Kakav je vaš osoban stav prema ovoj temi?

Biste li i pod kojim uvjetima pristali na brak s osobom druge nacionalnosti ili vjeroispovijesti?

Na kakve probleme mislite da biste naišli? Biste li uopće imali kakvih problema?

Ljubav ne poznaje granice... ako je spremna da nas dvoje budemo u prvom a sve ostalo [roditelji, drustvo, vera, nacionalnost] u drugom planu... mozda za to ima nade... problem je cinjenica da ja ne znam pod kojim bih uslovima mogao da upoznam nekog takvog i da se u njega [nju bre, nju] zaljubim... ali da imam neke predrasude... u principu nemam...

Zanimljiva tema je bila na sandzackom forumu, jeste da ljubav ne poznaje granice, ali takvi brakovi nailaze na mnogobrojne prepreke, kako kod rodbine tako i kod svih ljudi koje poznajemo. Znam par mesanih brakova gde se rodbina odricala preko www.odreknise.co.yu svoje dece, rodjaka zbog toga sto su stupali u brak sa osobama druge vere. Mislim da smo mi previse drustvo omadjijano predrasudama da bi nesto kao mesani brakovi uspevali poput nemesanih...

Ljubav nema granice,slazem se..ali ima nesrecu ukoliko se desi da su za tu ljubav samo "to dvoje" i niko vise,okolina ih odbacuje,a najgore sto ih rodbina vise ne 'ebe 2%.Takva veza ovekovecena brakom je osudjena na propast ma koliko to dvoje ne zele da priznaju da je to tako,a bolje bi im bilo da priznaju i ne lazu sebe,najgore je posle njihovim potomcima. :|

Ako imaš para uspeva 100 % pod uslovom da ih je ljubav spojila ..
Zapale na trinidad i nema rodbine i okruženja ..

Ako je u pitanju ljubav, ne bih mnogo razmišljala. Nisam nacionalista, iako postoje stvari koje mi smetaju. Ali, svaki covjek je poseban na svoj način i pitanje nacionalnosti , iako se proteže kroz svakodnevnicu, i nije toliko bitno. Sve je do same ličnosti i pogleda na svijet.

Samo je bitno da partneri budu najvazniji jedni drugima i da ne dozvole mesanje spoljnih faktora u vezu

Licno mi ne bi smetalo sve dok medju nama stoji medjusobno postovanje, ti moje i ja tvoje. Dakle nemoj da se odricem svojih verovanja i ne teram te da se odrices svojih. Mada sam po tom pitanju u zadnje vreme nesto zbunjena i jos ne doresena ali to je ipak nesto licno kojem ce se videti kraj.
Znaci u nasoj kuci bi se slavili i moji i tvoji praznici i kraj.

To ne zvuci lose,ali ipak ne bi bilo lako tom paru koji mora da slavi i Bajram i Pravoslavnu(ili katolicku) slavu,prvo finansjiska propast,a drugo vreme je bitan faktor,ispalo bi kao da cele godine samo slave...ne ide

S'obzirom da sam dete koje potice iz mesovitog braka (srpsko-bunjevackog) i da zivim u multinacionalnoj porodici (srbi, bunjevci, madjari, hrvati itd.), za mene su ovi brakovi vise nego normalni i prihvatljivi.
Sve zavisi od sredine u kojoj zivis.
Vidim da dosta vas gaji rezerve prema mesovitim brakovima, mislim da je to zato sto ne zivite u visenacionalnoj sredini ili imate malo kontakata sa osobama druge nacionalnosti. Svi smo mi samo ljudi, bez obzira na nacionalnost. Sve ostalo je stvar medjusobnog razumevanja i postovanja dvoje ljudi. U mojoj porodici se slave dva Bozica, dve Nove godine, i dva Uskrsa i nikada, ama bas nikada se nije desilo da jedan od dva verska praznika ne bude proslavljen kako treba i dolikuje.
 U mesovitom braku je kao i u svakom drugom braku najbitnija ljubav, razumevanje i postovanje.