U kom znaku je Mesec? Sta ima veze ASC?

ziva istina 

I ja i dragi imamo mjesec u XII kuci, da li to ima neki `dublji` smisao?
Meni je u Raku 23 stepen 06`
Njemu u Ovnu 25 stepen 28` (a ja sam Ovan u horoskopu, moje lajicko oko se nada da je to dobro )

Kod mene mjesec pravi ove aspekte>
Mjesec trigon Venera
Mjesec trigon Mars
Mjesec trigon Saturn
Mjesec kvadrat Sunce
Mjesec kvadrat Pluton
Mjesec kvadrat MC

On - Mjesec trigon Neptun
Mjesec kvadrat Venera
Mjesec kvadrat True Node
Mjesec konjukcija AC (u podznaku je Ovan, a Ovan XII kuca u Mjesecu )
Mjesec opozicija Mars
Mjesec opozicija Saturn
Mjesec opozicija Pluton

Malo je komlikovano, a bas bi mi bilo drago da dobijem jedno malo tumacenje 

Mjesec u Lavu-po Milekicu

»Sad i u najskromnijem od svih ljudi,bez zrna tastine u duhu i volji,skriveno,cak,iza lika sveca,zivi,sasvim tajno,u snovima svojim,skrivena,al strasna ambicija,slave gladna i burnoga pljeska....Divio se covjek taj,sa Mjesecem u Lavu,jakima ,mocnima,hitao njima,pa na njih postao nalik.Zivjeti,znaci ,postati uvazen,ugledan,mocan i dostojanstven.
Jednog dana,kad covjek sa Mjesecem u Lavu ,postane »kralj«kad dobije sve,moc ,slavu,postaje brizan,dobar spram svih.I kaze dusa covjek tog,koliko sam radosniji bio,dok sma sanjao o slavi i moci,nego sad,kada ih imam.
Moc je, uslov dobrote(za ovog covjeka,sa Mjesecom u Lavu),sazaljenja i prastanja,...tek onda stvarnost ukida san,dusa se radja.«

Tačno kod mene.

U IX kući mi je. Nema života u inostranstvu, ali nije ni u rodnom mestu. Ovo mi je treći grad u kom živim i planiram da idem odavde. Ali često sam i putovala u inostranstvo, ako to ima neke veze.

Mesec u raku...

"Sve ono što će običan čovek imati kao asocijaciju na „mesečinu“, sva zanesenost, romantika, duboka stidljivost od sopstvene nežnosti i još dublja potreba za stapanjem u ljubavi sa voljenom osobom, potreba da se mašta, nagon maltene jedan poseban za konstantnim sanjarenjem kome je užasno teško odoleti, od koga kada se prene i sam se čovek namah zacrveni ako ga je neko u tom trenu spazio, sve to sada živi u jednom biću i sa 15 kao i sa 60 godina… Te svaki pogled ovih ljudi što imaju Mesec položen u Raku, čije su oči neretko krupne i sanjive, koje se cakle u mraku od silne vode koju nose, jer suze su ovde i u prošlosti ženske genetike tekle u rekama, i najmanje emocije i osećanja lako odaju. Samo ovde pogled može magnetski snažno da odbije ili privuče nekoga, da asimilira predmet želje, ispitivački ali ne radoznalo, već više empatički i stapajući se sa pogledom druge strane, pa ovi ljudi – inače vrsni psiholozi i poznavaoci ljudske duše, samim tim i pisci i pesnici, vešto i nenametljivo poniru u vaše skriveno, prepuštajući se potpuno intuiciji u koju veruju i ne začudite se zato ako ste ih tek upoznali a oni krenu priču o vašim najvećim slabostima ili opsesijama. Oni nisu maliciozni. Oni su dobri, ali ne poput Meseca u Strelcu koji će dobrotu pokazati uzvišenim plemenitim činom, pravdom i moralom, ili Meseca u Vodoliji koji će nahraniti sve gladne, već je njihova dobrota „dobrota spontanosti“, onaj nepisani kodeks Planete Zemlje koji kaže da sva ljudska bića treba da poštuju jedni druge, da poštuju i životinje, i biljke, šume, prirodu, nebo, vode, da sve što život u sebi nosi jedno poštovanje i potrebu za brigom, a pre svega toga milost.

Otuda baš, pre nego što bi se od njih očekivalo da pritrče u pomoć, oni pomoć celom svetu daju širenjem ljubavi, topline, pažnje, kao nekakvi misionari ljudskosti i utehe kroz neuništivu moć saosećanja i opraštanja. I baš zato imate li Mesec u Raku, što pre svima sve oprostite, zaboravite, jer tada će se duša vaša osloboditi zloduha i mraka, koji uvek baš ovde, dobro nastanjen u oklopu, samo vreba čas da maštu zameni crnim mislima, da ožiljke stvorene uvek od najbližih, od onih kojima se najviše verovalo, u koje se uzdalo, sada preinači u agresivnost i strah, i stvori jedno otudjenje i gotovo potrebu za asocijalnim.

Zato je mladost najteži period ovde, jer jadan je Mesec u Raku koji hoće da se sveti kada svesno vredjajući bilo verbalno il ma kako on uvek samo sebe najviše vredja, posmatrajući druge kako se ne menjaju, kako su i dalje prema njemu isti, a on ostaje sve više okrnjene duše i sa pitanjem: „Gde su nestali svi dobri ljudi?“ I tada, ako podrške koja je uslov za pravilan razvoj ove dece dok su mala ipak nema, ako njihova dobrota i nežnost još samo u mašti uspevaju da žive, mladost vuče u porok, vuče u to jezero poroka, zvao se on alkohol, ili ma kakav narkotik koji će maštu pustiti da u njoj ogorčen, razočaran, otudjen od svih, on – jedini istinski filantrop, poželi čak i da umre. Jer bol u duši tada postaje nepodnošljiv, a poverenje u ljude nedosanjani san. I samo ako ima malo agresivnosti u ostatku horoskopa, eto problema, eto dobre dece što nastradaše, eto želje sa kažnjavanjem sebe, eto nesigurnosti i stida, milion kompleksa što mu oni kojima je on trebalo uzor da bude sada njemu stvaraju dok ih gleda kako zadovoljni i reklo bi se srećni životom idu. Nesposoban da ljubomoran bude, nesposoban da mrzi iskreno, nesposoban da se takmiči, on se povlači, odustaje, stvara svoj oklopni svet u kome će još jedino on sam pred sobom iskren biti. Lažni svet nije njegov svet. Lažna dobrota nije njegova dobrota. Svaka njegova suza je puna bola, i kada plače zbog sebe on negde zapravo uvek plače i zbog vas, i zbog celog sveta, jer besan još samo što nikako ne prestaje da voli ljude, progonjen potrebom da bude sa ljudima, sve nadajući se, nešto će se promeniti.

Lirika je u duši ovih ljudi, pesme su njihova uteha, muzikalni i veliki kolekcionari koječega, a često i muzike, biraju takve ljude oko sebe, umetnike pre nego pragmatike, duševne pre nego racionalne, zaljubljeni u prošlost i uspomene, brižno čuvaju sve, pažljivo barataju tajnama, poštuju tudju intimu ne otkrivajući lako svoju, zaljubljeni u boje, ljubitelji filma, režije i fotografije, slikarstva. Jaka mašta ako je poduprta pravilnim usmerenjem i obrazovanjem može doneti vrsne arhitekte i pronalazače, literate i humaniste.

Kao deca emotivni i ranjivi, ali neretko baš u kući, u porodici njihova najveća briga živi, bilo u liku oca alkoholičara, razvedenih roditelja ili nemuštih da čuju svoje dete, a ako pak ima sreće pa su odnosi dobri opet duša drhti najviše zbog najbližih, strepeći sa svakim razdvajanjem da će se nekome nešto loše desiti. Kasnije postaju maksimalno posvećeni roitelji, posebno žene sa ovom pozicijom kojima majčinstvo bukvalno postaje cilj i prilika da stvore Čoveka. I zato nikada nemojte reći da ne želite decu, kada ćete ih pre ili kasnije u snovima prizivati i moliti se da taj dan što pre dodje.

U braku je bitno da i muškarci i žene sa ovom pozicijom imaju partnera koji nije ni malo agresivan, jer buka, agresija, netolerancija, bahatost samo će vas povrediti i ostaviti u dubokim ranama."

Mesec u ribama

"Ko je gledao film Lisabonska priča, Wima Wendersa, setiće se možda rečenice koja mi savršeno odgovara da njom započnem priču o Mesecu u Ribama.

«Kad bih samo mogao biti svi ljudi na svim mestima…»

Ako je Mesec duša čovekova, ako su Mesec ljudi, ako je Mesec svaka pojedinačna ljudska sudbina, i ako su Ribe najdublja moć na nivou osećajnog, a kroz osećajno i moć da se u toj dubini psihološkog razumevanja pronikne do tajne koja sve ljude vezuje identičnim porivima, onda je Mesec u Ribama neko ko zaista ima privilegiju da makar u jednom periodu svog života živi ovu Wendersovu rečenicu.

Ali da bih pojasnila zašto je to baš njima dato, priču o Mesecu u Ribama moram početi od početka. Od detinjstva, koje je neretko teško, haotično, u kome se ideal porodice samo u mašti stvara jer ga život u realnosti ne prepoznaje. Bilo zbog loših roditeljskih odnosa, nemanja autoriteta, ili čestih seljakanja koje uništavaju mir i harmoniju doma istovremeno stvarajući duboko u nesvesnom san o idealnom domu i porodici.

Takodje, i mladost je ovde prava zamka za dušu koja u mrežu, dal’ poroka, nemorala il’ stida mora bar na kratko, a nekad i zauvek upasti – što sve na dalje zavisi od ostalih fenomena horoskopa.

I čini se da samo oni od svih sa Mesecom u Ribama, dakle samo oni koji su doživeli taj pad, i na dnu svog bića videli sve posrnule, pale, izgubljene, odbačene, ničije, postaše kasnije oni sa najviše nežnosti i ljubavi za ceo svet. To je nežnost koja se ne vidi, ona je skrivena u njihovom pomalo sanjalačkom pogledu, i niko u glavnom ni ne sluti koliko je u njima ljubavi, zanosa i ranjivosti. Kako se probude, neki čudan nemir uvlači se u njih. Jer samo san može ih od noćnih mora koje u realnom svetu žive, spasiti, i da, baš zato ovi ljudi će vam reći da vole da spavaju, da ih san okrepljuje, da samo u snu njihova duša možda bar na kratko uspeva da skloni pogled od onih kojima je teško i koji su sami. Baš zato što su ovi ljudi u svom životu makar jednom bili potpuno sami i prepušteni sudbini na milost i nemilost, nekakva maltene zakletva brižnosti i saosećanja spram svih koji takvu sudbinu nose, postaje temelj njihove vere.

Vere u to, da samo sam bog može čoveka spasiti. Iako će čovek, neuk u svom usudu kasnije tu božju milost nazvati «čudom» il kakvom «srećnom okolnosti» koja ih je izvukla. A onda, kada ih bog prigrli što često i čini, kada im se sudbina osmehne, kada njihova dojučerašnja muka življenja, njihova bedna svakodnevnica u kojoj su jedva sastavljali kraj sa krajem, ili se pitali u strahu drhteći «bože, šta će sa mnom biti?», dakle, kada svakodnevnica pesma postaje u njima vera se radja. Vera koju niko nikada ne može dovesti u pitanje, jer je ćute, jer je u sebi tiho nose, gotovo bojeći se da će je ikakvom reči oskrnaviti. Stekavši veru, oslobadjaju se demona svoje duše kroz praštanje svima, i molitvu da se i njima samima najpre oprosti.

A pravi smisao i snaga ovog Meseca ipak ostaje ono sa početka teksta, a to je porodica nad kojom drhti i brine se. Mesec u Ribama poznaje sve zamke koje život može postaviti nekome na put, video je najveću patnju i njaveću bol, video je i smrt i moć i njene vrtloge, te sva briga ide ovde iz straha nad slabima, a to su uvek deca, iz straha hoće li oni biti dovoljno jaki da svemu tome odole.
Samoca koja je neminovni pratilac njihov celog života, ma koliku porodicu imali, ma koliko ih ljudi voleli, tu je kao andjeo čuvar da ih podseti da je svako rodjen sam i sa svojom posebnom sudbinom, te da je nemoguće sve ljude zaštititi i utehu im dati. Jer patnja je prijatelj. Lutanje je put. Samoća je hram. No, ma kako ovi ljudi živeli, onog časa kada porodicu stvaraju u misiju ulaze, iako će i njihova buduća porodica nekakav haos sa sobom nositi, bilo zbog seljakanja, nesporazuma, porodičnih zavrzlama, mešanja sa strane…

Što se zanimanja tiče, zbog nekakve težnje za posrnućem, zbog lutanja, Mesec u Ribama je čest u horoskopima kriminalaca, gangstera, ljudi sa one strane dobra i zla, te eto zašto mnogi baš takvi posle iskupljenje težiše ulaganju u crkve, bolnice, sirotišta. Dalje, neretko ga imaju psiholozi, jer milion likova on u sebi nosi i jednu izvanrednu senzibilnost kojom lako u tudje živote ulazi, on postaje vi dok mu pričate neku svoju priču i možda ne zna šta ćete sledeće reći, jer on prorok nije, ali zna šta duša vaša traži, kako se osećate, od njega patnju osmehom nijednim ne možete da sakrijete. Imaju ga umetnici, koji se slikama bave, jer to su slike, likovi, milon opet nekakvih portreta u kojima on dalje priču vidi, te može biti reditelj, slikar, fotograf, ikonopisac, glumac… Mesec u Ribama je nezaobilazan u horoskopima medijskih ličnosti, zbog prirode posla koja zahteva jedan sveopšti haos, milion kontakta, snalaženje u najnemogućijim situacijama, ali i kod narkomana, alkoholičara, zavisnika ma koje vrste.

U ovom hi tech vremenu, sam internet je povezan sa Ribama. Pa Mesec u Ribama jeste milijardu ljudi koje ne vidite, koji su tu gde i vi, ali sa kojima vas povezuje mreža, ista kao i ona u koju su oni sa Mesecom u Ribama u mladalačkim lutanjima upadali, ista ona koja im obično na prozorima stoji da ih štiti od komaraca, a ako nije mreža onda je lozica, jer vino vole, a često je neko već imao u prolosti vinograd. Zbog mnogo elementa vode koji ova pozicija Meseca nosi, vuku ih more i topao jug, kuću blizu mora ovde svakako treba imati, jer svaka druga kuća poplavu priziva, prozori ne dihtuju, komšiji plavi kupatilo, pločice same otpadaju, veš mašina curi, te u milion raznih kombinacija u kući uvek sa vodom nešto ne valja ili se kvari.

U danima kada Mesec prolazi kroz Ribe, možete biti hipersenzitivni, osetljivi, prijemčivi samim tim kako za loše takoi za one dobre, maltene «božanske» vibracije. Mašta je tada aktivna zbog čega treba uvek biti oprezan jer smo skloni idealizovanju, nepreciznosti, haosu, previdjanju bitnih stvari. Psihička osetljivost nas čini tada podložnim za manipulaciju od drugih, možemo biti žrtva prevare, laži, izdaje, ali i sami možemo tome doprineti prepuštajući se da nas voda nosi. Sa druge strane, to su dani kada ćemo biti više romantični nego inače, kada ćemo bez griže savesti zapostaviti sve «bitno» i uz sveće i vino (atmosferu koju ljudi sa ovom natalnom pozicijom Meseca jako vole) prepustiti se uživanju sa partnerom, društvom… Samoća se ne savetuje, jer u samoći su suze vrlo moguće, sve izgleda nekako teže, kao da su nas svi zaboravili, neka vrsta gotovo samosažaljenja i gubljenja nade. Vrlo lako ljudi pod ovim tranzitom budu «na kraj srca», mnogo ranjivi. Najlepši su letnji tranziti Meseca u Ribama, tada su svi priobalski restorani i kafane puni, baš kao i splavovi, šetališta, parkovi… svi osećamo treperenje u vazduhu i uzbudjenost od neminovnosti onoga što nam svakome život donosi. Kao da nam tada Mesec daje sansu da i sami osetimo ono sto oni sa njime polozenim u Ribama odavno znaju, da od svega se može odustati osim od potrage i ideala."

Mesec u skopionu

"Kada sam počinjala tek da se upoznajem sa astrologijom, bila sam negde srećna što imam nešto u Škorpionu, pa makar to bio i Mesec. Škorpion, znak strasti, snage, opasnosti i izazova, ali i znak istinske tragičnosti, ranjavanja i neminovnosti fatuma, činio mi se tada kao vrlo posebnim. Medjutim, nije mi trebalo puno da spoznam da istinsko zlo i tragičnost zaista postoje, jer moj Mesec u Škorpionu nedvosmisleno je od momenta mojih prvih većih ljubavi, do momenta kada sam shvatala svoje mesto u porodici i svetu pokazivao svoju mračnu stranu. Zato danas, kao astrolog sa petnaestogodišnjim iskustvom prema ovom znaku opsesije i fatalnosti sudbine imam samo jednu reč – poštovanje.

Svaka planeta u Škorpionu ima samo jednu potrebu, samo jednu jedinu ambiciju – da umre, ne bi li se možda ponovo rodila.

Te tako i Mesec, koji predstavlja sentimente, maštu, nežnost, romantiku, saosećanje, sažaljenje, položen u Škorpiji u nečijem horoskopu uvek ukazuje da će osoba kroz iskustveno u životu prolaziti najrazličitije drame koje će samo jedan jedini cilj imati da polako ubijaju sve ovo što je od najfinijih sentimenata satkano. Pa se čini nekada nemogućim radovati se, jer u najvećem smehu i nežnosti osoba priziva ovu pomahnitalu lavinu da je proguta, te otuda baš kada je sve potaman i liči na kakvu idilu, eto telefonskog poziva o nečijoj smrti, il svadje za stolom na slavski dan koja ruši porodicu zauvek, il eto bombe koja ubija sve u kući. Zbog toga osoba nesvesno pravi kakav kompromis sama sa sobom da se nikada neće previše radovati, previše voleti, previše vezivati jer sve to samo jedno joj donose strah i strepnju za one kojima su njene miisli upućene. A ljubav svaka umreti mora, mora se završiti i ožiljke ostaviti. I baš stoga, najlakše je ostati sam. Biti sam. Biti dalek i nepristupačan, kakvim ih često drugi vide. Lakše se živi van domašaja nežnosti i brige drugih. Ubiti emocije, ubiti dušu i nežnost, povrediti najbliže što će ljudi sa Mesecom u Škorpionu često raditi, al samo zato da bi njima bilo lakše. Da bi patili deset puta više nego onaj koga su bez pozdrava ostavili, onaj kome su otrovne reči u lice sasuli, okrenuli se i otišli nekim svojim putem koji i h redovno ne zanima preterano kud vodi, kad ionako sve na kraju u grob odlazi. Ne hajanje za životom kao vrednosti ovde je svakodnevno, već samo želja jedna jaka koja gori da život prazan ne bude, da se ne pretvori u čamu i čekanje da se nešto desi. Baš zato ovi ljudi ne staju, oni sagorevaju iz dana u dan, prizivajući oko sebe najopasnije i najporočnije i najtragičnije likove, prizivajući opasnost i svesno provocirajući sam život, il možda pre, samu smrt.

Kako se Mesec odnosi na genetiku po majčinoj strani, obično su sve žene u porodici baš takve sudbine, spremne na najgore uvek i na kraj, iako prema drugima ostavljaju utisak žive energije, vulkanske strasti i snage, neretko oplemenjujući svakoga ko sa njima u dodir dodje. One ne zaboravljaju nikada na momenat kraja, smrti, tragično koje se u svemu desiti mora, jer sve ima svoj početak i svoj kraj. I kao da baš u tome leži njihovo spasenje, kao da ih baš to konstantno prisustvo kraja koji poput Damaklovog mača lebdi nad njima spašava užasa da poveruju da išta može biti večno. Te otuda ovde čak ni tuge nema, već samo muk i strast. To su žene posebne, istinske snage, koje monotoniju svakodnevnice ne trpe, već iznalaze hiljadu poslova gonjene nepresušnom energijom, dok ih drugi svi posmatraju sa strane i dive im se na snazi i neumoru. Obično se u porodici i radjaju više žene nego muškarci (moja majka ima dve sestre, svaka od njih isto ćerke) i svaka od njih je posebna, jaka, strasna, i vrlo često sama, nekad i ceo život nepoljubljena bude, iako je i lepa i čulna. Prokletstvo strasti, prokletstvo zanosa i mašte, prokletstvo emocije koja o kakvoj ljubavi sanja il o mirnom domu, sada mora umreti zauvek. Naravno, to ne znači da one neće porodicu i dom kasnije i imati, ali večno omedjene strepnjom i slutnjom da sve se to svakog časa srušiti može. I ne samo žene, već i muškarci sa ovom pozicijom Meseca neminovnost u sebi nose, koja život vrednuje samo onda kada na kakvu borbu istinsku liči, skok u grotlo vulkana, pa ih često imaju opasni, fanatični likovi što maltene hrle ka opasnosti i smrti. A žene će izazov stalno prizivati i samo od toga koliko će one tu svoju snagu svesno živeti a koliko će je u strah pretvarati zavisi koliko će im život biti tragičan i omejden samoćom kao i to koliko će biti psihički ali i fizički zdrave.

Medjutim, život ih ipak na miru ne ostavlja, te se tren uvek javlja kada opasnost kuca na vrata bilo u vidu kakve promene koja im iz korena menja život, il kakve osobe demonske strasti zbog koga mogu i žene i muškarci sa Mesecom u Škorpionu ponovo osetiti sav onaj zanos, davno zaboravljen. I pre će živeti recimo ova žena u snu o tom jednom koga je imala makar i samo jednu noć, ali koji je bio oličenje seksualne energije ravne njenoj, i samim tim spremno prihvatiti samoću, nego ići dalje u susret kakvoj novoj, ali po intenzitetu slabijoj ljubavi. A taj tren izazova je tren najveće emocije koju ovi ljudi imaju privilegiju da kroz život spoznaju. Istinska strast, istinski zanos, istinsko pripadanje koje nikakva posesivnost nije već jedno potpuno predavanje trenutku koji postoji, a posle koga, što ovi ljudi znaju, kraj mora doći.

U praktičnom smislu ovo su žene ratnici, prvoborci, žive za revolucije, one preokreću sudbine ne samo sebi već i drugima, teraju na menjanje svakoga ko im se približi, a neretko ga imaju žene hirurzi, iscelitelji… Kuća je često pored groblja ili reke, koja opet u svojoj simbolici samo na prolaznost svega podseća, na to da sve na ovom svetu svoj početak i kraj mora imati."

Mesec u blizancima

I sad, dok posmatrate nekoga ko u svom horoskopu ima Mesec u Blizancima, ma koliko vam se inteligentna ili ne ta osoba činila, znajte da je pred vama neko kome sve možete oduzeti sem prava da završi rečenicu, da domisli mišljenje – bilo svoje, bilo tudje. I dok ga gledate kako stišava svoj glas pa kao da mrmlja sebi u bradu nešto, isto kao što će nerazgovetno nešto pričati u snu i to ne samo dok je dete već i kasnije, dok nešto priča sam za sebe, a često i sam sa sobom – pa i na glas kada se misli omaknu i iz tišine izadju, znajte da je pred vama osoba koja često ni ne zna da potiče iz porodice u kojoj su žene naročito morale biti ili učene ili vrlo sposobne za odredjene veštine koje su opet podrazumevale mišljenje, brzinu mišljenja, pronicljivost, i makar neko specifično znanjce. Danas, to je talenat za jezike, jer već je baba neka morala poznavati još jedan jezik, a ako ne baba onda njena sestra, koja možda i živi negde daleko, no svakako lako učenje jezika, pa ovo može biti poliglota i dobar prevodilac – pogotovo u sedmoj kući ako je Mesec, ali i baš svako ko mišljenjem i rečenicama pred svet ide, od kolportera do novinara, od spikera do voditelja, od blogera do spisatelja, dramaturga, i onog koji dok ga noć i senke zaklanjaju oslikava grad grafitima koji opet predstavljaju odredjenu misao jer prenose neku poruku. I gotovo da nema osobe sa Mesecom u Blizancima koja makar u detinjstvu nije po zidu svoje sobe nešto pisala, škrabala, i time već tada nesvesno pokazala pravi potencijal ovog bića da mišljenje kad tad negde javno objavi. Pa bude li pisac – sigurno neće pogrešiti, bude li ma šta što se za pisanje i knjige vezuje, za reči i mišljenje.

Ovo su sve zbirke pesama, zbirke kratkih priča, zbirke narodnih predanja i onoga što je čovečanstvo smislilo, jer negde duboko u psihologiji ovih ljudi zaista i živi potreba da se čitavo čovečanstvo nekako skupi pod isti krov, da se pronadje neka veza izmedju svih ljudi, da se dokaže da su svi ’ljudi – braća’, da se po tristoti put dokaže ’da je svet mali, pa eto u Beču srećem na ulici Marka iz kraja…’ I kao da samo zato čovek i uči tolike jezike, da bi dokazao da je svet mali i da ’koliko jezika znaš – toliko ljudi vrediš’, ili danas odlazi na Facebook – koji je baš ovo o čemu pričamo, ’knjiga ljudi’ u kojoj su svi zabeleženi, notirani, pa se raduje konverzaciji ili što je sreo druga iz detinjstva, dok sa novim prijateljem već posle tri dana planira odlazak na izlet.

Specifična je ovo ljubav spram dijaloga, a inspiracija za priču koja nikad ne manjka naročito se pojavi onda kada se svi okupe za stolom da bi uživali u hrani, pa eto tad baš Meseca u Blizancima koji započinje razgovor, koji prekida jelo, isto onako kao što mu i misli često prekidaju san jer se bore sa nesvesnim koje želi da ih gurne u zapećak makar tada. Spontan je ovo pristup drugim ljudima, rasterećen kompleksa i straha od obijanja, jer kada u sebi nosite već veru da smo svi negde braća i rod, zašto bi bilo teško tek tako prići i započeti razgovor.. zbog toga dok vam je dete malo, nemojte mu samo svoje strahove sručivati, nemojte ga od ljudi otuđivati jer vam se čini da je preslobodno u komunikaciji, nemojte ga dehumanizovati, jer ovo su u ovom vremenu otudjenja i objektivizacije ama baš svega, retki primerci onih koji će umeti da pričom, razgovorom i kontaktima ožive.

I kako je Mesec mnoštvo, ovo nije samo mnoštvo knjiga i papira, pa samim tim i tona drva naslagana u prikolici kamiona kao sirovimna od koje će se taj papir napraviti, ili od koje će se kuća zagrejati, već je ovo i mnoštvo u smislu saobraćaja – pa otuda pasija za menjanjem automobila, telefona, ovo je svaka multimedijalna invencija  i ovo je alarm na mobilnom telefonu koji mora da prekine i dremež i san, ovo je svaki podsetnik u telefonu ili na kompjuteru, opcija na mobilnom ’fotokol’ (photocall) gde se uz zvono pojavljuje i slika onoga koji zove, ovo su i deca koja krišom iz školske klupe snimaju, a danas to je i sajt youtube sa video klipovima iz celog sveta, kao još jedna specifična zbirka. Pa sem što je zbirka to je i serija, TV serija, ali ovo su i reklame koje prekidaju onda kada je najdramatičnije, najzanimljivije, odakle se danas baš sa ovim aspektom radjaju dobri dizajneri, inventori i kreatori reklama, kratkih formi ili u programiranju oni koji će stvoriti milion praktičnih programčića od sajber kuvara do tumača snova.

Kuća, nekretnina, je ovde nekako uvek više od jedne, a kod muškaraca ’dom je tamo gde je žena’. Često dve žene, neretko i tri, baš kao što i žena uglavnom ima sestru koja se – kada bi bio dovoljno hrabar sebi da prizna, ovom muškarcu uvek više i dopadala od one koju je oženio, ili je to njegova sestra koja negde postaje idol i tip za ženu kakvu želi da oženi – nespreman za incest, koji se potiskuje iz svesti u nesvesno, baš kao što se i sećanje na incest koji je neko davno morao napraviti u prošlosti porodice vremenom potpuno briše do zaborava.

Ovo je ljubav ka društvenim igrama, ovo je kolo – kao narodna igra u kojoj se ljudi drže za ruke, baš kao što će ruke biti simbol prijateljstva, bliskosti i ljubavi za ovu osobu i kasnije, dodir kao kontakt al’ ne iz čulnosti već kao uslov komunikacije. Ruke koje povezuju, ili linkovi koji linkuju, ili misli koje se na misli nadovezuju, al najbitnije je to, misliće sam za sebe on, da nisam – sam.

Mesec u strelcu

ko je Mesec kao što sam već pisala, nežnost, praštanje, briga, san i čista emocija ljubavi, onda je položen u Strelcu on sve to samo puta deset! Jer Jupiterski Strelac sada svojim pozitivnim i konstantno afirmatvnim pogledom na život, neprekidno budi i tera ovu osobu koja u svom horoskopu ima Mesec u Strelcu, da sanja budna, da veru u dobro ne gubi, veru u to da će jednom sve dobro da se svrši. Iako je Mesec biće koje ka razumu ne hrli, niti kakvoj logici sem onoj ljudskoj, zasnovanoj na tome da je najveća sreća biti od koristi drugima, pomoći nekome i živeti predano svom snu il kakvoj misiji, on sad ovde zbog Jupitera kao da na momente postaje svestan. Kao da se logika, pravda, moral i poštenje mešaju sa tim iskonskim emocijama, pa iz potrebe da brine i daje, on sad može drugome kuću sagraditi, nekoga iškolovati, decu tudju usvojiti, il ma šta što u sebi zrno pravde, moralnog čina i misije ima.

I baš zato ovo su ljudi koji neće ostati uskraćeni za tu emociju čiste radosti koju nesumnjivo osete svaki put kad kakvo dobro delo učine. Najveći misionari, graditelji, lekari, svi oni koji osnovaše razne fondove, zadužbine, humanitarne organizacije nešto od ovog Meseca imaju. I ma odakle da je osoba, ma iz kakvog bespuća došla, ona neku ne malogradjansku, već pre svetsku crtu u sebi nosi, bilo dok vam priča šta se nosi na ulicama New Yorka, bilo dok vam opisuje kakve su prašume Amazona il gde je sve igrao neki tamo glumac, dok se vi pitate odakle to njoj samo, kad živi isto tu gde i vi. Čini se maltene smešnim, al što je teži život same ove osobe, što je više omedjen barikadama koje nameće društvo, politika, teška egzistencija, to Mesec maštu više pokreće i potrebu da u tom ne baš sjajnom svetu stvori jedan mali, samo svoj svet u kome će neometano čitati, pisati, slikati, putovati, verovati da se prave vrednosti ipak nisu izgubile okupljajući oko sebe intelektualce, umetnike, ljude sa stilom i ukusom. Nekakva ironija života tera ove ljude da u situacijama poput današnje, svu snagu mašte usmeravaju na san o inostranstvu il kakvoj kući daleko od mesta rodjenja, na san o fakultetu i školama koje završavaju iako nisu ni uporni, ni jake volje, na san o blagostanju i onda kada im plata ne prelazi 150 eura.

Ovo je Mesec koji suze roni samo onda kada ne može nikome da pomogne, kada je bespomoćan da išta učini da bi ne njemu, već celom svetu bilo bolje. Ovde peku suze deteta u Iraku, gladnih u Etiopiji, rušenje istorijskih spomenika, spaljivanje knjiga, progon intelektualaca, beda studenta koji mora da radi da bi preživeo iako bi čist genije mogao biti, nepravda koja poput najcrnjih oblaka se širi preteći njihovoj veri da dobro pobedjuje. I zato oni plaču samo onda kada dobro gubi, kada bespomoćnost pred nepravdom i zlom se pretvara u muk.

Majka je često iz daljine, ili baba svejedno, kao što će i žena sa ovom pozicijom Meseca otići negde daleko od mesta rodjenja i tamo tek zasnovati porodicu. Zašto je to tako? Delom jer su se u genetici i ranije preci mnogo selili, putovali, pa to kao neka vrsta genetske predispozicije po principu «biće samo ono što je već bilo» ostaje, a delom jer daljina, kao i svako putovanje optimizam i veru snaže, baš kao i plodnost. I nema tog, koga ova osoba ne može da podigne, oraspoloži, izleči, materijalno obezbedi, ne žaleći ako za nju ne ostane dovoljno. Jer duboko veruje da dobro se dobrim vraća, i nikako drugačije, te joj život uvek samo dobre i od pomoći ljude na put šalje, samo isplative poslove, pa sve liči na nekakvu rekli bismo “sreću”. I zato, ma koliko dala, ona dobija uvek duplo, i uvek ima i za sebe i za nekoga još. Drugima liči kao da je naivna, te je drugi pitaju šta joj je trebalo da nekog momka, prijatelja od bankrota spašava, šta joj je trebalo da se toliko puta seli, menja škole i fakultete, poslove, zašto nije prihvatila izazov koji joj je preko noći obećavao puno novca i jedan situiran život… «Moral!» Možda će vam reći, a možda i ne, da je moral njena osnovna vrednost, da nema para za koje se obraz i ugled mogu kupiti a lako ih je izgubiti.

I baš zato izazov ovde postaje biti čist, neuprljane duše ići kroz svet, pa ako se i desi da u nekom periodu svog života zabrlja, napravi kakve ludosti, udje u kriminal il nemoral, izlaz je neminovan jer ovu dušu boli samo jedno – što ne ume biti ni lažno zla a kamoli istinski, okorelo. Ljubav daje al teško je prima naviknuta da poklanja, dok će se žena sa ovom pozicijom Meseca pre odreći kakve bogate prilike za udaju zarad ljubavi prema čistom i plemenitom čoveku, kakoje to već rekao Šekspir u «Hamletu», kao da je o ovom Mesecu pisao:

«Bogat dar bez ljubavi, ništavna je stvar!»

To su trgovci što samo od bogatih i slavnih mogu živeti, dok sirotinji i bedi ništa ne bi umeli prodati, već samo pokloniti. Možda baš zato Mesec u Strelcu imaju mnogi vlasnici restorana, motela, privatnih škola, izdavačkih kuća, turističkih agencija, hotela, benzinskih pumpi, gradjevinci koji za bogate grade, a onda druge izdržavaju, jer na njihovim ledjima neretko je po minimim petoro. A ako ga malo snizimo i «spustimo» na nivo života prosečnog gradjanina recimo baš ove zemlje, onda je to najbolji radnik koji lako stiče poverenje nadredjenih, koji zato vremenom napreduje do šefa, direktora, načelnika, koji podiže kredit i kupuje stan bez teškoća, to je neko ko u finansije ulazi iz optimizma i vere da rad spašava, znajući da drugačije nije sposoban da živi. Nikada neće prihvatiti da bude socijalni slučaj, da bude na grbači drugima, jer mu urodjeni stid ne da da on zdrav i sposoban – bespomoćan bude. I svima on može oprostiti sem sebi, jer grižu savesti duboko u sebi nosi, te što gresi više dušu pritiskaju to nesvesno bespomoćnost šalje kako bi se u muci dobro probudilo.

Danas se sva trgovina, medjunarodno pravo i ekonomija, cela priča o Evropskoj Uniji svodi baš na ideal koji Mesec u Strelcu nosi, ideal pravde i optimizma, prosperiteta koji na radu, intelektu, veri u dobar život leži. Ali ideal je ideal, a život je život, te neretko razočarana lažnim obećanjima u koje je verovala, lažnim dobročiniteljstvima osamljuje da bi tek tada sama ponovo oživela one istinske vrednosti koje ne gubi iz vida ni u najvećem padu i gaženju. Ovo je sjaj vere i morala, snaga duha koji samo želi da stvara, da gradi, da radja, da širi znanje i dobro.

Kada Mesec prolazi znakom Strelca, svi koji rade s klijentima, žive od prometa obično imaju pune ruke posla, jer ovo je pre svega promet na veliko, gužva u tržnim centrima, gužva na ulici, na auto putu, u školama, pred ambasadama ili na stadionima. Ovo je tih dana spremnost na davanje, bilo u vidu novca ili saveta. Moral se budi, želja da red i vrednosti opet zasijaju, što ljudi postaju revnosni postupajući onako kako moral il zakon nalaže, ne nalazeći razumevanje za «hvatanje krivina» i lenjost. Odatle će baš tih dana neko dobiti slabu ocenu jer profesor nije hteo da progleda kroz prste jer misli da će time veru u znanje kao vrednost pogaziti, svako će morati da plati kaznu za bilo kakav prekršaj jer ovo su dani kada saobraćajac ne želi da u mito ulazi, ambasade izdaju papire samo onima sa kompletnom dokumentacijom, poslove dobijaju samo oni sa najboljim CV-jem i tako redom. Sa druge strane, ovo su dani okupljanja porodice, zajedničkih izleta, rulkova, putovanja, kontakti sa strancima il onima koji žive negde daleko se intenziviraju, a TV – koji je prozor u taj svet snova, se ne gasi.

Mesec u ovnu

Šta bi bio život, pitam se, za ljude rodjene sa Mesecom u Ovnu ako život ne bi bio vredan osvajanja? Ako bi život bio jedna večita predvidivost kao san koji se uvek iznova ponavlja, ili ako bi život bio sasvim izvestan pa makar to garantovalo i ne znam kakvu sigurnost? Za ove životvorce on bi tada bio poput ravne linije smrti i baš ništa drugo. Jer, kakav je to život ako uzbudjenja nema, ako akciju ne traži? Kakva je to ljubav ako je mahnit zanos ne vodi, ako osvajanje ne ište i ako plam ne traje, pa i posle deset godina čekanja ako treba, kakve su to oči ako ne sijaju žestokim sjajem preteći svakom novom danu i provocirajući ga ne bi li dan njih provocirao. I kakav je to čovek koji svojim željama veran nije, koji bi svoje želje izneverio, koji odustaje, koji gubi nadu, koji se obeshrabruje? Ne. Ovde baš ništa ne može zaustaviti i sprečiti čoveka da se kreće tim stazama kojim ga vodi svetlost Meseca. I ovo je baš slika svakog čoveka koji pod uličnom svetiljkom stoji, pa i žene, i baš zato možda majka gore citiranog Louis Armstronga koji je imao Mesec u Ovnu, beše i prostitutka, ali u njegovim snovima i sećanju hrabra i vredna ljubavi, zbog koje je u ranoj mladosti radio ne bi li je sklonio sa ulice. Taj isti Louis koji će svojim promuklim glasom otpevati najlepšu ikada snimljenu odu svetu, rekao je: „What I play is life!“ I da, ono što će čoveka sa Mesecom u Ovnu jedino inspirisati jeste život, ali ne kao neka metafizička tvorevina, nepoznata u svom bitku, već život kao lično i autentično iskustvo jednog čoveka. Ovo je zato priča o čoveku i njegovoj duši, o čoveku i njegovim usplamtelim željama koje mu ne dozvoljavaju ni da miran zaspi. Snovi proganjaju, jer sve u Ovnu proganja, nagoni, fanatično tera na rad, osvajanje, šta god, a ti snovi su samo snovi o uzbudjenju, o prijatnoj jezi koja će prožimati telo pri pogledu kakve mlade devojke ili dodiru ruke kakvog markantnog muškarca koji se priziva čitavog života u nesvesnom ovih žena. I zato nikada osoba sa Mesecom u Ovnu ne sme biti prilagodjena. Ona je pre jedna marginalna ’situacija’ koja bilo kroz svoju profesiju, karakter i ponašanje, uvek će reći da čovek mora sve da iskusi sam, i „šta vrede tudja iskustva meni ako nisu moja?“ Hoću život, svoj život, dovikuje to biće iz dubina, i nagoni na smelost, na vrhunsku hrabrost, što ne mora da znači da čovek nužno treba biti državni neprijatelj broj jedan kao Al Kapone (Mesec u Ovnu), već on može biti i veliki majstor poput Borhesa (Mesec u Ovnu), doajena moderne književnosti. U svemu što je moderno, novo, neisprobano, drugačije, autentično, tendenciozno, oštro i kritičko poput vaspitnog šamara čovečanstvu da se trgne iz učmalosti i oživi, pusti da krv projuri venama, ovi ljudi sebe ostvaruju i baš zato bez obzira na svoje godine, uvek inspiraciju nalaze u svom večito hrabrom i mladosti opčinjenom duhu, da bi ih kasnije baš mladi slavili i u njih verovali. Te su ovo i izvrsni pedagozi koji se ne služe u radu naučenim osnovama pedagogije, već ličnim primerom koji se od drugih lako prihvata, kao što su i rodjeni da budu vodje – što je vidljivo još u njihovom detinjstvu.

I može li se ovde iko osuditi za povremeni bezobrazluk, nametljivost ili bezobzirnost, nekada i za skandaloznost (Angelina Jolie), ako na kraju ipak znate da je jedina prava ambicija i tajna potreba ovih duša da osvoje, stvore, i da ako je nešto ovde autoritet onda je to duša koja pušta osećanjima da diktiraju, da komanduju, odredjuju sledeći cilj, koja vodi iz bitke u bitku, iz ljubavi u ljubav, neumorna i nestrpljiva u svom večitom nemiru da sebe sačuva letargije i depresije kojih se zgrožava, koje ne podnosi, ali koje napadaju poput najgorih demona onda kada čovek cilj nema i kada u beskrajnoj praznini tišine, mira i izvesnog živi. Tada čovek sebe spašava bežanjem od rutine svakdonevnice koja sablažnjava i koju nikada ne vidi kao deo sebe već kao neprijatelja koji preti da ubije ono najživlje biće u samoj osobi. Pa bilo da će pobeći na ulicu ili u razvrat, u drugu zemlju ili drugoj ženi, bilo da će po osmi put promeniti posao,  morate razumeti da čovek time samo pokušava da spase sebe, onako kako Virdžinija (Vulf) nije uspela (Mesec u Ovnu), ili onako kako je Borhes (Mesec u Ovnu) ostavio u amanet svetu:

“Kad bih svoj život mogao ponovo da proživim
pokušao bih u sledećem da napravim više grešaka,
ne bih se trudio da budem tako savršen,
zaista, vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao.
Više bih se izlagao opasnostima,
više putovao,
više sutona posmatrao,
na više planina se popeo
više reka preplivao.
Išao bih na još više mesta
na koja nikada nisam otišao…

Jer, ako ne znate, život je od toga sačinjen,
od trenova samo; nemoj propuštati sada.”