Poslednje pismo

Ljubav nasu prekri hladna jesen
ruke svoje drugom pruzas ti
oni dani srece vratiti se nece
lepi snovi, kud ste nestali

Ovo je moje poslednje pismo
pisano suzama vrelim
ne trazi me, ne zovi me
necu vise s' drugim da te delim

Davno nekad volela si mene
samo moja ti si bila tad
u tudjini pustoj znam da drugog imas
svoje noci njemu dajes sad

Svoja pisma vise mi ne salji
sve je kasno, evo stize kraj
suzama se nocas oprastam od tebe
jer te srce i sad voli, znaj

Pricaj ti sta hoces

Pricaj ti sta hoces
al' ljudi vide
od rastanka sa mnom
nista ti ne ide

Od tuge do tuge
od praga do praga
nikom kao meni
neces biti draga

Pricaj ti sta hoces
ali sve se cuje
od rastanka sa mnom
srce ti boluje

Pricaj ti sta hoces
ali sve se sazna
od rastanka sa mnom
dusa ti je prazna

Pricali su, pricali su (duet Lepa Brena)

Kazi mala dal' si moja
koga grli ruka tvoja
sreco moja to se zna
ja sam tvoja sva

Pricali su, pricali su
redom svi u glas
zeleli su, zeleli
da rastave nas

Pricali su, pricali su
al' uzalud sve
mi se opet volimo
jace nego pre

Kazi mala ko te pazi
ko te kradom nocu mazi
niko, niko samo ti
moja ljubavi

Jel' istina da si rekla
da si novu ljubav stekla
sreco moja nije, nije
ti si moje najmilije

Proslost moja

Kad upregne jesen svoje vrance
a u dane kad se sve pozlati
moje pesme pokidace lance
istinu cu ja o sebi reci

Proslost moja nije sjajna bila
a ni sutra meni se ne smesi
oprosti mi, majko moja mila
sin ti pije, sin ti gresi

Kad porusim mostove za sobom
sto me vezu s' ovim ruznim svetom
ostace mi secanje na tebe
i na jedno prohujalo leto

Pusti me da te volim

Ti dobro znas
kako me boli rastanak nas
ti dobro znas
sta si za ljubav mogla da das

Pusti me, da budan sanjam
te tvoje oci, izvore sna
pusti me, jer kako je meni
bez tebe, to srce zna
pusti me, da placem, da klecim
da molim, pusti me
pusti me, pusti me da te volim

Ne, nemoj sad
nemoj da secas na ljubav staru
ne, nemoj sad
nemoj da diras u srce, u ranu

Putujem, putujem

Put me zove, moram putovati
samo draga mene prati
sakrij draga svaku suzu svoju
cuvaj mi obraz i cedo u povoju

Putujem, putujem, odlazim daleko
ne daj, draga, da nas rastavi neko

Bices zeljna moga razgovora
ja ti idem jer se mora
kad me sanjas, pomiluj me rukom
cuvaj mi pisma i slike pod jastukom

Sta se moze, zivot nije nezan
moram ici, put je neizbezan
sapni mi tiho, "sto pre da se vratis"
nemoj sa suzom mene da ispratis

Recite joj, zdralovi

Na srce mi jesen pala
k'o drvecu na vrhove
njemu lisce pokidala
pokidala meni snove

Zdralovi, zdralovi
kad budete leteli
iznad njenog grada
recite joj da se njoj
jedan covek nada

Na srce mi jesen pala
u dusi je sve hladnije
jug bi dusa osecala
da mi nije kako mi je

Sa Rudnika i Avale

Sa Rudnika i Avale
sve devojke zapevale
o, ljubavi nasa trajna
Sumadijo, zoro sjajna

Puna njiva i pasnjaka
vinograda i vocnaka
devojaka i momaka
i vezenih opanaka

Jelek, suknje, anterije
to je nosnja Sumadije
Sumadijo, o, moj kraju
po nosnji te svi poznaju

Selo moje, zavicaju mio

Selo moje, zavicaju mio
gledam staze kud sam prolazio
prvi susret u tvom vinogradu
gde sam tebe poljubimo mladu

Al' najdraza uspomena tu je
sto me draga za tebe vezuje
prvi susret u tom vinogradu
gde sam tebe poljubimo mladu

Mladost prodje, sve zaborav posta
na tebe mi uspomena osta
placi, draga, i sudbinu zali
zali, draga, sto smo se rastali

Shvatio sam, ne mogu bez tebe

Gledam kako vetar muci malaksale grane
i odnosi tebe sve dalje od mene
a uvelo lisce slaze se po zemlji
kao moja tuga, moje uspomene

Ti si znala beskrajno da volis
nesebicno da podaris sebe
i tek sada kad se rastadosmo
shvatio sam, ne mogu bez tebe

Nikad vise necu biti ono sto sam bio
onaj vedri covek koga pesma prati
jer ranjena ptica ne moze da peva
ni presahli izvor putnika da svrati

Ne znam da l' si nasla mira daleko od mene
al' drugog coveka zavolela nisi
ne moze se, duso, goreti dva puta
u narucju mome sagorela ti si