Nives

molim te Nives, ne budi tužna
nije ti ovo prvi put da ostaješ sama
idem dok nije nijedna ružna
il’ ne daj Bože gruba riječ, pala među nama

nemoj me pitati, kako ćemo sutra
malo je kasno ovaj tren brinuti o tome
ostavljam ti Yugo, ključ ti je unutra
ne gledaj me tako, ja to ozbiljno dabome

molim te Nives, ne budi tužna
uvijek poslije kiše pojavi se duga
ne igra ti suza, promjena je nužna
zadnje što nam treba sad bi bila tuga
srest’ ćemo se opet ti i ja
ma ‘ko tu išta zna

molim te Nives, još samo malo
pokupiću stvari hajde daj, smiri se, polako
ma nije da nije mi, do tebe stalo
to samo tako dođe i onda je najbolje ovako

molim te Nives, ne budi tužna
uvijek poslije kiše pojavi se duga
ne igra ti suza, promjena je nužna
zadnje što nam treba sad bi bila tuga
srest’ ćemo se opet ti i ja
ma ‘ko tu išta zna

 Reci brate moj

Ne pitaj me ništa
bilo je pa prošlo,
da bog da se ne ponovilo.

Ja sam imo srece,
pa sam kuci došo
a puno ih se nije vratilo.

Reci brate moj
jesmo li prokleti
da se tako brzo sve zaboravi.
Al neka, ne dao bog,
pa nas budu trebali
opet ce se gusta magla spustiti.

Ne osjećam dane, tek poneko veče
Kad se sjetim naših pjesama
Tad i vino krene, k'o Čikola teče
Velebitska Vila doziva

Ne pitaj me ništa, tek svijeću upali
Za sve one što su za dom pali

Reci brate moj, jesmo li prokleti
Pa se tako brzo sve zaboravi
Al' neka ned'o Bog, pa nas budu trebali
Opet će se gusta magla spustiti

Runovićka zvona zvone

runovićka zvona zvone
k’o s kamena božji glas
gospe naša od karmela
zaštitnice čuvaj nas

svi sinovi runovićki
nose tebe u srcu
mihovilu sin se vraća
da zauvijek bude tu

runovićka zvona zvone
k’o s kamena božji glas
gospe naša od karmela
zaštitnice čuvaj nas

tu je gnijezdo od fratara
i viteza hrvatskih
gdje matica bistra teče
duh predaka slavnih spi

runovićka zvona zvone
k’o s kamena božji glas
gospe naša od karmela
zaštitnice čuvaj nas

 Što te imam

tako to krene, kad neće, neće
kad tuga stisne, ne pušta lako
i sve bi dao za malo sreće
al’ neae sreća doći tek tako

ponekad stanem, pa karte zbrojim
puno sam dao, ništa ne osta
al’ još se ne dam i još postojim,
i tuge će jednom već biti dosta

što te imam moj živote
kad mi ništa nisi dao
što te imam moj živote
stoput si me izigrao

što ti je život, na vjetru svijeća
zaludu novci, sveg svijeta zlato
tek rijetki shvate, ljubav je sreća
i svako zašto, ima svoj zato

što te imam moj živote
kad mi ništa nisi dao
što te imam moj živote
stoput si me izigrao

Tako je Stipa volio Anu

zaljubio se Stipa Zvonarev,
kao što davna priča veli,
Horvata starog, jedinu Anu
zavolio je srcem cijelim

nedjelja sveta, s jeseni rane
na šoru su se ponovno sreli
i Stipa reče, držeć joj ruke
“ostani sa mnom život cijeli”

ljubav je vječna i o njoj priče kruže
dan danas stari reći znaju
kad dvoje sretnih ruke si pruže
“tako je Stipa volio Anu”

sagradili su kućicu malu
na zemlji što im Zvonar dao
imali konje, Cvetka i Alu
i psa što Garov se zvao

kažu da život mazio nije
ni nju ni njega, ni troje mali’
al’ sretni skupa uvijek su bili,
za ništa drugo nisu znali

ljubav je vječna i o njoj priče kruže
dan danas stari reći znaju
kad dvoje sretnih ruke si pruže
“tako je Stipa volio Anu”

stari su bili i on i ona,
a djeca već im otišla davno
jednoga dana zazvone zvona
i Stipa pusti suzu za Anom

te noći pas je cvilio tiho
kao da želi otjerat’ tugu
izjutra rano, Stipa Zvonarev
opet je Ani pružio ruku

ljubav je vječna i o njoj priče kruže
dan danas stari reći znaju
kad dvoje sretnih ruke si pruže
“tako je Stipa volio Anu”

Tebe volim ja

ti si rijeka duboka
ja sam tvoja obala
i k’o rosa srebrna
tiho padaš na moj dlan

ljudi uvijek govore
ti ćeš otić’ od mene
ja ću ipak čekati
znam da ćeš se vratiti

jer kao što obala
ljubi vode Dunava
ljubi vode Dunava
tako tebe volim ja

kad bih bio pjesma ja
u dnu tvojih virova
da me vječno opija
dodir tvojih valova

jer kao što obala
ljubi vode Dunava
ljubi vode Dunava
tako tebe volim ja

Teraj žestoko

(ft. Slavonske Lole)

Na krivo sam otkad znam
Kirvaj mi je svaki dan
Evo, noć tek svanula
Preži konja oba dva

Refren :

Teraj, teraj žestoko
Kuća nam je daleko
Neka cesta krivuda
Široka je livada


Svi plotovi, kraj putaši
Pajdaši su stari naši
A sve one oko plota
Koštale su me života

Refren :

Teraj, teraj žestoko
Kuća nam je daleko
Neka cesta krivuda
Široka je livada


Konji se umorili
Žedni oni, žedni mi
Znaš ti dobro ko i ja
Vozimo zbog stajanja

Refren :

Teraj, teraj žestoko
Kuća nam je daleko
Neka cesta krivuda
Široka je livada

Ti se siti diko moja

Kad sam tebe zavolila
Više ne pamtim
Još od mali nogu s tobom
Vrime provodim

Ti si meni govorio
Da me najvoliš
A sad vidim priko volje
K meni dolaziš

Ti se siti diko mene
Kad se pomoliš
Priznaj sebi, priznaj Bogu
Da me ne voliš

Teško mi je gledat sebe
Što će reći svit
A sve se pravim da je dobro
I da ne marim

Sve bi' dala da sam s tobom
K'o i ranije
Al' neću priznat' rađe nek' me
Zemlja pokrije

Ti se siti diko mene
Kad se pomoliš
Priznaj sebi, priznaj Bogu
Da me ne voliš

U snove mi ne dirajte

ej da vrime rane liči
ne bi bilo ove tuge
posli svega nemam riči
al’ ne krivim ljude druge

tek sitim se našeg Peše
k’o da priko puta sidi
kol’ko kaže konje voliš
toliko ti duša vridi

pustite me bar da sanjam
svoje konje i salaše
dok s tamburom duša plače
u snove mi ne dirajte

uzmite mi od života
svu lipotu sve što vridi
i kad kane suza stota
ne čekajte da izblidi

pustite me bar da sanjam
svoje konje i salaše
dok s tamburom duša plače
u snove mi ne dirajte

 Uvela je lozi grana

Kad sam bio momak mlad
Imali smo vinograd
Gdje je sunce najljepše
Iznad Zlatne doline

Govori još mlad i star
Da smo bili dobar par
Bili su to, kažu svi
Neki dani sretniji

Uvela je lozi grana
Nema više vinograda
A ni tebe kraj mene
Nema moja draga

Kad sam bio momak mlad
Imali smo vinograd
U njem’ sam te volio
Još nisam te prebolio

Uvela je lozi grana
Nema više vinograda
A ni tebe kraj mene
Nema moja draga