Slavonijom polegla je magla


Slavonijom polegla je magla
Gusta jesenja,
Rastaje se djevojka od momka
Majka od sina.


Mutna voda Dravom tece
Pusta obala,
Sklapaju se ruke drage
Boze cuvaj ga.
2x

Slavonijo 'ko u tebe dira
Zemljo jedina,
Ne bilo mu ni u grobu mira
Proklet dovijeka.


Mutna voda Dravom tece
Pusta obala,
Sklapaju se ruke drage
Boze cuvaj ga.
2x

Mutna voda Dravom tece
Pusta obala,
Sklapaju se ruke drage
Boze cuvaj nas.

Bećarska tuga

aoj meni majko moja stara
raspuklo se srce u bećara
raspuklo se na sedam komada
sve od tuge i golema jada

siroti smo majko moja mila
pa me moja draga ostavila
veše mari za gazdina sina
u njega je bogata rubina

evo ima već godina dana
ja ti venem ko slomljena grana
u birtiji noć probdijem cijelu
tamburaši prate me po selu

al ne marim što prolaze dani
nit me briga ko mi konje hrani
već me boli i prestati neće
što je drugi u postelju meće

aoj meni majko moja mila
raspuklo se srce u grudima
raspuklo se na sedam komada
sve od tuge i golema jada

bar da umrem pa da me sarane
iza kuće kraj jabuke rane
pa nek laju sve seoska usta
bećarinu ubi ljubav pusta

Hag

sjeli kum i ja u bijelog golfa
krenuli na put, a žene straga
u zemlju tulipana i Krojfa
i sa dva tanka stigli do Haga

Hag je naša posljednja šansa
ma kakvi München, Beč ili Prag
spremi se narode jer diližansa
kreće što vozi sve nas za Hag

kumu se svida, sve gladi bradu
veli mi vidi sve je pod špagu
ovi resurse koristit znadu
svi bi mi trebali biti u Hagu

Hag je naša posljednja šansa
ma kakvi München, Beč ili Prag
spremi se narode jer diližansa
kreće što vozi sve nas za Hag

gledam ja kuma, pa di to ima
zveknem ga klompom u ocni živac
jebo te Hag skup s biciklima
ic'eš ti meni u Remetinac

Hag je naša posljednja šansa
ma kakvi München, Beč ili Prag
spremi se narode jer diližansa
kreće što vozi sve nas za Hag

Maligani

maligani, maligani
stani-pani idu dani
a ja
nemam baš i nekih želja
osim po’ litre veselja

uvjek razlog neki ima
da se nađem ja sa svima
kad se
naše male ruke slože
litra, voda uvijek može

eto smo se malo zapili
maligani su nas dotukli
al’ ćemo do zore pjevati
nećemo se nikad rastati

idem kući zorom ranom
ovom mojom ravnom stranom
jer je
staza mala preko puta
pade konjak iz kaputa

nemam pojma ‘di sam bio
di sam pare potrošio
sve u
redu, što se mene tiče
samo žena malo više

eto smo se malo zapili
maligani su nas dotukli
al’ ćemo do zore pjevati
nećemo se nikad rastati

Maria de la Lovrez

Zvala se Maria de la Lovrez,
iz Meksika je bila, ljudi,
to što pričam nije zez.
Sreo sam je
sred Jadranske obale.
zna po naški, kakva sreća,
dida joj je sa Lovreča,
Bože hvala ti.
I Mate, dobar si.

Gitaru sviro sam joj
ja dan i noć
a ona je nešto prekidala
da je glumica i da mora kući poć.
Reko sam - Hej!
Ti naša jesi, budi Lassie.
A ona reče:
Moj Santana,
ja ti odo za dva dana
nazad u Meksiko!

Maria, Maria!
Svirajte mi, mariachi,
uz gitaru srce, plači,
moje ranjeno.
Jer dijaspora
ljubav mi je uzela.
Maria, Maria!

Svirajte mi, mariachi,
uz gitaru srce, plači,
moje ranjeno.
jer taj Meksiko
fakat mi je daleko.

Od tada loše živim,
visok mi tlak.
Već mi je više puta došlo
da se bacim pod teretni vlak.
Ali ne... pomogne kroz sapunice.
Tražit ću je širom svijeta,
preko UNCA, interneta.
Ima još nade, zar ne?

Maria, Maria!
Svirajte mi, mariachi,
i uz trubu srce, plači,
moje ranjeno.
Jer dijaspora
ljubav mi je uzela.

Maria, Maria!
Svirajte mi, mariachi,
uz gitaru srce, plači,
moje ranjeno.
jer taj Meksikoooo
e fakat mi je visoko.

Neće grom u koprive

takav je bio dan
znao sam od jutra rana,
evo još jednog od onih tužnih dana
tek jedno sam siguran
kad rekla si da nema više
tog’ su trena pale prve kapi kiše

strah te bilo kako ću,
što ću kad te više nema
i oko posta oblak, a kiša suza njena
ma pusti mene, lako ću
jer navik’o sam već do sada
sanjati sunce i kad kiša pada

neće grom u koprive
ne brini se za mene
budi samo sretna ti
ja ću već preživjeti

neće grom u koprive
nije niti ranije
idi samo sretno ti
zbogom moja mladosti

vrijeme sve liječi, govore,
a ljudi svašta znaju
i možda su u pravu sad na kraju
al’ čim se oči otvore
ja tvoje ime tiho kažem
i još te uvijek volim, što da lažem

neće grom u koprive
ne brini se za mene
budi samo sretna ti
ja ću već preživjeti

neće grom u koprive
nije niti ranije
idi samo sretno ti

 Nemoj me zaboravit

zbogom k'o tiha molitva
suza za kraj i oproštaj
na suvoj grani bili cvit
nemoj me zaboravit'

boluje srce od jada
i zbog našeg rastanka
na suvoj grani bili cvit
nemoj me zaboravit'

kupina divlja, prašnjava
sakrila pute za nama
na suvoj grani bili cvit
nemoj me zaboravit'

zbogom k'o tiha molitva
suza za kraj i oproštaj
na suvoj grani bili cvit
nemoj me zaboravit'

i kad me svi zaborave
a ti nemoj, cekaj me

 Nemoj svijeću paliti

ej ako jednom osvaneš bez mene
u neko jutro, tužno, jesenje
kada se bude, drage uspomene
ako te snenu suze zavole

nemoj svijeću paliti
nemoj sudbu kleti
ja ću te jedina
i tad voljeti /x2

ej ako jednom tvoja ruka draga
ne nađe moju da je miluje
kada sve lijepo nestane bez traga
a tvoje jade nitko ne čuje

nemoj svijeću paliti
nemoj sudbu kleti
ja ću te jedina
i tad voljeti /x2

ej ako jednom pitaju te ljudi
zašto ti usna uvijek zaigra
i što se tuga na tvom licu budi
kad ovu pjesmu neko zasvira

nemoj svijeću paliti
nemoj sudbu kleti
ja ću te jedina
i tad voljeti /x2

 Nije do mene

budim se nekad noću osluškujem dan
a kad zaspim onda sanjam uvjek isti san
jednom bilo prvo piće, dim u grudima
mlade cure šetalice, ti među njima

s druge strane rijeke tamo šuma počinje
odnekuda ti se stvori k’o duh iz boce
najrađe bi stisnuo te svu izljubio
al’ te nisam ni pogled’o, već produžio

nije bilo, nije do mene
nisam im’o na kraj pameti
da au kada prođu godine
žalit’ što se nismo voljeli

‘ej da mogu vratit’ vrijeme, pa sve iznova
ne bi mi se glupost više ta ponovila
al’ me stižu sijede vlasi, bore gužvaju
godine me dohvatile, pa ne puštaju

evo stoga savjet mlađim, da ne luduju
pametni se na greškama tuđim školuju
najbolje je skupit’ hrabrost reći: volim te,
jer ne vrijedi poslije pjevat’ poslije kasno je

nije bilo, nije do mene
nisam im’o na kraj pameti
da ću kada prođu godine
žalit’ što se nismo voljeli

Essekerska

einmal tako,schpanciro sam promenadom eins, zwei, drei
kad usnajpam našu Ingu di joj levat hofira
malo haltam, naklonim se liebe fräulein  kristihand
wie geht majka, divna žena, kako otac zafrkant

kad se javi onaj kraj nje, do cokla mu nije nos
rođo šetaj i ne smetaj, vodim s curom razgovor”
pardon velim, nečuveno also dakle tko ste vi
on zamahnu mobitelom u glavu me udari

zurück lega, kuda srljaš nemoj da sad, zum beischpiel
zovnem kuma da od tebe malo složi ringišpil

otpale mi gojzerice, a sa glave jägerhut
zdrmala me ta persona k’o štemajzlom, baš Sehr gut
otada sam an der stelle i gebiss mi eist je fajn
aushausiram pa španciram samo kad je mondaschein

zurück  lega, kuda srljaš nemoj da sad,  zum beischpiel
zovnem kuma da od tebe malo složi ringišpil