Ljudi znam da niste bas pravi strucnjaci ali mozda se neko razumije u ovo sto cu vas pitati:Naime imam jednog daljeg clana porodice koji ima 18 godina i on ima jedan problem (barem je to problem prema meni),naime uhvatio sam ga par puta kako prica sam sa sobom kao da ima neko sa njim i on se raspricao do mile volje,slusao sam ga jedno 15 minuta da bi ga posle par dana ponovo vidio kako to radi,pitao sam ga u cemu je problem jel se osjeca lose medjutim on kaze da mu je tako od djetinjstva i da ne osjeca da nije sav svoj nego da jednostavno odjednom je to pocelo i sad to radi...Da se razumijemo nema on te izlete u gradu sasvim je normalan ali kad je sam kaze da mu se to cesto desava...Mislio sam da je problem u tome sto je jedinac i cesto sam kod kuce pa mozda mu fali neko da se isprica...Vase misljenje???

mozda samo razmislja na glas ? mozda stvarno nije imao sa kime dok je bio klinac ?

pitaj Bambinu ona jedina zavrsava studije , kontam da je "presla" i polozila te oblasti 

Ok pitacu nju hvala 

 

Чули смо се преко п.п.

И да, Бамбина је прошле године у ово време завршила студије, само да се зна. 

cheers

KREATIVNOST U NEUROZI
 
    Oduvek se postavlja pitanje o debljini crte izmedju kreativnosti (tj. umetniceke kreativnosti) i neuroze. Da bismo dosli do priblizno tacnog odgovora (jer nije moguce biti potpuno siguran) moramo se upoznati sa osnovnim teorijama neuroze.

OSNOVNE PRETPOSTAVKE INDIVIDUALNE PSIHOLOGIJE

    Kada zelimo da saznamo uzrok neke bolesti, ne smemo se drzati osnovne konstatacije da na principu nekih neposredno predjasnjih dogadjaja postavimo hipotezu o uzroku i tako zapocnemo lecenje. Osnovni princip u lecenju neuroza je spoznaja cilja. Cesto ni sami nismo svesni svoga cilja koji nas gotovo svakog trenutka poseduje, tera da zivimo i delamo, sto jos vise ukazuje na teskocu otkrivanja cilja kod pacijenta, odnosno bilo koje druge osobe. Svaki pojedinavni dani, i sitni poslovi koje u njima obavljamo, tj. ciljevi do kojih stizemo, smo su delici u ogromnoj slagalici do cijeg sklapanja mi tezimo. Kako ih mi obicno nismo svesni - dolazimo do konstatacije da se nalaze u podsvesti. Po principu asocijacije potvrdicemo izlozene tvrdnje. Predocimo obican kanap ili neko osuseno drvo nekom neuroticaru. Da ne znamo da je ocajan i da mu podsvest diktira otpor prema zivotu, ne bi nam palo na pamet da ce prvo pomisliti na besenje. Sasvim sigurno, normalan covek nikada ne bi pomislio na tako nesto jer njegova podsvest ima drugaciji plan.
 
  Neuroze mogu da nastanu zbog raznih ciljeva i u razlicitom zivotnom dobu, ali mi cemo se baviti u glavnom decijom neurozom, dakle, nastalom pod uticajem cilja iz detinjstva. Individualno-psiholoska metoda lecenja neuroza zahteva da se pronikne u dusu pacijenta. Medjutim, polazi se od toga da svaki simptom nalazi podlogu u najranijem detinjstvu, s tim sto se, kasnije, dusevna podloga (iz detinjstva) nervnog oboljenja, kao sablona, u toku godina izdize na visi nivo - razgranatu neurozu, koja je nepristupacna lecenju ukoliko se ne promeni njena osnova. U tu nadgradnju ulaze sve teznje razvica, karakterne crte i licni dozivljaji, medju kojima narocito treba istaci ostatke raspolozenja kakvog jednokratnog ili ponovljenog neuspeha na glavnoj liniji ljudskog tezenja - to je neposredni povod za izbijanje neuroza. Upravo da bi se obezbedila od novih neuspeha osoba bezi u neurozu. Takodje, u njoj se obrazuje zivotna linija - cilj, u principu nerealan, po kome bi ona trebalo da nadoknadi svoje neuspehe u daljem zivotu, odnosno jedino kroz neurozu. Nervozni strah, bolovi, uzetosti i nervozna sumnja sprecanvaju nervoznu osobu da se aktivno umesa u zivot, a takodje, daje joj izgovor za pasivnost na osnovu legitimissanja bolescu. Kao osnovni dusevni dozivljaj u detinjstvu uzima se osecaj nize vrednosti.
   
        Dete je u fazi razvoja nesposobno da se brine o sebi. Ono ima manje razvijene (vredne!) organe, tj., ceo sistem organa kod odraslih (narocito roditelja posto je najcesce u njjihovom okruzenju) je razvijeniji. Jos uvek nezrela i neadekvatna percepcija situacija od strane detetove podsvesti ukazuje  mu na sopstvenu nesposobnost i manju vrednost. Iz nepravilno procenjene situacije deteta javlja se zudnja za nadoknadom, koja se kroz zivot sve vise pojacava. Postoje razlicite vrste nadoknade, a jedna od njih je klasicna algolagnija. Sve neuroze koje se mogu podvesti pod algolagnicne, imaju cesto jednu istu, a tako i glavnu karakternu crtu, a to je asocijalnost. Do ovoga smo namerno dosli jer je u najblizoj srodnosti sa "kreativnom dusom", o cemu cemo u sledecem prilogu.
 
UKROCENI FANTAZAM

"Umetnik je uvek pomalo melanholik i uvek dovoljno nesrecan." - Stendal
"Umetnik je uvek subjektivan, usamljen, otudjen, asocijalan, ambivalentan, zeljan priznanja i mrzi sve potencijalne negatore." - Hauze

 
    Asocijalnost, tako, mozemo shvatiti kao protest, odnosno kao nusprodukt algolagnicne neuroze, iako je po mnogim laicima asocijalnost uslov za neurozu. Posebno mozemo naglasiti rec "protest". Dakle, po asocijalnosti, neuroza ogradjuje (obezbedjuje) osobu od daljih padova, tj. od odluka i aktivnog ucesca u zivotu, tako reci od rizika, ali se nakon duzeg vremena u njoj javlja protest radi nadoknade istog (nadoknada zbog svoje pasivnost, neprihvacenosti od strane zajednice). U nastaloj situaciji, neuroticar ce poceti postepeno da napusta realnost. Kad kazem da napusta realnost mislim na neku vrstu irealne sinestezije, jer, svakako je subjektivnost neophodna u nasojanju da se obezbedi algolagnican odnos sa sredinom. Sada vec nailazimo na teorije po kojima se prava kreativna osoba razlikuje od obicnih neuroticara. Naime, Frojd, recimo, smatra da umetnik (kreativna dusa), za razliku od neuroticara ili dusevnog bolesnika, nije fiksiran za svet svojih iluzija, vec jasno razlikuje raealni svet od sveta svojih imaginacija.

    Oslobadjajuci se potisnutih, neprijatnih i bolnih osecanja, umetnik dozivljava katarzu, a publika vidi njen materijalni dokaz - umetnicko delo. Ova konstatacija govori  da se kroz protest, tj. zeljom da se ostvari osecanje vrednosti u zajednici, umetnik koristi sredstvima koje su poreklom iz pategenog detinjstva - on koristi svoju neurozu. "Da li je, stvarno, svaki umetnik neurotican kako tvrdi Vilhem Stendal? Ne bi se, uistinu, na osnovu nekih slicnosti izmedju neuroticara i umetnika moglo reci da je ova tvrdnja tacna. I jedan, i drugi se, naime, okrecu od spoljasnjeg sveta i povlace u sebe. Ali dok neuroticar zatvara vrata za sobom, vise uvredjen i nezadovoljan nego sto je nesrecan, stvarajuci, umesto umetnicke kreacije, neuroticne simptome, umetnik vise pati. Uvredjen, umetnik se izolovao u odnosu na spoljni svet, ali se potpunije otvorio u odnosu prema samom sebi, dok je kod neuroticara izolovanost obostrana. Pocetak umetnickog stvaranja je otvaranje prema samom sebi, a onda i prema svetu. Ovo je prekretnica na kojoj  umetnik shvata da mora mnogo da daje da bi samo malo dobio. Tu lekciju neurotik ne moze da nauci i on uvek striktno meri koliko je dao, a koliko je dobio." (S.Miljkovic - Psihologija danas, broj 9.)
 
Literatura:
"Individualna psihologija" - Alfred Adler
"Psihologija danas, br 9."

Ja se izvinjavam ako sam skrenuo sa teme..... Ali Moze li neko da mi pomogne ovde da iz psihologije objasnim sta je to laka mentalna zaostalost... Ako moze pomoc u vezi ovoga ... Sto vise informacija to bolje... Hvala puno... Pravim seminarski o toj temi i vazno mi je da to sto bolje uradim....

Laka mentalna retardacija (koeficijent inteligencije između 50-55 i 70)
Oko 85% osoba sa koeficijentom inteligencije manjim od 70 svrstani su u grupu sa lakom mentalnom retardacijom. Ove osobe odgovaraju mentalnom uzrastu od 9 do 12 godina. Obično se prepoznaje pri upisu u školu ili kada nastanu teškoće u usvajanju školskog gradiva i tek taj trajni neuspeh u učenju izdvaja ovu decu od njihovih vršnjaka. Osobe sa lakom mentalnom retardacijom sporije prolaze faze kognitivnog razvoja i zadražavaju se na stadijumu konkretnih operacija u mišljenju, ne dosežu nivo formalnih operacija koji karakteriše apstrakcija u mišljenju. I pored teškoća u učenju lako mentalno retardirane osobe se mogu obrazovati, mogu ovladati
osnovnim akademskim veštinama - čitanjem, pisanjem i osnovnim računskim operacijama.
Sposobni su da usvoje akademske veštine do oko šestog razreda osnovne škole. Kada odrastu sposobni su da rade jednostavne poslove u zaštitnim radionicama, iako im je obično potrebna pomoć kada se radi o problemima finansijske prirode i socijalnog funkcionisanja. Udaju se, žene se i imaju sopstvenu decu. Oko 1% ovih osoba biva institucionalizovano i to obično u adolescenciji zbog problema u ponašanju. Najveći broj lako mentalno retardiranih osoba ne pokazuje znakove patologije mozga i pripadaju porodicama sa niskim formalnim obrazovanjem, niskom psihometrijski merenom inteligencijom i nižim socioekonomskim statusom.

Lako mentalno retardirane osobe nauce da govore sa izvesnim zakasnjenjem,ali se veci broj osposobi da koristi govor u svakodnevnom zivotu i konverzaciji.Vecina njih uspe da se u potpunosti brine o sebi (ishrana, pranje,oblacenje,kontrola sfinktera) i nezavisna je u prakticnim i domacim poslovima,cak i kada je brzina razvoja znatno ispod normalne.
Glavne teskoce se ispoljavaju u skolovanju i mnogi imaju posebne probleme u citanju i pisanju. Ipak lako mentalnim retardiranim osobama je od velike pomoci obrazovanje koje ima za cilj da razvije njihove sposobnosti i kompenzuje njihov hendikep. Vecina onih koji pripadaju visim nivoima lake mentalne retardacije se mogu potencijalno osposobiti za poslove u kojima se vise traze prakticne nego akademske sposobnosti,ukljucujuci nekvalifikovane ili polukvalifikovane manuelne poslove.
U sociokulturnom kontekstu koji zahteva mala akademska postignuca,izvestan stepen lake mentalne retardacije ne mora sam po sebi da predstavlja problem.Medjutim,ako istovremeno postoji primetna emocionalna i socijalna nezrelost,posledice hendikep,tj. nesposobnost snalazenja u braku ili podizanju dece ili teskoce ukljucivanja u kulturne tradicije i ocekivanja,bice ocevidne.
Uopste,emocionalni,socijalni i uopste problemi ponasanja lako mentalno retardiranih kao i potrebe za tretmanom i podrskom koje proizilaze iz njih,slicnije su onima koji postoje kod osoba normalne inteligencije nego specificnim problemima umereno i tesko retardiranih. Organska etiologije se otkriva kod sve veceg broja pacijenata, made ne jos kod vecine.


_{- imaš takođe gomilu literature na engleskom po internetu. Samo izguglaj "borderline intellectual functioning" i "mild mental retardation" na drugom tabu stavi Google Translate i piči ... ili to... ili ćeš jednostavno morati da sačekaš Bambinu da se vrati i vidi ako može da ti pomogne.}

Moji saveti su preskupi. Nema više ništa za džabe, pa ni seminarski. Dosta je bilo.