Milos Obilic Istina/Legenda :: Istorija sveta ~ Mitovi i Legende

Стицајем околности служио сам војску још далеке 1981. г. у једном малом али познатом градићу у данашњој Републици Српској и у касарни која је имала нешто као своју бибилиотеку. Посећивао сам је редовно и једном приликом видим пише ИСТОРИЈА 3-4 књиге поприлично дебеле а по корицам се види да су прилично старе. Нисaм у то време толико придавао толико пажње тим књгама јер нисам историчар па зато се више не сећам ни ко ју је написао осим да је писана негде средином XIX века око 1850-1860 године а немам појма ни ко ју је издао нити ко је њен писац. Пре пар година покушао сам да преко пријатеља сазнам нешто више око те књиге и где су нестасле књиге из те библиотеке али нажалост нисам успео ништа.

На унутрашњој страници писало је одприлике ИСТОРИЈА СРБАЉА од Христа. . . . . . Можда неко на форуму већ зна које су то књиге и ко је аутор па бих их молио да ми помогне ако може да се пронађу.

Колико ми је то време дозволило највише сам се задржао читајући око Косовског боја и одприлике то је овако :
Историјски подаци су 2-3 османлијска историчара (имена су дата али ја се тога не сећам) који су писали ону праву историју и то су подаци који се користе у Турској архиви. Сви остали историчари из тог времена што су писали као и сви они из каснијег периода морали су да сакривају праву истину јер је било недопстиво да Турски султан страда од руке обичног српског војника и по задатку су морали писати ону популарну историју прихватљиву турским ушима, те стога данас има сијасет верзија самог догађаја.

Шта се десило :
Битка је почела скоро у раним јутарњим часовима страховитим нападом српске коњице са крила Вука Бранковића где један од историчара даје податак да је 1000 српских тешких коњаника у линији просто прегазило 5000 турских пешака малте не ни вадећи мачеве. То је иначе Јакубово крило. Његов покушај да организује било какву одбрану био је немогућ и он сам гине пред налетом сада већ друге и треће линије (ешалона). Како је тај брзи продор коњице направио потпуни колапс турских снага на Јакубовом крилу у напад је тек тада ушао најбољи део српских тешких коњаника из централног распореда (око 5000) који су иначе по њима увек били регрутовани из крајева горњег Ибра и Мораве па долином тих река и према Скопљу а то ми је данас мало сумњив податак с' обзиром да су то крајеви и земља Вука Бранковића а његова коњица је већ увелико била у боју. Султан је од раног јутра био на коњу и окружен масом јањичара а пред њим је било везано доста камила а то из разлога што је он одлично знао вредност српске коњице и плашећи се њеног продора окружио сам свој центар камилама јер је познато да коњи не подносе камиле. Видећи пропаст целог свог једног крила данас се не сећам којег али по свим садашњим подацима турског левог а српског десног покушава да продор заустави гомилама пешадије, највише јањичара, која просто нестаје под копитама српске коњице и видећи катастрофу покушава да се сам повиче са бојног поља али не стиже. Стиже га неколико српских коњаника где га први копљем из залета погађа а следећи га убада мачем.
Иначе на самом крилу Влатка Вуковића, Турци које је водио Бајазит су брзим продором успели да делимично спрече напад Влаткове коњице везујући је у подбарном делу земљишта где она није могла да се размахне и тај део се гибао под нападима пешадије обе војске. Видећи шта се дешава са осталим деловима турске војске сам Бајазит бежи и са собом повлачи све шта је могао јер одлично зна да Срби не гоне побеђеног противника и зауставља се пред једним сеоцом (петнаест-двадесе километара од места битке) и колико ми се чини нешто као Качаник или слично. Једини способан одред за битку који му је остао је лака коњица око 20. 000 који нису ни учествовали у самој бици. Остатак његове војске бежи да што пре напусти бојиште.
У току ноћи враћа се са највећим делом коњице да пронађе лешеве Султана и брата и у саму зору затиче у цркви Самодрежа Кнеза Лазара са многобројном властелом и на лицу места их погуби.
А сам деспот Стефан Лазаревић када је убрзо подизао споменик своме оцу Кнезу Лазару написао је на њему одприлике овако :

"И све ово речено сврши се
лета 6897, индикта 12, месеца 15, у дан уторак,
а час је био шести или седми,
не знам, Бог зна. "

Што би требало да значи да се сам час погибије Кнеза Лазара одприлике слаже из оба извора.

То је одприлике то што сам само покушао да препричам.
Овде је веома битан податак да ни они не наводе име ко је убио Султана већ два српска коњаника, оног првог који је користио копље и оног другог са мачем. Било ко да га је убио понео је ореол бесмртног Милоша Обилића и без обзира да ли се он звао Петар, Митар, Павле, Милан, Александар, Миодраг он је од тада Милош Обилић. Колико знам, име Милоша Обилића први пут се појављује тек скоро 200 година по бици али без обзира на то нека српска рука је окончала живот Султану. И та личносте је истроријски тачна без обзира како се заиста звала.

А иначе ако неко незна и овај податак, које је просто сакривен пред 1389-том годином. У сукбу са српском војском погинуо је још један турски султан, наиме у сукобу 1413. г. испод Витоше данас Бугарска, деспот Стефан Лазаревић у коалицији са каснијим султаном Мухамедом поразио је султана Мусу где је овај ту и погинуо.