misteriozna pisma :: Lobotomija ~ Igre bez granica

evo mene posle duzeg perioda, da vam sada napisem sta se sve izdogadjalo poslednjih dana.

posle koverte sa sibicama cekala sam nekoliko dana da vidim oce li jos nesto stici, i posto nicega novog nije bilo odlucila sam da mu posaljem poruku. poslala sam mu ono sto mi je SerbianFighter preporucio da saljem, (iskreno... ovo sto saljes je nesto najdivnije sto sam ja ikad dobijala... ali...da li si ti i najmanje svestan koliko me sve ovo na neki nacin plasi.. Ko si ti?) i ubrzo mi je usledio odgovor koji je glasio "Ja sam Mladen. Ima ih mnogo sa tim imenom. Ja sam samo jedan od njih. Ali opet, i nisam, zato sto sam drugaciji od svih njih. Ne poseban, ali drugaciji". tu sam se nasla u velikom znaku pitanja i posle nekoliko trenutaka stize jos jedna poruka koja glasi "da li zelis jos da se igras?". nisam odmah znala sta da mu odgovorim, ali rekla sam sebi valjda je bezopasno i poslala mu potvrdan odgovor. posle toga nista vise nije pisao, a ni ja nisam pokusavala da ga zovem. par dana kasnije dobijam prvu kovertu posle poruke koju sam mu poslala. sada onaj A4 papir sa odstampanim brojevima dobija znacenje. u toj prvoj koverti sam dobila mali plan grada u kojem je rucno iscrtan, od prilike precnik jednog kvadratnog kilometra prostora, gde je moja ulica u samom centru te mapice. mapa je podeljena na male kockice gde su sa leve i gornje strane ispisani brojevi, a u tacno 22 kockice (ovaj broj je simbolika) se nalazi po jedna tackica koja oznacava neki objekat na toj mapi. sa tom mapom sam dobila parce paus papira koje po dimenzijama i jos nekim strelicama odgovara onim odstampanim brojevima iz prethodnog pisma, na tom pausu su iscrtana dva mala kvadratica, sa desne strane jednog pise "gore" a sa desne strane drugog pise "levo". a na dnu tog parceta papira je pisalo "u kiosku se nalazi kesa sa jednom kutijom, idi tamo, pitaj za nju i dobices je". kada sam stavila to parce pausa na papir sa brojevima dobila sam koordinate tog kioska na mapi tako sto su dva kvadrata opisala dva posebna broja pored kojih je pisalo "gore" i "levo". kada sam videla koji je kiosk u pitanju iznenadila sam se jer je taj nedaleko od mog stana u kojem redovno kupujem cigarete, i znam zene koje rade u njemu. nisam odmah znala sta da radim, da li da idem ili ne, bojala sam se da me ne ispali, da trazim a da ustvari nema nicega. ali posto znam zene iz kioska otisla sam. kada sam dosla pred kiosk vidim da je ova mladja danas u smeni i nekako mi bi lakse da trazim. pitam ja nju da li ima nesto za mene u kesi koju je ostavio neki decko. tu ona meni da kesu i kaze kako je jos juce ostavio, pocela sam sa njom neku pricicu, mrzelo me je da joj pricam celu situaciju u detalje vec samo u kratkim crtama i izmedju ostalog, pitam ja nju da li moze da mi opise kako je izgledao, rekla mi je samo da je bio pristojan, da je crn i da ima kracu bradu. e sad, sta mi je to ostavio u kesi? ono sto me je iznenadilo su dimenzije te kutije u kesi. sirina je 22cm, duzina 12cm i dubina 7.5cm. ovo sam slucajno uzela da izmerim kako bi vam sve detaljnije opisala. te dimenzije simbolisu moj rodjendan, odnosno 22 decembar, ali 7,5 ne znam sta predstavlja. posle toga sam uzela i izmerila koverte, istih su dimenzija kao i kutija (22x12). ne verujem da je ovo slucajnost. kada sam otvorila kutiju iz kioska, na unutrasnjoj strani poklopca je pisalo "treba ti cekic" a u kutiji cetiri oraha koji su bili pricvrsceni kartonskim pregradama. kada sam ih izvadila iz lezista delovali su mnogo laki, pokusala sam rukom da ih otvorim, ali ipak mi je trebao cekic. u prvom orahu koji sam razbila nasla sam lepo savijenu bugarsku novcanicu od "10 Leva", a u drugom orahu je bila isto tako ispresavijana etiketa od soka "7 UP". jos jedna koordinata na mapi, 10 levo - 7 gore. treci orah kada sam razbila dobila sam papiric na kojem je pisalo "opet u kiosk, ceka te kesa sa kutijom", a cetvrti orah je bio obican orah sa sve semenkom unutra. nasla sam na mapi i ovaj drugi kiosk u koji sam trebala da odem, ovaj je bio malo dalje nego prethodni, ali svejedno odmah sam otisla. kada sam stigla razocarah se jer je kiosk bio zatvoren, proslo radno vreme. jedva sam docekala jutro, probudila sam se mnogo ranije nego obicno i odmah otisla. stigla, pitala i covek mi dade kesu ali sada sa malo manjom kutijom, dimenzije kutije su drugacije, i nisam uspela da ih povezem sa necim poznatim (15cm x 12cm x 11cm). skidam poklopac, i opet sa unutrasnje strane poklopca pise "neka svaka strelica nadje para". prvo da kazem da je kutija iz dva nivoa, koju deli parce kartona koji ima dimenzije baze kutije. u tom prvom nivou vidim 4 ping pong loptice, svaka ima po jedan broj ispisan na sebi i po tri strelice ciji se vrh zavrsava tacno na onom spoju dve polovine ping pong loptice. strelice na svakoj loptici su razlicito rasporedjene, na jednoj su skoro jedna pored druge, na drugoj su razmaknute jedna od druge, treca drugacije, kao i cetvrta. kada sam izvadila karton koji deli kutiju na dva nivoa, videla sam 4 rupe (2 gore i 2 dole) koje odgovaraju lopticama. sa desne strane gornje dve rupe pise "gore", a sa desne strane donje dve rupe pise "levo", ovako:

o o gore
o o levo

oko ivica te cetiri rupe, iscrtane su strelice koje pokazuju ka sredini rupe, tri strelice po rupi, svaka razlicito rasporedjena. raspored strelica na jednoj loptici se podudara sa rasporedom strelica na barem jednoj od rupa, kada sam svaku lopticu stavila u odgovarajucu rupu strelice su se poklopile. imala sam jos jednu kombinaciju na mapi. nisam znala da li je opet kiosk jer mi ovog puta nije nista napisao, ali to mesto opet nije bilo daleko. otisla sam, i bio je kiosk. nije mi napisao ni sta da trazim, pretpostavila sam isto kao i pre, to sam i uradila (necu da vam pricam koliko sam se ustezala da pridjem). opet isto samo sto je sada kutija bila mnogo manja. nisam odmah otvorila, pozurila sam kuci da bi to uradila. kada sam stigla i otvorila, u kutiji je bio sam jedan kljuc. nije bilo nikakve poruke, broja, slicice, nista. pregledala sam sve ali nista nisam nasla. prosla su dva dana od njega nema ni pisma ni poruke. posaljem mu ja poruku na mobilni "sta sa kljucem?", opet nije bilo odgovora, nekako se nakanem da ga nazovem medjutim, nedostupan. i eto jos uvek cekam, ali od njega nema glasa i ne znam sta dalje da radim. cekam.