Prolazna zaboravnost ili demencija

Autor:mr sc pharm Gordana Mihajlović 

Alzheimerova bolest (Alzheimer disease) je progresivna cerebralna atrofija koja dovodi do demencije. Prvi put kao posebnu vrstu demencije opisao ju je nemački lekar Dr. Alois Alzheimer 1906. godine kod jedne pedesetjednogodišnje žene sa simptomima koji su se ispoljavali u vidu halucinacija, mentalne konfuzije i psihosocijalne neprilagođenosti. Bolest karakterišu nenormalni depoziti proteina u mozgu, kao što su ekstracelularni amiloidni plakovi i intracelularni neurofibrilarni spletovi, kao i holinergički deficit, ali etiologija bolesti još uvek nije razjašnjena.

Koji je mogući uzrok bolesti?
Amiloid-beta-peptid glavna je komponenta ekstracelularnog depozita kod Alzheimerove bolesti, a javlja se u difuznim plakovima i  krvnim sudovima mozga. On dovodi do povećanog stvaranja slobodnih radikala kiseonika a time i  citotoksičnog oksidativnog stresa u ćelijama. Dolazi do disfunkcije neurona i do demencije. Amiloidni plakovi se kao lepak talože između neurona, dovodeći do njihove nesposobnosti da prenose nervne impulse.

Spletovi su sastavljeni od proteina nazvanog tau koji je modifikovan fosforilacijom i agregacijom. Novijim istraživanjima ustanovljeno je da je u mozgu bolesnika sa Alzheimerovom bolešću poremećena funkcija ciklin-zavisne kinaze 5, koja hiperfosforiliše tau i akumulira se u neuronima, a i da ona može da izmeni signalni proces u neuronima zbog poremećaja ravnoteže njene aktivnosti kao kinaze i fosfataze.

Tau protein koji se javlja u šest izoformi koje kodira jedan tau gen, povezan je sa neuronskim mikrotubulima i stabilizuje ih, reguliše transport vezikula i organela duž njih, podržava stvaranje aksona i služi kao osnova za koju se vezuju enzimi. Neophodan je za normalni razvoj centralnog nervnog sistema sisara.

Pošto se pretpostavlja da fosforilacija slabi afinitet tau proteina za mikrotubule tau se onda odvaja i agregira dovodeći tako do degeneracije neurona.

Šta karakteriše bolest?
Bolest je praćena i velikim padom koncentracije jednog od glavnih prenosnika impulsa u mozgu-acetilholina, neophodnog za pamćenje i ostale saznajne funkcije.
Kod koga se javlja bolest i koji je simptomi prate?
Alzheimerova bolest najčešće se javlja kod osoba starijih od 60 godina, mada se može javiti i ranije (oko 45.), sa učestalošću od 30-45% kod osoba starijih od 85 godina. Javlja se postepeno, sa simptomima koji progrediraju. U početku su oni blagi pa čak i neprimetni npr. osoba često misli da sa njenim naočarima nešto nije u redu pa ih često pere misleći da su stakla zaprljana, ili ih često gubi pa čak i lomi. Javlja se i zaboravnost koja i nije tako primetna, potom mentalna zbunjenost i sklonost ka povlačenju u sebe. Ti simptomi najčešće se pripisuju starosti.

Kako se manifestuje bolest?
Kako bolest napreduje (a ona se češće javlja kod osoba u čijoj porodici je neko bolovao od nje) dolazi do poteškoća u komunikaciji zbog slabljenja mogućnosti govora, čitanja i pisanja. Otežano je i snalaženje u prostoru (osoba kada izađe iz kuće zaboravi gde stanuje i gde treba da se vrati). Tada okolini postaje jasno da nije reč o privremenoj zaboravnosti tipičnoj za starost.

U kasnijim stadijumima bolesti osoba čak ne prepoznaje ni članove svoje porodice, komunicira sa likovima sa TV ekrana, otežano se hrani i kreće.

Uz napredak bolesti osobi je potreban stalni nadzor i nega.

Prognoza i lečenje bolesti
Bolest je praktično neizlečiva, ali može da se uspori njen tok. Kada je ustanovljeno da u osnovi bolesti čiji se uzrok još ne zna, leži holinergički deficit, lekovi koji se primenjuju u terapiji su reverzibilni ili ireverzibini inhibitori acetilholinesteraze, enzima koji razgrađuje acetil holin u mozgu, povečavajući njegov nivo i time pojačavajući holinergičku transmisiju.

Veoma važno za ovu vrstu lekova je primeniti ih što je ranije moguće, po pojavi prvih simptoma i znakova oboljenja, mada još uvek ne postoje pouzdani biomarkeri za otkrivanje oboljenja. Pored toga, oni treba da imaju veći afinitet za acetilholinesterazu mozga nego za onu skeletnih mišića i srca.

Danas se inhibitori acetilholinesteraze često kombinuju sa antioksidansima, npr. vitaminom E i preparatima biljke Gingko biloba. Kod bolesnika sa Alzheimerovom bolešću dolazi do stvaranja slobodnih radikala kiseonika i oksidativnog stresa i tada nastaje pojačana oksidacija ugljenih hidrata, lipida i proteina mozga. U tom slučaju, ako antioksidativni mehanizmi odbrane nisu u mogućnosti da spreče delovanje slobodnih radikala kiseonika dolazi do oksidativnog stresa i ubrzanog izumiranja neurona mozga. U tom slučaju primena antioksidanasa može biti od koristi da se poboljša odbrambena moć organizma. Vitamin E je već poznati antioksidans, a preparati iz biljke Gingko biloba su ustvari ekstrakti standardizovog sadržaja, i to uglavnom flavonoidi koji deluju kao čistači slobodnih radikala, mada se još uvek ne zna koje ustvari sastavne komponete biljke Gingko biloba deluju povoljno u terapiji Alzheimerove bolesti. U mnogim zemljama Evrope i Amerike ti preparati upotrebljavaju se i u prevenciji kognitivnih poremećaja.

Sve u svemu bolest je teška, degradira ličnost, a što je najteže i nasledna. I ne samo to. Pošto je bolest dugotrajna, izaziva i velike materijalne troškove za pojedinca, njegovu porodicu i celo društvo. To su sve razlozi zašto se u poslednje vreme vrše intenzivna istraživanja etiopatogeneze bolesti i uvode novi lekovi.

Izvor: Stetoskop

Ко не  жели да чује плач сиромашних, плакаће и сам, али га нико неће чути.

Molim vas za savet!!!!

Vec mesecima mene i mog decka proganja  zenska osoba (37-38 god),inace njegova prethodna povremena kombinacija!!!

Ima dijagnoze F30 i F60.

Vec je podignuta optuznica protiv nje,ali dok ne bude saslusanje i presuda ,nama je svaki dan pakao!!!
Stalno nas prati,zove telefonom,na posao,kuci,porodicu,prijatelje.
Mene je cak pratila i udarila kolima,a auto mi je vec jednom unistila.
Policija je naravno nemocna kad im trazim pomoc. . . . a dok ne bude sudjenje ko ziv ko mrtav!!!!

Molim za savet nekog strucnog lica kako se ponasati sa ovakvim osobama. . . ja je sve vreme ignorisem i izbegavam biolo kakav kontakt sa njom??????

Kako to da tako opasna osoba već nije hospitalizovana? 

Molim za pomoc .

Ovo je moje prvo obracanje "nekoj vrsti" javnosti .Mislim da pocinjem da imam neku vrstu mentalnog problema , jos od malena koliko se sjecam sam imao fobije , npr . morao sam da spavam sa majkom , nisma smjeo ostati sam .. Itd . nista stasno mozda malo u vecoj mjeri nego ostala djeca . Kasnije tokom odrastanja sam ojacao , mada sam uvjek ostao ranjiv i previse emotivan . Nakon niza dogadjaja u mojoj familiji i raznih problema s kojima sam se suocavao u zivotu u zadnjh par godina osjecam da opet postajem fobican . Tacnije student sam 4 te godine elektro fakulteta.Sve je islo manje vise dobro dok u zanjih par godina nisam prije kolokvijuma i ispita osjecao nevjerovatnu tremu koja se granici sa strahom i nekim neizdrzivim osjecajem uznemirenosti . Uvjek sam se nekako pokusavao izboriti sa tim pod izgovorom da je to obicna trema , medjutim u zadnjih godinu primjecujem da se taj osjecaj pojacava do te mjere da ne mogu da se skoncetrisem , uznemiren sam samo cekam da se sto prije ispit zavrsi , da stvar bude gora takav osjecaj pocinje da se pojavljuje i kada se nadjem u nepoznatom drustvu pred kojim moram da se predstavim . \Evo jedne situacije kad sam izasao u kafic sa dva druga i tamo me je cekala djevojka njena sestra koju sam trebao upoznati i njene drugarice , prethodno nisam pio alkohol , osjecao sam nevjerovatnu uznemirenost i nesigurnost kad sam usao tamo . ostao sam svega 10 minuta nisam mogao da izdrzim cak se nisam ni pozdravio sa tim djeovjkama . Izasao sam pod izgovorom da me boli glava . I najnoviji dogadjaji su , kad idem samo na predavanja na fakultet imam taj osjecaj odgovornosti i nestabilnosti , cak i kada sam isao na spremanje kod nekog profesora napola sam ga slusao jer sam upravo imao isti osjecaj . Bojim se da ce to jednostavo da se pogorsa i da ce se prosiriti u sve pore zivotnih aktivnosti . Da li taj poremecaj nazovimo moze biti pod uticajem alkohola , jer vec 5 -6 godina unazad cesto pijem . Dva put nedaljno u prosjeku . Imam 22 godine . Sta mi mozete preporuciti osim odlazka kod psihijatra jer nemam hrabrosti da kazem roditaljima za ovo . Ne zelim da ih opterecujem . da li ima neka prirodna tableta nacin koji umanjuje ovaj stres i nesigurnost a da nije alkohol . ? Hvala . I izvinite shto sam smorio .

Ne, ne postoji nikakva ''tableta'' za smanjivanje fobičnih reakcija.
I malo je toga što možeš sam učitniti, nažalost.

Ovo o čemu pričaš meni liči na određene, kao što rekoh, fobične reakcije, u okviru anksioznih poremećaja.
Možda - generalizovani anksiozni poremećaj (kada se strah od jedne stvari (određena fobija), proširi na niz situacija, kao što je kod tebe slučaj).

Znam da ne želiš da uplićeš roditelje, ali mislim da bi najpametnije bilo da im ispričaš za svoje probleme.
Zatim da pronađeš psihologa/psihoterapeuta, i da mu izneseš svoj problem.

U današnje vreme se ovakvi problemi leče sa velikom uspešnošću. 

To ustvari nije toliko osjecaj straha koliko je to neka vrsta uznemirenosti, nesigurnosti i panike . I kako to da posle nekoliko casa piva nemam takav osjecaj To mi je presmjesno  , mozda je to neka podsvjsna fora mozga da me natjera na koju pivu )  nebitno , uglavnom razmisljao sam kad i ako zavrsim sa faxom i postanem samostalan , ako me te nesigurnosti ne sprijece sam potrazim neku pomoc , medjutim ako jos par puta osjetim ovako neshto neizbjezno cu se morati nekome obratiti . Kazete da ne postoji neka tableta ili neshto , mislim i kad bih posao kod nekog specijaliste da taj covjek ne bi nekom pricaom imao uticaja velikog na mene , ja sam i sam svjestan da nemam razloga za ovakve reakcije ali jednostavno ih ne mogu kontrolisati . Emocije se ne mogu kontrolisati . Hvala . 

Sve to je zapravo jedan termin: anksioznost.

Kada bi otišao po pomoć, verovatno bi je dobio i 'kroz priču'' (verbalni deo terapije) i kroz lekove (psihofarmaci namenjeni redukciji (otklanjanju) anksioznosti).

Upravo to što si ih svestan a ne možeš ih kontrolisati, jeste dokaz onim mojim gornjim pretpostavkama.
Tvoj život je svakako tvoja stvar, a ja bih samo volela da se ''nateram'' da se zamisliš: da li želiš da trpiš ta stanja i dalje, a znaš (možda nisi znao, evo sad znaš), da se to za svega nekoliko nedelja može izlečiti? 

Pa sad i na ispit iz oblasi "Čovek i kako ga upoznati : )" mogu da izađem za banku! Dakle, da li je i u kojoj meri sklonost individue ka predrasudama, sujeverju... povezano sa psiho-sklopom ličnosti (znamo da je povezano sa obrazovanjem, to nije pitanje).

Nije bas povezano ...