Imam 22 godine i veliki problem sa laganjem. Da kažem nešto o sebi, iz jednog sam manjeg gradica, studiram u Beogradu, i već poslednjih 4-5 godina sam primetio da mi se potpuno nekontrolisano javlja potreba da lažem druge ljude o sebi kako bih ostavio što bolji utisak. Čitam mnogo raznu literaturu, pa i ovu psihološku, i tu postoji teza da moje stanje ima veze sa manjkom samopouzdanja, a ja bih dodao i sa manjkom roditeljske ljubavi. Odrastao sam u samohranoj porodici, roditelj koji se brinuo o mom vaspitanju i podizanju je preminuo, imao sam jako haotičnu porodičnu situaciju zbog koje sam poslednje razrede srednje škole morao da završim vanredno. Otprilike je tad počela da moja sklonost da lažem. . kad bi me srelo društvo iz odeljenja i pitalo "gde si ti sad" gledajući me sažaljivim pogledom, ja bih uvek izmišljao da sam upisao školu u drugom gradu, da mi ide odlično.   Bilo me je sramota da im pričam o sebi, o porodičnim problemima o kojima oni ne mogu ni da sanjaju, o tome kako je očajan život kada svako jutro ne ideš u školu i ne družiš se sa dragim ljudima. Postao sam jako stidljiv i anksiozan kad god bih video nekog ko može da me "propituje" pogledom kao da ću zbog toga što mi je eto privremeno porodica u haosu i što sam prešao na vanrednu školu završiti kao društveni otpad što nikad nisam bio, posebno ne u školi gde sam važio za povučenog i uspešnog djaka. Laganje o sebi sastoji se da poznatim ili nepoznatim ljudima kažem ono što mi prvo padne na pamet da bi o meni stekli što bolji utisak. Na primer sedim u prevozu pored gospođe koja me pita gde sam krenuo a ja nonšalantno kažem da idem da branim diplomski. Ili pričao sam sa asistentom na faksu i upotrebio jednu stručnu pravnu reč (mnogo čitaam  :chuckel:) on me pitao otkud to znam tako mlad, a ja rekao da mi je tata sudija a mama advokat misleći da cu biti superiorniji u njegovim ocima.   Upoznao sam sadašnju devojku i posle nekog vremena započeli smo temu o bivšima, ona me pita koliko sam ih imao, a ja umesto da kažem istinu (jedna do sad) kažem da sam ih imao pet misleći da ću ako kažem istinu izgledati kao jadnik koji nije mogao da smuva više devojaka i ima zdrav emotigvnii seksualni život. Pošto sam faks upisao godinu kasnije,pre prijemnog sam na hodniku pričao sa jednom devojkom,ona me pita što nisam upisao prošle godine,a ja slažem da sam studirao na drugom faksu jer me je bilo blam da kažem da sam proveo godinu dana u kući ne radeći bukvalno ništa. Ne osećam se dobro u svojoj koži,smatram da zaslužujem mnogo više na polju uspeha nego što jesam,i zbog toga konstantno lažem druge ljude o sebi jer želim da misle da sam važan, uspešan, zauzet, da vredim, da mi se dive.

Činjenica da sam jako rano sazreo i da sam okrenut literaturi je zaslužna što sam svestan ovog problema.  .  .   ali ne znam kako da pomognem sam sebi. . . ne želim da se pretvorim u patološkog lažova koga će svi da izbegavaju.    :(

Pitanje je: Da li ti i sada lazes? 

Što kaže doktor Haus - Everybody lies. Bitno je samo da te ne uhvate. 

Šalu na stranu. Probaj da postaviš stvari, tako da ti istina bude izazov, a ne neka neprijatnost kroz koju bi trebalo da prođeš. Svi ljudi lažu, ne patološki, ali lažu. Svaki muškarac je u nekom trenutku malo pumpao svoje iskustvo sa ženama, žene s druge strane smanjuju svoje iskustvo. Većina teško živi, ne kao ti, ali je svakom svoja muka najteža.

Uostalom, koga pokušavaš da impresioniraš ? 90% ljudi su retardi, čije mišljenje je važno koliko i orgazam kišne gliste.

Разумем те. Пробај да се облачих како ти прија, слушаш неку опуштајућу музику и да си стално опуштен. Да ниси стегнут, смири се. Нађи нешто што те смирује и не оптерећуј се пуно. Реци истину, немој бежати. Сигурно има јако пуно људи слични теби, тако да ћеш наћи сродну душу.

Nadam se da sad ne lažeš, kao što rekoše prije mene. Dok sam bio u srednjoj školi, u razredu sa mnom je išao jedan momak koji je bio patološki lažov. Šta je taj sve lagao, to je užas. Na početku prvog razreda nam je rekao da je njegova majka profesorka u našoj školi. Da ne pominjem druge lagarije. Naravno, brzo smo ga prepoznali i etiketirali kao lažova, tako da smo se kasnije krajnje distancirali od njega i ostavljali ga da te svoje 'istine' priča samom sebi.

Dakle, ako ne želiš da se ljudi distanciraju od tebe ( a hoće čim ukapiraju da ih lažeš), bolje bi bilo da odeš kod psihologa da zajedno sa njim pronađeš razlog takvog svog ponašanja i da nakon toga pronađete rješenje. I pođi što prije, dok si svjestan svog ponašanja, jer ako nastaviš tako, ubrzo nećeš moći da ni ti sam razlikuješ laž od istine.

trolluje

stidis se sebe...mislis da su drugi bolji od tebe..neki jesu a neki nisu...
.ne treba to da radis...
opusti se..i reci sebi ko vas sve jebe....probaj jedan dan tako da se ponasas...

Ma jos jedan u nizu trolova

Pa šta, da nije trolovskih tema, kako bi se inače pravili pametni.

Šta je ovo, na svakoj temi odmah optužite pokretača za trolovanje.
Ovaj deo foruma očigledno pati od trolofobije i treba mu stručna pomoć.

Tema
Većina ljudi  pomalo lažucka i glumi da ostavi bolji utisak. Ali sve ima svoju meru. Previše laži izrečenih da ostaviš bolji utisak izazvaće upravo suprotno. Probaj biti iskren sa ljudima, ne stidi se sebe tako ćeš biti bolje prihvaćen i izgraditi iskrena prijateljstva.