nista od ovoga se ne bi desilo da je pera odmah otisao u policiju

Znas, najvise me brine taj papir iseckan na rezance, kazu da manijaci imaju snazan poriv da seku ili cepkaju papir na sto sitnije delove... i ruza unutra... ili ne moze da se odluci izmedju kuma i serendipitija, ili je skroz lud. Ma i ako je prvo, skroz je lud. Ako je uopste musko.

Teorija zavere:
U vrticu si se zamerila nekoj finoj teti, koja je usvojila dete, dresirala ga da ti se osveti, i ova manijakalna spodoba se sada pretvara da ti je najbolja drugarica, a u stvari je skriveno musko (jel bi prepoznala travestita? da? onda nije to...) koje zeli da te namami na javno mesto, jer ces se tamo osecati sigurno, a onda ce prosuti sladoled po tvojoj novoj haljini i uzivati u tvom vrisku na punom stadionu...

Ja bih to prijavio u murju, bez zezanja, neka oni kopaju malo, ako je samo romantican, nece pokleknuti pred malo novina...vlaznih...hm...

Inace, znate li da odredjeni likovi hakaju forum indire radic? potpis :J**em se za pare - u njenom licnom nalogu, besramni topici na sve strane, nemocni admini....  (znam ih sa jednog drugog foruma, ali ne ucestvujem, jer nemam bas toliko slobodnog vremena..a i protivzakonito je sto nas opet dovodi do novina i onih koje trebas zvati pod hitno....)

Ne ne ne,... nasu muriju nikom na vrat ne naturati! Biju ko stoka majku im jebem

stvarno mi je zao sto ne mogu cesce da doalzim ovde i da komentarisem sa vama, ali pocela sam da se spremam za jedan ispit koji me uskoro ceka, i morala sam na vreme da uzmem da ucim.  imam vremena da dodjem ovde svaki dan po jedan najvise, dva puta da vidim sta ima novo, ali ne dovoljno vremena da mnogo pisem.  vidim po vasim postovima da ste dosta skepticni sto se tice moga posta - Arianna, ja se ne zovem saska i ne studiram psihologiju - i ovo nije nikakav glup fazon ovo mi se zaista dogadja.  ali ako ne zelis da mi verujes, ok, nisam to ni trazila, trazila sam samo vase misljenje o tome kako da postupim u celoj ovoj situaciji.  ja stvarno verujem da vam cela ova prica zvuci cudno i malo verovatno, ali, da li mozete da zamislite kako je meni koja sve ovo dozivljavam?  iskreno se nadam da me neko zaebava, i da je sve ovo smisljeno iz nekog drugog razloga.  sto se tice nastavka price, nema nista novo.  pokusala sam opet da ga zovem, ali jos uvek je nedostupan.  stvarno ne znam sta mu znaci taj kljuc.

Ne znam nina.. ali veruj mi da se meni nesto slicno desava za ovih 2 nedelje nasao bih nacin da o tom liku [devojci] saznam vise nego sto i sam zna.. sve ovo sto on radi je [ako je iskreno] prelepo, ali [u svakom pa i tom slucaju] defintiivno nije normalno. Jako lepo, dosta truda... ali sta on hoce? Moze te mnogo lakse privoleti da ga zavolis? zasto muci i komplikuje i rizikuje? Da te iskusa? Ako to radi onda je idiot jer u takvim situacijama po pravilu gubi... lepo... ali definitivno ima mega kvrc u glavi

Pa to i ja kazem. I nece njemu murja nista, samo ce priznati sve... (cak i da je zirafa, ako treba)

U mom prisustvu nemoj se saliti oko toga... mene su dovoljno [ruku na srce i ja njih] tukli pa kad kazem.. nemoj, nemoj... nemaju mere jer su neizivljena stoka...

Ma ok, ti si gazda, ali ti ces braniti ovu finu naivnu devojku kad joj manijak skoci pod prozor... (ne daj boze)....

Vrlo rado ako budem negde u blizini... taj vise nece hodati...

Hteo si da kazes nece hodati, svirati klavir i pevati u horu.
Situacija je ovakva- on je ima na dlanu, zna adresu, ime, telefon i verovatno tacno kretanje, navike i sl...
Dakle bez naglih pokreta i najbezbedniji nacin je da uvek budes u guzvi i na javnom mesto. U slucaju da ima lose namere tu su mu najmanje sanse da ista preduzme. Drugo kako znas da on nije negde na ovom forumu i prati sve ovo.
Od policije nema nista- da ga znas i prijavis nista mu ne bi mogli. Da ti je pretio pozvali bi ga informativni razgovor. Mogu da preduzmu nesto tek posto bi napadac nesto preduzeo a tad moze biti kasno.
Samo pazljivo!!! Ovo je igra strpljenja gde uz malo taktike mozes da pobedis.

necete mi verovati sta se danas desilo.
danas je bio dan kao ni jedan do sada.  izasla sam jutros iz kuce, i krenula ka fakultetu
da prijavim ispit za septembar.  stigla do faksa, srela
koleginice iz klase, prijavile ispite i na kraju sele u dvoriste fakulteta medju ljude, da
popijemo kafu i zapalimo po cigaretu dok se prepricavaju dogodovstine sa letovanja.  o pismima
njima nisam pricala, jer sam sumljala da je neko iz moje blizine bio raspolozen za zajebanciju, pa cak
i one (iako sam znala da one ne bi mogle tako nesto smisliti i sprovesti u delo).  pola sata
kasnije drustvo se razilazi, a ja ostajem sama sa jednom dobrom drugaricom i naravno nastavljamo sa pricom.  
u toku naseg razgovora zazvoni mi telefon, pogledam ko je, kad ono on (memorisala sam ga kao psihopata).
javim se, on se predstavlja i kaze mi nesto u fazonu "vidim da si uzela kljuc, da li te interesuje sta otvara?",
i tako cekam da kaze jos nesto, ja cutim, a scre mi kuca ko ludo.  tu se malo uspanicim, nisam ocekivala
da ce zvati to da me pita, i kazem mu da mi odmah kaze jer ta njegova igra vec predugo traje.  malo glupo,
ali sta da radim.  a on mi odgovara od prilike ovako "sada cu da ti kazem nesto, znam da nece mnogo
da pomogne, ali nemoj da se uplasis kada te za koji trenutak budem nesto pitao, ok?".  ja mu potvrdim
kazem ok, i pomislih u sebi sta to moze da me pita i da me uplasi.  i opet tisina, nekoliko sekundi nista, kazem halo, ali nista,
nije prekinuo vezu ali nista se ne cuje.  tek oko desetak sekundi kasnije, prekide se veza.  i nista, pomislih valjda
ce da zove opet, otkud znam.  sedam nazad na klupu pored drugarice sva zbunjena.  palim cigaretu, i gledam lika odnosno kolegu
sa faxa kako izlazi iz zgrade i ide ka meni.  dolazi do klupe na kojoj sedimo nas dve i seda pored mene (do ovog trenutka ja jos
ne kapiram sta se desava).  okrece glavu ka meni, i kaze "nemam nameru da te plasim, ali zivo me interesuje da li su ti se
svidele ruze?".  ne da sam se u tom trenutku usrala, vec znate onaj osecaj kao da vam srce stane i celo telo vam se oladi
iako je napolju 35 stepeni.  skamenila sam se, ne mogu ni da zamislim kakvu sam facu napravila.  skrecem pogled ka njemu i
ne mogu da verujem sta se desava.  znaci lika znam samo iz vidjenja, nikada se nismo upoznali niti pricali.  i gledam ja njega
sva izbezumljena i kaze mi kako me je upozorio da ce me sledece pitanje verovatno uplasiti, nisam nesto mnogo obratila
paznju sta govori i prekinem ga sa recenicom "ne seri da si svo to vreme bio ti?", a on samo klimnuo glavom.  tu ja pocnem
sa pitanjim kako zna moje ime, gde zivim, i zasto je to uopste radio.  njegovo objasnjenje je bilo, rekao je da mi je
ime znao jos odavno, jednostavno je pitao nekoga, odmah sam ga pitala koga, medjutim nije znao ili nije hteo da
mi odovori.  adresu mi je saznao tako sto je otisao do sekreterijata fakulteta i uz odgovarajucu pricu su mu dali sve podatke, svasta.  
u tom trenutku sam pomislila da me je pratio do ovde, to sam ga i pitala, medjutim poricao je, rekao je da je to bila slucajnost ali kada
me je video hteo je da iskoristi situaciju.  kada sam ga pitala zasto je to radio na ovaj nacin, rekao mi je, kada me je prvi put
ugledao nije nista hteo da preduzima jer je znao da sam u to vreme bila sa nekim u vezi.  kada je od nekoga
saznao (zivo me interesuje ko bi to mogao da bude) da medju nama vise nema nicega, nije me vidjao jer je bio kraj godine, te se
na ovo odlucio.  zbog toga sto sam ga toliko impresionirala kada me je prvi put video, nije mogao da me izbrise iz secanja odlucio je
da se malo poigra, i da ovo sto mi se desilo sigurno nikada necu zaboraviti, i kada god se budem setila ovih nekoliko nedelja, seticu
se i njega.  izvinio mi se sto je sve to blio malo spooky, da nije imao nameru da me mnogo plasi i da bez straha ne bi postigao
zeljeni efekat.  ovo sam napisala je sve od prilike po secanju, ali tacno se secam sledecih reci koje je na kraju rekao, "nadam se da neces
sve ovo zaboraviti, jer ja tebe sigurno necu".  u tom trenutku je pogledao na sat, rekao da mora da ide, izvinio se jos jednom, okrenuo
i polako otisao.  u to trenutku nisam znala sta da kazem, ali svakako nisam htela da potrcim za njim ili da ga zovem nazad.  desetak minuta
kasnije setim se da ga u svom tom prepadu nisam pitala cemu sluzi kljuc.  dvoumila sam se da li da ga okrenem odmah ili ne.  moja znatizelja
je prevladala i nekih pola sata kasnije, naravno nazovem ga.  nije bio nedostupan, kada se javio odmah sam ga pitala, a on se samo nasmejao i rekao da
kljuc otvara katanac jednog ormarica na faxu koji je na vratima imao nacrtan jedan znak koji se ponavljao na prvih deset pisama.  posto kljuc
u tom trenutku nisam imala kod sebe, danas nisam mogla da odem, a i nisam bila sigurna kako je znak izgledao.