Mesto gde zvezde padaju :: Romanticni kutak

Bila sam sinoc u bioskopu. Da, u pravu ste, pa sta!. Mnogo puta sam sedela u tami zagusljive sale i uz zvuke krckanja semenki sam se selila u neke daleke predele. Ali ovaj put, film je u meni prouzrokaovao nesto sto nijedan drugi nikada nije. Za mene koja ni pet minuta ne moze da sedi mirno ta dva sata su prosla kao jedan minut, nisam se pomerila, nisam trepnula, mislim da nisam cak ni disala. Malo me je filmova ostavilo bez reci, ovaj spada medju njih. Ali da se ja vratim temi.. Dosla sam kuci sela i pocela da razmisljam koliko zivot i patnja jednog celog naroda moze biti ironicna, cudna, nepredvidiva, tajnovita. Patnja tog naroda me je naterala da shvatim da moji problemi i nisu tako veliki, njihovo nemanje mi je ukazalo na ono sto ja imam ali sam vremenom zaboravila koliko mi je drago. U svom tom nekom mom filozofskom razmisljanju sam se setila jednog decka, setila sam se njegovog pogleda kad je ugledao tone mojih papira, rokovnika... 'a kad ces meni nesto da napises?'.... mozda sam ja to umislila ali kao da je bio ljubomoran... 'napisacu ti...' Nisam mu nikada pisala, evo sve do sada, i sad ne znam kakve veze Pijanista ima sa njim, i nema ali eto, ovo je prica o nama....
... Zvao me je, pisao mi je divne poruke, trudio se, moram priznati stvarno se trudio da se konacno nadjemo i vidimo. Ne, nisam htela, ma htela sam, samo sam ga pustala da vidim koliko ce izdrazati moje predomisljanje. Zelela sam ga i znala sam, nekako sam znala da cemo biti zajedno, valjda sam se setila one tvrdnje da je odlaganje zadovoljstva uvek vece zadovoljstvo. Naposletku smo se i sreli, morali smo. Da znam, sad bi mi on rekao, mora se samo umreti ali ne, mi smo se morali sresti. Bilo je hladno februarsko predvecerje, cekao me je, volim kad me cekaju, dobar znak, pomislila sam u sebi. Sedeli smo oboje vidno nervozni, ma mozda on i nije bio nervozan, znam da ja jesam bila, sedela sam naspram njega i igrala sam se sa kasikicom, pricali smo o, ma ko bi se setio o cemu smo pricali, nije bilo bitno o cemu smo pricali, bili smo zajedno... Pa gde cemo sad... Eto toga se secam, bili smo stali na sred ulice i prepirali se gde bi mogli da idemo. ...'ajde vozi ja te vodim na jedno mesto'... jos mi odzvanjaju reci u usima... 'pa ti si opasna, sta ces da mi radis?'....'ma nista, evo ovde mozemo lepo da sedimo, sami smo, a i romanticno je'... ' pa ovo je mesto na kome se vidi kako padaju zvezde'... sedeli smo, pricali smo, terao me je da ga ceskam, jeli smo cokoladice, slusali smo muziku, bio mi je tako blizu.. Kao da su dve zvezde sisle sa neba i usle u njegove oci, gledao me je tako nezno, videla sam sebe, videla sam sebe u tim zvezdama, i videla sam njegovu zelju, zeleo je mene, zeleo je isto kao sto i ja njega zelim... Zavalila sam se, duboko sam uzdahnula, zatvorila sam oci, tisina je bila oko nas. Okrenula sam se, i dalje su mu oci sijale...'a mogu li ja nesto da te pitam?'.... pitaj....' da li mogu da te poljubim?'.... 'probaj'...
Nasmesila sam se blago, onda sam lagano spustila usne na njegove. Lagala bih kad bi rekla da je to bio najlepsi poljubac, imali smo i lepsih, ali tada, u tom momentu, sve je stalo, zvezde su nestale istog trenutka, nije bilo vise bitno gde se nalazimo, muziku vise nisam cula, videla sam samo jedno, njegove oci, osetila sam samo jedno, njegove ruke, a usne. Te medne usne su me ljubile, ostavljao je tragove po mom licu, vratu. Ljubio me je nezno, strasno. I osetila sam, osetila sam se nekako cudno, ne znam, mozda ste i vi to nekada osetili, kao, kao da je bio savrsen, jednostavno njegove usne i moje usne su se savrseno slagale... Zaboravila sam mnogo stvari ali usana, i njegove poljupce, njih osecam i danas...
I kakve veze imao ovo sa Pijanistom... pa i nema veze, stvar je u tome sto nista u zivotu nema veze jedno sa drugim, ustvari to se nama cini da nema, ali ima, ima, i to jako puno. Ovo ce mozda i procitati, mozda i nece, nije mnogo bitno sta ce biti, jer ce svakako biti. Kao to vece, zivot pise nase romane, eto kao i Pijanista, isuvise tragicno da bi bilo izmisljeno, a ovo ...sudbina ili sta li je ali divno je!....