trolluje

Pa šta, da nije trolovskih tema, kako bi se inače pravili pametni.

elem,to sto si poceo da izmisljas to je da kazem ... opravdano ..

Ovakav problem je krajnje ozbiljan, znam to iz iskustva, kao što sam napisao. Tako da je ovo krajnje, krajnje loš savjet.

Pa da.

Vidiš, to je meni oduvek bilo zanimljivo. Kad se pojavi ovako neki novi član sa nekim problemom, uvek dođu ljudi sa komentarom "ma to je trol". Znači uvek, ne može da izostane. Taman posla da eskivira temu. A ubedljivo najjače mi je kad neki pojedinci dođu i kažu "verovatno je trol" al ipak prozbore koju. Znaš, čisto da se osiguraju s obe strane.

Pa šta iako je trol, čovek je izneo jednu hipotezu, što može biti problem koji nekog stvarno muči. Što da se ne komentariše, nema razloga.

Muka mi je više od toga jeste trol-nije trol. U redu je keptens abvius, svi znamo da to može biti trol... sad komentarišite na temu pre nego li ispovraćam doručak.  

Imam 22 godine i veliki problem sa laganjem. Da kažem nešto o sebi, iz jednog sam manjeg gradica, studiram u Beogradu, i već poslednjih 4-5 godina sam primetio da mi se potpuno nekontrolisano javlja potreba da lažem druge ljude o sebi kako bih ostavio što bolji utisak. Čitam mnogo raznu literaturu, pa i ovu psihološku, i tu postoji teza da moje stanje ima veze sa manjkom samopouzdanja, a ja bih dodao i sa manjkom roditeljske ljubavi. Odrastao sam u samohranoj porodici, roditelj koji se brinuo o mom vaspitanju i podizanju je preminuo, imao sam jako haotičnu porodičnu situaciju zbog koje sam poslednje razrede srednje škole morao da završim vanredno. Otprilike je tad počela da moja sklonost da lažem. . kad bi me srelo društvo iz odeljenja i pitalo "gde si ti sad" gledajući me sažaljivim pogledom, ja bih uvek izmišljao da sam upisao školu u drugom gradu, da mi ide odlično.   Bilo me je sramota da im pričam o sebi, o porodičnim problemima o kojima oni ne mogu ni da sanjaju, o tome kako je očajan život kada svako jutro ne ideš u školu i ne družiš se sa dragim ljudima. Postao sam jako stidljiv i anksiozan kad god bih video nekog ko može da me "propituje" pogledom kao da ću zbog toga što mi je eto privremeno porodica u haosu i što sam prešao na vanrednu školu završiti kao društveni otpad što nikad nisam bio, posebno ne u školi gde sam važio za povučenog i uspešnog djaka. Laganje o sebi sastoji se da poznatim ili nepoznatim ljudima kažem ono što mi prvo padne na pamet da bi o meni stekli što bolji utisak. Na primer sedim u prevozu pored gospođe koja me pita gde sam krenuo a ja nonšalantno kažem da idem da branim diplomski. Ili pričao sam sa asistentom na faksu i upotrebio jednu stručnu pravnu reč (mnogo čitaam  :chuckel:) on me pitao otkud to znam tako mlad, a ja rekao da mi je tata sudija a mama advokat misleći da cu biti superiorniji u njegovim ocima.   Upoznao sam sadašnju devojku i posle nekog vremena započeli smo temu o bivšima, ona me pita koliko sam ih imao, a ja umesto da kažem istinu (jedna do sad) kažem da sam ih imao pet misleći da ću ako kažem istinu izgledati kao jadnik koji nije mogao da smuva više devojaka i ima zdrav emotigvnii seksualni život. Pošto sam faks upisao godinu kasnije,pre prijemnog sam na hodniku pričao sa jednom devojkom,ona me pita što nisam upisao prošle godine,a ja slažem da sam studirao na drugom faksu jer me je bilo blam da kažem da sam proveo godinu dana u kući ne radeći bukvalno ništa. Ne osećam se dobro u svojoj koži,smatram da zaslužujem mnogo više na polju uspeha nego što jesam,i zbog toga konstantno lažem druge ljude o sebi jer želim da misle da sam važan, uspešan, zauzet, da vredim, da mi se dive.

Činjenica da sam jako rano sazreo i da sam okrenut literaturi je zaslužna što sam svestan ovog problema.  .  .   ali ne znam kako da pomognem sam sebi. . . ne želim da se pretvorim u patološkog lažova koga će svi da izbegavaju.    :(

S obzirom da ti lažeš i bez nekog posebnog interesa i koristi, s obzirom da si samosvestan da imaš problem... meni se čini da ti pokušavaš i na ovaj "maštovit" način da "ulepšaš" stvarnost. S
Moj savet ti je da pišeš nešto.

opravdano sa moje strane.. kada sam se nasao u slicnoj situaciji kao sto se i on nasao,znaci kada je mene neko pitao kako si ? ja sam trebao da raspalim pricu "Znas brate jako je lose,nemamo novca,keva i deda su jako bolesni i nepokretni,ja jedva sastavljam sa njima i ne mogu da pratim skolu zbog problema" i odma krece prica po zgradi .. vidi ovog ima problem ,ovaj u problemu .. i zato vise volim da stavim lazni osmeh i kazem ok je uvek moze i bolje da se zivi,nego da nekome objasnjavam kako sam i sta se desava.... to mi oduzima i vreme i stpljenje.. a i brate naucio sam da lazem kao zmaj pre sam se zaplitao kao pile u kucinu kada lazem .. sad cak i ja poverujem u laz

Ili to ili da se oproba kao glumac.

Upoznao sam sadašnju devojku i posle nekog vremena započeli smo temu o bivšima, ona me pita koliko sam ih imao, a ja umesto da kažem istinu (jedna do sad) kažem da sam ih imao pet misleći da ću ako kažem istinu izgledati kao jadnik koji nije mogao da smuva više devojaka i ima zdrav emotigvnii seksualni život.