlenosti biće pad tempa oporavka ekonomije. Martovski indeks poslovne aktivnosti u evrozoni je pao ispod psihološke granice od 50 poena. Sem toga i zaposleni strahuju od gubitka posla pa sve manje troše.

Andrejev ističe da se Evropa našla u začaranom krugu, koji vlasti za sada ne uspevaju da prekinu. Andrejev smatra da to što vlade zemalja evrozone pokušavaju da finansiraju banke je dobro, ali realan uticaj na socijalno-ekonomske procese izostaje.

- Banke će biti stabilnije, ali neće usmeravati novac dalje u ekonomiju, i neće davati kredite. Podaci o prihodima i rashodima stanovništva ukazuju da ljudi sve vise zahvataju iz svoje ušteđevine i smanjuju potrošnju. Prihoda je sve manje, što znači da je običan Evropljanin sve siromašniji - tvrdi Andrejev.

Eksperti smatraju da najveći problem nije rast nezaposlenosti, već njena struktura. Bez posla u Evropi najčešće ostaju mladi, dojučerašnji diplomci. Najteža situacija je u Španiji i Grčkoj, gde polovina mladih ne radi, a sudeći po prognozama, biće bez posla u narednih pet godina.

Najveći problem nije rast nezaposlenosti već njena struktura

To znači da mladi neće moći da otplaćuju kredit koji su podigli za školovanje, a neće ni kupovati nove stanove, što će zadati nov udarac tržištu nekretnina. Takva situacija ne samo da će promeniti strukturu društva već može da isprovocira socijalnu eksploziju, rekao je vodeći sociolog istraživačkog holdinga "Romir" Igor Berjozin.

- Najblaža negativna posledica je povećan udeo mladih koji ostaju da žive sa svojim roditeljima posle 25-30 godina faktički kao izdržavana lica. Mladi odlažu stvaranje sopstvene porodice i rađanje prvog deteta, što smanuje natalitet. Zbog previše slobodnog vremena ulaze u drogu, a što je još opasnije počinju da traže neprijatelja, koji im je oduzeo radna mesta, što je odlična podloga za jačanje nacionalizma - istakao je ruski sociolog.

Ekspeti takođe naglašavaju da je čak i tri godine bespoličenja dovoljno da se izgube profesionalne navike. Mladima, bez iskustva, tako nešto može jednostavno da ubije svaku nadu da će bilo kada pronaći posao.

Izvor: Blic