Ima svoje prednosti. Ja sam napravio profil kada mi je jedan od najboljih prijatelja otišao u Švedsku da radi, da bi ostali u kontaktu, a pride sam našao ljude koje nisam video godinama ili koje ne viđam i to je super stvar. Imaš priliku da se čuješ sa svim tim ljudima, sa kojima ko zna kad i da li bi uopšte ikad komunicirao.

Ko želi da prevari, uopšte mu ne treba fb, kao i ko flertuje na fb, to tako dobro može sakriti, da druga strana ni ne sumnja. Pre svega, najbitnije je koliko nam se ko daje u vezi i koliko nas uvodi u svoj život, odnosno koliko taji i drži distancu. U vezu ulazim da bih uživala, a ne da izigravam detektiva. Među svojim prijateljima imam i bivše momke, i nikada zbog toga nisam imala problem. Da li ću staviti neki status, pesmu ili sliku i neko ostaviti kometar na to, pa uvek mogu jasno i glasno odgovoriti svom dečku, ako ima neko pitanje, i tu se priča završava. Što se tiče njegovog profila, ne smeta mi ako njemu neko ostavi komentar, više obraćam pažnju na njegovo odgovaranje na to. Može da mi bude neki putokaz ukoliko dečko naprasno postaje prijatelj sa mnogo ženskih osoba. I naravno, ako u mom prisustvu ne pali fb, može da znači da ima nešto što nije za moje oči. Uglavnom, vodim se time, ako mi on daje povoda da pomislim da ga proverim, tu onda nešto nije u redu, a da li je to fb ili nešto treće, najmanje je bitno, ta priča nema perspektivu.

ja sam fejsbuk napravio samo zato da mi olakša komunikaciju sa nekim ljudima.... Prijatelja imam nešto manje od 500 i većinu ih poznajem....

Opsesivno kompulsivni fejsbuk poremećaj



Fejsbuk špijuniranje. Situacija zaista postaje nepodnošljiva. Svedoci smo emocionalne regresije koja se događa širom svetu među muškarcima i ženama, koji se pretvaraju u ljubomorne i paranoične tinejdžere. Nije neverovatno pomisliti da su današnje romantične veze sve više ugrožene upravo postojanjem socijalne mreže.

Kada su zainteresovani za nekoga, i muškarci i žene opsesivno proveravaju stanje profila svoje „mete“ : zid, slike, statuse, poruke. Cilj im je da dobiju i sakupe što više informacija. Na početku su najbitnije fotografije: „Da li bi on/ona mogao biti sa tom devojkom?“ „Da li ovu ruku drži na njegovom/njenom ramenu u seksualnom smislu?“ „Da li mislite da su oni zajedno?“

Kada to preraste u vezu, opsesivno kompulsivno proveravanje se nastavlja, čak šta više, postaje još gore. Sada se traže informacije o prijateljima partnera, čita se svaki zid na kom se njegovo/njeno ime spominje. Ljudi postaju anksiozni. Da li me spominje u svojim statusima? Da li je postavio/la naše zajedničke slike?

Najgori vid opsesivno kompulsivnog traženja informacija, dešava se onda kada se veza završi. Ljudi su čak spremni da hakerišu profile svog bivšeg partnera kako bi sakupili informacije o tome šta on/ona sada radi. Ovakvo ponašanje u jednom trenutku postaje problem. Proveriti šta bivši partner radi postaje kao droga. Ružne reči se izgovaraju na račun fejsbuka, brišu se profili, radi se sve kako bi se opsesija prekinula.

Ovo sve je jako nezdravo i smanjuje samopouzdanje! Opsesivno kompulsivni fejsbuk poremećaj (ime je prozivoljno i više simbolično, podrazumeva se da nije isto što i OKP) otkriva se kod žena i muškaraca koji imaju problem sa nesigurnošću i osećanjem neadekvatnosti. Jedan od obeležja Fejsbuk OKP je pre svega to što se ljudi nakon opsesivnog proveravanja osećaju loše: posramljeno, prazno, tužno, usamljeno.

Ako ste skloni ovakvom samodestruktivnom ponašanju, pokušajte ga iskoreniti, ili u najmanju ruku, smanjiti. Fokusirajte se na svoja osećanja i potrebe, a ne na osobu sa kojom ste ili sa kojom ste bili. Takođe, ako fejsbuk čini da se osećate loše, možda bi dobro bilo da napravite jednu pauzu (privremeno da ugasite profil). Možda kada se vratite, uspete da se fokusirate na stvari koje čine da se osećate dobro, a ne loše.

Izvor

 

To su bas poremecaji. Jedno je pogledati kada neko izbaci slike a sasvim drugo kada ti nekome vrsljas po profilu

Kao što sam i pretpostavila..imaš bogato iskustvo iz ove oblasti. 

ja sam facebook voajer i savrseno me zabole da li je to poremecaj ili nije 

Pa šta misliš, zašto ja nemam FB?

Da nema Fejsa ne bi znao koliko su ljudi glupi... Ovako se iz prve ruke uvjeriš...

e da...

nije bitno koliko smo puta udahnuli vazduh, nego koliko smo puta ostali bez daha... ah...