Mislim da nije... bar sam ja vise desetina puta od 12-18 godina isao po raznim lekarima bez roditelja...

U americi je to svetinja, ali sam prilicno siguran da to ovde, iako postoji, niko ne postuje...

СФ у праву си, ако су кућни пријатељи првом приликом ће бити: "Јел знаш ти ова твоја..."

Ma verujem, jer nije oduvek vazilo ovo pravilo... i ne znam da li ga primenjuju i dan danas na svim odeljenjima... ali sam pretpostavio (zato sam i naglasio da ne znam da li vazi za sva odeljenja) da u mom gradu (Nis) to vazi, jer sam bio skoro na ocnom (a na spratu je i neuropsihijatar) pa je tu odstapmano bas velikim slovima (na vise mesta na salteru i oko saltera) da se to odnosi na ceo sprat... (to za zdravstevnu i maloletna lica)


Pretpostavio sam ja odmah tako nesto sto se Srbije tice... samo me zanimalo da li i zvanicno postoji to pravilo...

A ovo

Ne gine ma kome da kazes...

Zato je bolje mozda da tvoji roditelji saznaju iz prve ruke... jer ako se na kraju ispostavi bezazleno (ne kazem da jeste, ali nadajmo se da je tako..) moze samo dodatno da se zakomplikuje skrivanjem toga (povreda poverenja kod roditelja) ili jos gore... zbog prenosa informacija putem gluvih telefona ("psiholog - njena komsika - vasa komsika (kucni prijatelj) - roditelj", sve to na relaciji "problem u vezi - muci je nesto s deckom - mora da je iskoristio-trudna" i sl... (mislim, banalan primer, al' zensko si... znas kako idu ti trachevi... (bez vredjanja naravno, mala sala...  ))

Ovako im odmah kazes, pa ako ne mogu ni oni sami da ti pomognu, bar ce znati bolje da te upute sta, kako i kome dalje...

Ranije sam o takvim stvarima uvek razgovarala sa tatom. I jako mi je prijalo.
Sada je malo bezveze, jer.. hm, recimo da je mama previse
zauzeta svojim obavezama.
Ali buduci da svi vi imate vise iskustva, i da ste.. recimo, prosli ovo, na neki nacin,
verovatno mi samo govorite sta je najbolje za mene, i poslusacu,
reci cu joj.

Nema prece obaveze nego pomoci svom detetu u nevolji... shvatices to ili sa svojim roditeljima ili jednoga dana kada i sama budes bila roditelj... 


Ovo moze i ne mora da znaci... mnogi ovde (moja slobodna procena) mnogo vise baziraju savete na racionalnom razmisljanju nego na licnom iskustvu... ali katkad i tudja misljenja treba saslusati, pa onda ista uporediti sa svojim... Nikada se ne valja u potpunosti prepustiti tudjem misljenju... tek nakon odgovarajucih argumenata... zato je uvek vazno koristiti i svoju glavu izmedju ostalog...

Verujem da se na ovom forumu nalazi puno dobrih ljudi koji vole da pomazu, ali moram naglasiti (i ne samo tebi) da ne treba verovati svemu sto procitas ili cujes od drugih... bilo to na netu ili na nekom drugom mestu... stranac je stranac... a osecaj anonimnosti daje potpuno novi spekatar realizacije stvari (tipa, zasto bi neko rizikovao ako moze da navede nekog drugog da nesto pokusa umesto njega pa tek nakon toga javi rezultate kako taj "pocetni" neko, ne bi naskodio sebi, izbubio nesto, protracio vreme i sl...)

Nadam se da si shvatila poentu...  Ali bez brige, kao sto rekoh, sa ocito zdravim razmisljanjima (koja se lako prepoznaju ma od koga bila) i koriscenjem svoje glave... ne mozes pogresiti u donosenju odluka...

Srecno sa resavanjem problema... 

Sta znam... ja se licno trudim da roditelje ne opterecujem previse problemima koje imam... imaju godina, imaju zdravstvenih problema, i ne moraju da se sekiraju jos i oko toga, narocito sto to ama bas nista nece promeniti... ali kada smatram da treba da podelim problem sa nekim, otvoreno cu da podeliti sa njima jer se ni jednom do sada nisam pokajao...
Ne mogu da kazem da su mi bili kao najbolji drug i drugarica tokom odrastanja, niti mislim da je to normalno...ali smo i tada i danas imali dobar odnos u kome smo stvarno mogli da se poverimo jedni drugima, i da neke stvari resavamo zajedno...

Samo ti znas da li je to slucaj i da li mozes to da uradis... ali ako je problem veliki i bitan, oni su uvek najbolja adresa... I verujem da ce mnogo ceniti to sto si se obratila njima, jer to znaci da ih postujes i da im verujes...

Pa sad... nikad se ne zna... 


To sigurno... 

A zna se...
Znas u kojim situacijama ne mogu oni nista da ti pomognu... i onda ih ne opterecujes time...
Jer dovoljno je da samo malo kazes... i oni ce od lose situacije iskonstruisati u glavi jos gore nesto i brinuti se 10x vise nego sto bi realno trebalo...

Pa eto, bas upravo zbog toga, mozda ima roditelja koji razmisljaju bas na ovakav nacin (zbog iskustva sa svojim roditeljima) pa nece preterano brinuti, znajuci da se cesto od bezazlenih stvari pravi krupan problem...

Sto manja deca, to krupnije brige oko nebitnih stvari...

A i sta ga znash, vidish da se brzo zivi, svasta se prolazi, ne mora da znaci da je covek nesposoban ako prizna svoj problem i cinjenicu da ne zna da ga resi... A isto tako, velika je verovatnoca da je upravo neko od nasih roditelja proziveo istu stvar u mladosti, pa zna tacno kako se osecate... pa je mozda i njemu bilo glupo da to tada podeli sa svojim roditeljima ali ce znati kako da postupi sa vama jer ce naslutiti da bi vas direktno otvaranje verovatno opteretilo vasom mislju da cete vi njih "opteretiti"...

Prava odluka