Sto,bilo bi ti lakse da podnosis svoju bedu i sramotu?

ALEKSANDAR MEZJAJEV: RUSI DANAS NA KOSOVU MORAJU DA BUDU VEĆI SRBI I OD SAMIH SRBA

Nije li namerno sadašnja vlast Srbije, kojoj je svojstven pragmatizam, dovela stvar do ove odluke kako bi oslobodila sebi ruke, bila slobodnija u daljim akcijama?

Ekspert za međunarodno pravo Aleksandar Mezjajev tvrdi da se odluka Međunarodnog suda pravde za status Kosova od 22.jula može nazvati „amputacijom međunarodnog prava“. 

„Ja sam specijalno za ovaj povod izmislio ovaj termin kako bih objasnio šta je u ovom slučaju uradio Međunarodni sud. Na pitanje „da li je proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom?“, sud je odgovorio: proglašenje nezavisnosti ne protivreči primenjivanom međunarodnom pravu. Takva formulacija je odbacila i Helsinški akt od 1975. godine, u kojem je proglašen princip neprikosnovenosti granica i čak ustav UN, u kojem su ti principi takođe utvrđeni jer ti dogovori prema mišljenju suda nisu nemaju primenu u ovom slučaju, jer se odnose samo na države, a nezavisnost Kosova bila je proglašena od strane privatnih lica: skupila se neka gospoda i proglasila tu nezavisnost. 

Ozbiljno je i to što je Međunarodni sud iskoristio formulaciju 'ne protivreči' umesto 'u skladu je sa', a 'proglašenje nezavisnosti' je zamenio sa 'donošenjem deklaracije o nezavisnosti'. Igrom reči Međunarodni sud je doneo odluku koja nema ništa zajedničko sa međunarodnim pravom.“ 

Treba reći da je sama činjenica što se Srbija obratila Međunarodnom sudu pravde izazvala nedoumicu kod Aleksandra Mezjajeva jer odluke se donose većinom glasova i sudije ne glasaju u svoje ime, već izražavaju mišljenje svoje zemlje. A većina predstavnika suda su iz zemalja koje su priznale Kosovo i, prema tome, rezultati glasanja su bili predvidljivi:

„Za mene ta odluka nije neočekivana. Ja sam pre odluke razmišljao ko će kao glasati od sudija Međunarodnog suda pravde i došao do odnosa osam prema sedam. Odnosno, osam glasova za nezavisnost Kosova, i ti glasovi nikako nisu mogli da pređu na drugu stranu. To je u stvari očigledno za mnoge, tim pre za srpske vlasti. I došao sam do provokativnog pitanja - nije li namerno sadašnja vlast Srbije, kojoj je svojstven pragmatizam, dovela stvar do ove odluke kako bi oslobodila sebi ruke, bila slobodnija u daljim akcijama?

Naravno da je ovo pitanje retorsko. Ali Međunarodni sud pravde donosi odluku koja može da se primeni ne samo na Kosovo već i na druge regione koji pretenduju na nezavisnost, dakle odluku koja može da zaoštri konflikte na raznim tačkama planete.

Ja sam jednom pitao jednog visokog predstavnika MIP Rusije šta ćemo da radimo ako Srbija prizna nezavisnost Kosova? On mi je rekao: 'Mi ne možemo da budemo veći Srbi od samih Srba'. Ispada da je stav Rusije zasnovan na stavovima drugih vlada. Ali on mora da bude zasnovan na međunarodnom pravu, na ustavu UN, Helsinškom aktu i tako dalje. Zato treba poći od toga da je podrška teritorijalnom integritetu Srbije u interesu Ruske Federacije i prijateljskog nam srpskog naroda. Znači da Rusija mora u ovom pitanju da bude veći Srbin od toga kakvi su, moguće, danas sami Srbi.“ 


Glas Rusije Moskva

standard.rs

Plašimo se da će nas država otpisati
Neđeljko Zejak | 31. 07. 2010. - 00:02h | Foto: Beta | Komentara: 35

Na Kosovu i Metohiji skoro da ne postoji Srbin koji nije očekivao negativno mišljenje Međunarodnog suda pravde. Svesni su da jedanaest godina Srbija ne živi na Kosmetu, da je nezavisno Kosovo projekat zapadnih zemalja, a da Srbija period međunarodnog protektorata nije iskoristila za jačanje sopstvenih institucija.
Srbi u enklavama kažu da Srbija nije iskoristila vreme da ojača svoje institucije na KiM
Srbi koji žive u enklavama kažu da su državne interese na Kosmetu zastupali ljudi bez kredibiliteta pripisujući sebi epitet samozvanih lidera čime su ionako razjedinjenu i umrvljenu srpsku zajednicu sve više gurali u čeljusti kosovskih institucija. Plaše se da će ih država ostaviti, da će reći "imaju svoju državu nisu naša briga".
Apsolutna većina uverena je da "status srpske zajednice u okviru Kosova nije rešen", da će nastaviti da trpe, jer su to naučili, ali očekuju da vlasti iz Beograda naprave rez, tako što će ukinuti fantomske nepostojeće institucije. Traže da se ta sredstva preusmere u razvoj obrazovanja i zdravstva,posebno u razvoj malih porodičnih i srednjih preduzeća i razvoj poljoprivrede posebno u izolovanim enklavama poput Velike Hoče i Orahovca, Goraždevca kod Peći, Vidanja kod Kline, Bostana kod Novog Brda, Vrbovca u vitinskoj opštini, Raniluga u kameničkoj, Parteša i Šilova u gnjilanskoj i Plemetine i Prilužja u vučitrnskoj opštini.
Veselin Parlić, privatnik iz Nerodimlja kod Uroševca, kaže: „Jedanaest godina trpim i istrajavam da se vratim na svoje u Nerodimlje. Nisam bežao u centralnu Srbiju. U posleratnom periodu rodilo mi se ovde na Kosovu četvoro unučadi. Tu su, i tu će ostati. Ne plašim se nameta ni, kako narodna veli, čizme tuđina, ali se plašim da će nas Srbija i Beograd otpisati“. Parlić dodaje da poznaje malo onih Srba koji će zbog mišljenja MSP napustiti KiM.
Dejan Baljošević, proizvođač vina iz Orahovca, veli da u Orahovačkoj župi ne postoji Srbin koji nije znao da će MSP doneti negativno mišljenje: „Ne plašimo se "pritisaka bez pardona" koje će Albanci sada u ime države nametati. Nekako smo postali jači i odlučniji da po svaku cenu opstanemo u župi“.
Ljiljana Jokanović, profesorka Srednje ekonomsko-trgovinske škole iz Prištine, apeluje na vlasti iz Beograda da pod hitno uključi ljude od struke, znanja i zvanja u rešavanje statusa srpske zajednice na Kosovu i Metohiji.
Ranko Kostić iz Vidanja kod Kline kaže da je Kosovo koliko Albansko, toliko i Srpsko: „U Metohiji su odvajkada odzvanjala zvona sa crkava i manastira. Tako će i ostati. U Vidanju se vratilo stotinak srpskih porodica. Tu su povratnici i u Drsnik, Grabac, Dolac, Biču, Grabac… Ima nas više od 1.500. Lično sam sav svoj kapital kao i većina mojih komšija uložio ovde na dedovini. Nemam nameru da se bilo kuda selim“.
Goran Vasić iz Čaglavice kod Prištine kaže: „Potrebno je da matična država Srbija nađe način da nam omogući zaposlenje, da pomoć koju upućuje stigne do krajnjeg korisnika, a ne da završi ili na severu Kosova ili se vrati u Beograd“.
Budimir Gudžić iz Dobrotina kod Lipljana kaže da nikada neće priznati nezavisno Kosovo i da će biti poslednji koji će s koferom napustiti centralni deo Kosova.
Ketrin Ešton predstavila rezoluciju o Kosovu
U rezoluciji o Kosovu koju je državama EU podelila visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton piše: "S poštovanjem prihvatamo savetodavno mišljenje MSP od 22. jula da je proglašenje nezavisnosti Kosova u saglasnosti sa međunarodnim pravom". Takođe se Beograd i Priština pozivaju na dijalog, u "duhu dobrosusedskih odnosa" i ne pominje se status Kosova, objavljeno je juče na sajtu RTS. Eštonova je predlog podelila samo dva dana nakon što je Srbija predala svoj tekst u UN.
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je juče da je rezolucija o Kosovu koju je zvanični Beograd predložio Generalnoj skupštini UN konstruktivan dokument, koji je u skladu sa interesima EU, i da je to potvrdila i Evropska komisija. Tadić je rekao da se Srbija konsultovala sa "evropskim partnerima" u vezi sa sadržajem i tonom rezolucije, i da je tekstom zadovoljna kako Evropska komisija, tako i velika većina zemalja članica EU i istakao da je Srbija ipak samostalno pisala rezoluciju.

Počeo rat za glasove
D. MILINKOVIĆ - P. VASILJEVIĆ | 30. jul 2010. 20:55

Sve strane uveliko lobiraju za podršku u UN da njihove rezolucije budu na dnevnom redu i dobiju većinu. Teoretski, na sednici GS UN može da se glasa o svim tekstovima

POSLE Srbije, svoj predlog Rezolucije o Kosovu koji će biti predat Generalnoj skupštini UN promovisala je u petak i Evropska unija. Kako su preneli mediji, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton podelila je državama članicama EU predlog rezolucije o Kosovu, kojom se prihvata mišljenje MSP, a Beograd i Priština pozivaju na dijalog, u "duhu dobrosusedskih odnosa". U tekstu se ne pominje status Kosova.
Tvorci ove rezolucije smatraju da će EU uspeti da obezbedi jedinstvo oko suštine teksta, jer su jezik i ton dokumenta "najverovatnije" prihvatljivi i za pet članica EU koje nisu priznale Kosovo - Grčku, Španiju, Rumuniju, Slovačku i Kipar.
BRISEL ZA "DOBRE SUSEDE" * S poštovanjem prihvatamo savetodavno mišljenje MSP od 22. jula 2010. godine, dato na osnovu zahteva Generalne skupštine, da je proglašenje nezavisnosti Kosova u saglasnosti sa međunarodnim pravom - navodi se u tekstu predloga rezolucije koji je pripremila Eštonova.
* Generalna skupština pozdravlja nameru strana da nastave razvoj dobrosusedske saradnje, demokratije, regionalne i ekonomske saradnje, u skladu sa njihovom evropskom perspektivom, navodi se u dokumentu o kojem će se države članice EU narednih dana pojedinačno izjašnjavati.

Politički direktor MSP Borislav Stefanović izjavio je da se Srbija u procesu izrade sopstvene rezolucije, koju je podnela GS UN, konsultovala sa svim značajnim međunarodnim faktorima, među kojima je i EU, sa kojom ne želi da ulazi u konfrontaciju.
- Konsultacije su trajale, neke sugestije su prihvaćene i mi smo dobili podršku nekih zemalja EU. Nijedna zemlja, pa ni Velika Britanija, ne može da govori u ime unije.
Stefanović je poručio da EU nije "stavila indikaciju" Srbiji da nije zadovljna ili da postoji problem sa tekstom rezolucije koja je podneta.
- Ovaj tekst, koji je Srbija podnela, predstavlja dobru osnovu za što širu podršku i u EU, ali i među zemljama članicama UN.
To neće ni u kom slučaju biti jednostavno, napomenuo je on, "niti postoji bilo kakva garancija da će Srbija to glasanje dobiti".
Uz zvanični Beograd i Brisel, u narednim danima se mogu očekivati i rezolucije koje će da predlože Priština i Vašington. Sledeća diplomatska bitka za KiM vodiće se u Njujorku oko toga ko će uspeti da progura svoju rezoluciju na dnevni red Generalne skupštine UN.
Proceduralno, moguće je da svi ti predlozi budu uvršteni na 65. zasedanje GS UN, a teoretski mogu svi da budu i odbačeni. O tome će, neposredno pred zasedanje, odlučivati Generalni komitet UN, koji je ovlašćen za sastavljanje dnevnog reda.
Komitet odluke donosi glasanjem, a članovi tog organa UN su predsednik, 21 potpredsednik iz različitih zemalja i šefovi šest glavnih komiteta UN. Taj sastav određuje se pred svaku sednicu.
Sudbina svake rezolucije koja uspe da se "probije" na dnevni red, rešavaće se glasanjem članova GS. Ne može se desiti, da se o nekoj rezoluciji raspravlja na sednici, a da se o njoj ne glasa.
- Teoretski, na sednici GS UN može da se glasa o svim predloženim rezolucijama, pa čak i da sve budu usvojene - objašnjava za "Novosti" Pavle Jevremović, prethodni ambasador Srbije u UN. - Primera radi, više se ne zna ni broj rezolucija o Palestini koje su izglasane.
Jevremović navodi i da, za razliku od odluka SB, Rezolucije GS UN nisu obevezujuće i imaju savetodavni karakter sa političkom težinom.
Radoslav Stojanović, profesor međunarodnog prava, međutim, smatra da će sve podnete rezolucije biti dostavljene Pravnom komitetu UN koji će izbrusiti konačan tekst o kome će se izjasniti članice GS.
Paralelno sa "ratom rezolucijama" počela je velika bitka i za svaki glas na samoj sednici GS UN. Kosovsku nezavisnost je do sada priznalo 69 zemalja od 192 članice EU, i očekuje se da te zemlje daju glas protiv srpskog teksta. Zvanični Beograd strahuje da je još oko 55 država blizu odluke o priznanju.
Zamenik grčkog šefa diplomatije Dimitris Drucas poručio je da se Grčka zalaže za koordinisan stav Beograda i Brisela u cilju postizanja kompromisa.
- To pretpostavlja iskren, otvoren dijalog bez predrasuda između EU i Srbije. Budite uvereni da će u tom dijalogu uloga i intervencije Grčke biti presudni za pronalaženje umerenih, iz konsenzusa proisteklih formulacija, koje imaju za cilj postizanje kompromisa, kako bismo mogli da govorimo jedinstveno - rekao je Drucas Tanjugu uoči posete Beogradu.
On je poručio da je stav zvanične Atine o nepriznavanju kosovske nezavisnosti dobro poznat i da se neće menjati.
Rusija, koja od 1. avgusta preuzima predsedavanje Savetom bezbednosti UN, očekuje da će sednica SB posvećena Kosovu biti održana 3. avgusta. Predstavnik Rusije u UN u ponedeljak nastavlja konsultacije sa članicama SB UN oko termina održavanja te sednice.


BORIS TADIĆ O SRPSKOJ REZOLUCIJI

MORALI SMO BITI PRVI

Srbija nema nameru i interes da dolazi u konflikt sa međunarodnom zajednicom, ali ima svoje crvene linije, kao i sve druge zemlje, izjavio je predsednik Srbije Boris Tadić i objasnio da Beograd nije mogao da preuzme rizik da drugi preda rezoluciju Generalnoj skupštini UN, jer bi onda bio u nepovoljnom položaju.
Posle informacije da albanska strana namerava da preda rezoluciju Generalnoj skupštini UN, rekao je Tadić novinarima na Tari, Srbija nije mogla da dozvoli da druga preda rezoluciju, jer se, "ukoliko bi prvopredajuća bila izglasana, o drugoj uopšte ne bi raspravljalo".
- Naši bi građani trebalo da znaju da, ukoliko se prva rezolucija izglasa, onda se o drugoj rezoluciji ne glasa.
Zbog toga, kako je rekao, nismo mogli da dozvolimo da rezolucija Srbije ne bude predmet rasprave na Generalnoj skupštini UN.
Tadić je istakao da će Srbija ostati konstruktivan partner EU, kao i da će i dalje razgovarati o rezoluciji koju je predložila i za koju smatra da je više nego kostruktivna.
- Srbija je pokazala da želi da izađe u susret i evropskim namerama da ne bude novih tenzija, ali istovremeno postoje pitanja koja su, nakon Međunarodnog suda pravde, otvorena u međunarodnoj politici - rekao je Tadić.
- U neprekidnoj smo komunikaciji sa svim zemljama sveta i želim da umirim našu javnost, ali na ovaj način pošaljem i poruku svim ključnim činiocima globalne politike da Srbija nema nikakvu nameru i interes da dolazi u konflikt sa zemljama međunarodne zajednice.

Sada narod da preseče!
Milan BABOVIĆ | 30. jul 2010. 20:59 | Komentara:

Tomislav Nikolić, predsednik Srpske napredne stranke: Rezoluciju je trebalo pisati sa Briselom. Ne smemo da ljutimo velike sile

UKOLIKO Evropa pred Srbiju postavi konkretan zahtev: ili EU ili Kosovo, onda istog dana treba da bude raspisan referendum na kojem će narod da odluči kojim pravcem dalje da idemo - poručuje lider SNS Tomislav Nikolić.
On u intervjuu za "Novosti" poziva vlast da jasno kaže da li postoji kosovski uslov za članstvo u EU:
- Onaj ko bi sakrio takav uslov od naroda, ne vodi državu već svoju interesnu bandu. Onaj ko nas prevari u vezi sa Kosovom, ne može da bude na vlasti.
NE KUPUJEM PODRŠKU BRISELA * Jeste li u Brisel išli da "kupite" podršku EU za sledeće izbore? - Smešno je kada me za to optužuju oni koji su u vreme Miloševića redovno obilazili strane centre moći. Nisam išao u Brisel da trgujem bilo čime. Pozvali su me i ja sam otišao da pitam gde je zapelo u evrointegracijama i kakve su perspektive za Kosovo. Hteo sam da znam da ne bih ponavljao greške onih koji su sada na vlasti.
* Slanje naše rezolucije u UN poprilično je naljutilo velike sile. Jesmo li mogli da izaberemo drugi put?
- Degutantno je da Tadić naljuti EU pismom, za koje znaju on i još dvojica-trojica. Krenuli su sami u odbranu suvereniteta ne konsultujući se sa velikima. Dvadeset godina kasnije ponavljaju Miloševićevu grešku.
* Znači li to da je bilo bolje da smo rezoluciju pisali sa EU?
- Da. Niko Vladi nije dao "kart blanš" oko Kosova da bi pravila pogrešne poteze. Vlada mora da padne, ako načini grešku koja bi je koštala loše odluke u Generalnoj skupštini UN ili dodatnih priznavanja KiM. Razumem da se ne slože sa Briselom, ali mi je nezamislivo da se ne konsultuju sa njim. Ni Amerikanci to ne rade. Mogli su da se konsultuju i sa Rusijom, Kinom, Indijom... Ovako, sve izgleda kao pijani brod bez kapetana.
* I Čeda Jovanović traži da se piše rezolucija sa EU. Približavate li se stavovima LDP po pitanju KiM?
- Taman posla. Kako da im se približim kada kažu da je Kosovo nezavisno? I oni su sami na toj poziciji. A, možda im se pridruži i Vuk Drašković.
* Kajete li se sada što ste podržali Vladinu odluku o KiM?

- Vlast se obavezala da ne prihvati nezavisnost. I to je odluka Skupštine. Ne kajem se, jer otkada se bavim politikom, uvek sam bio za KiM. I pod Miloševićem, Đinđićem, Koštunicom. Šta bi bilo danas drugačije da nismo glasali?
* Velike sile kažu da je na status stavljena tačka...
- Kada sam ubeđivao prethodne vlade da moramo odmah da otvorimo pitanje statusa, one nisu bile za to. A, mi smo svakoga dana gubili pravo na pedalj teritorije. Pozicija je takva da mi ne možemo da proglasimo Kosovo svojom teritorijom i da za to dobijemo podršku u UN, niti će SB dati Albancima stolicu u UN. Zato moramo otvoreno i efikasno da razgovaramo.
* Da ste na vlasti da li biste pričali sa Tačijem i Sejdijuom?
- Da su mene izabrali građani Srbije, morao bih da razgovaram sa onim koje su izabrali građani KiM. Putovao sam 1998. sa Ratkom Markovićem da pregovaram sa Ibrahimom Rugovom, koji je tada bio oličenje nezavisnog Kosova.
* Odbili ste da kao emisar idete u Pakistan. Je li vas je Jeremić ponizio tom ponudom?
- A, koga on može da ponizi? Prozvao me je sa skupštinske govornice i ja sam iskreno prihvatio da pomognem državi. Posle toga me pozvao telefonom i ponudio mi da idem u Pakistan. Kao da ne zna da bismo se time automatski zamerili Indiji, Kini i Americi. To je bila neozbiljna i marketinška ponuda.
* Gde ste hteli da idete?
- Nije problem u Pakistanu. Jednostavno, nisam prihvatio da budem Tadićev kurir, pošto nisam znao šta piše u poruci. Niti da li bih nosio poruku DS ili države Srbije. Uostalom, imaju onolikih glumaca i novinara koje su poslali za ambasadore, pa neka im oni nose pisma. Mada, i Jeremić kaže da oni nisu kadri da dopru do visokog nivoa, a on ih je postavio.
* Zašto niste tražili Jeremićevu ostavku?
- Šta dobijam time što ću DS da rešim neke probleme? Možda bih oslobodio neku frakciju potrebe da se bori protiv Jeremića.
NEĆU U PRATNJI POLICIJE NA MORE* IMA li ikakvih pomaka u istrazi o atentatu na vas? Hoćete li se konačno suočiti sa Milošem Simovićem? - Tražio sam suočavanje sa Simovićem, kojeg bih pitao ko je čovek od kog je čuo da mi se sprema likvidacija. Ali, tužilac se ne oglašava. Moram da znam da li su me stavili pod stakleno zvono, zbog stvarnih pretnji, pošto ih Dačić minimizira. Odustao sam i od puta na more, jer neću na plažu da idem sa policajcima. Do kraja nedelje odlučiću da li uopšte da koristim obezbeđenje.
* Jeste li se prilikom glasanja o KiM i konačno politički razišli sa Koštunicom? Ne slažete se ni oko EU...
- Mislim da se on razišao sa nama. Ne znam šta je DSS dokazao glasajući protiv? Šta se to bolje desilo sa Kosovom kada je Koštunica bio na vlasti? Osim što je dva dana tamo išao neki voz. Ne znam šta je njegov koncept za Kosovo? Rat? Ljuti smo na EU što je priznala Kosovo, a nismo bili ljuti kada je on parafirao SSP.
* Govorite kao da raskidate saradanju sa DSS?
- Bez obzira na sve, naša vrata su otvorena. Ali, očigledno je da Koštunica ne želi da prođe kroz njih. On je u veoma lošem okruženju i zato je sada ta saradnja nemoguća.
* Za razliku od DSS, Velja Ilić je podržao Vladinu odluku o KiM. Je li i to potvrda da se otrgao od DSS?
- Velju će da udalje od Koštunice njegovi najbliži saradnici. Jer, oni ne daju da mu se približi neko ko misli drugačije od njihove citadele.
* U poslednjih dvadesetak dana tri puta ste Tadića pozvali na sastanak, i nije vam odgovorio...
- Zvao sam ga isključivo zbog Kosova. Da sam ja na njegovom mestu, odazvao bih se pozivu. Ne znam šta se sa njim dešava. Je li Srbiju doveo u ovako katastrofalno stanje da bi pobegao sa vlasti?
* Da li biste ušli u vladu sa DS zbog Kosova?
-Ne. Za odluke u interesu Srbije uvek će imati našu podršku. Ali, sa njima ne želim u vladu.

Tako smo presli na Engleze i Skote. Da im m pobacenipartizasnki fetusi ponudimo pomoc.Znali smo mi Tomo da kad je Srbija u pitanju ti uvek jedes g*na.Sta ces kad je 'volis'.

Кримонаркомански испрдак у акцији:

           

               ЧЕДИН КОНЦЕПТ О КОСОВУ У ПЕТ ТАЧАКА

Чертвртак,29.Јули.2010




БЕОГРАД - Чеда зна и латиницу и ћирилицу и користи их у исто вријеме!
Лидер кримонаркоманске организације под именом ЛДП Чедомир Јовановић доказао је да једнако добро барата и азбуком и абецедом састављајући концепт којим ће се успротивити доношењу резолуције о Косову у србијанском парламенту.

У Чедином плану,у пет тачака пише:

1. Питање нисмо ни поставили (латиница)
2. Како можемо да подржавамо нешто што је очигледно неуспешно (ћирилица)
3. Јединство политике и државе (повратак латиници)
4. (Предлог решења) подела (ипак латиница)
5. Зашто подршка, каква резолуција (такође латиница)

Једино што остаје као непознаница јесте да ли је Чеда против резолуције гласао ћирилицом или латиницом.
Својски се намучио у проналажењу рјешења..........................јадничак.

Sta pricas bre ?
Koju bedu i sramotu ?

A zar misliš da nije bedno što su nas svi pokakili od Vardara pa do Triglava?

Јес' ти сигуран у то.
Јбт. па није ваљда да је за тебе СФРЈ оно шта је интерес српског народа.