Izbor je LDP ili DSS

Sasvim je lepo zvučala priča Borisa Tadića na zaključenju rasprave u Skupštini Srbije glede mišljenja MSP-a o kosovskoj nezavisnosti. Centralno mesto predsednikovog govora zauzeli su stihovi o neminovnosti uspostavljanja dobrih odnosa Srbije i velikih sila i saradnji sa našim evropskim prijateljima. Jedva sam zadržao suzu.
Otrežnjenje nam je već juče ponudila visoka predstavnica EU za spoljne poslove Ketrin Ešton. Gospođa je, naime, spremila tajni plan za upravljanje Bosnom i Hercegovinom, koji podrazumeva ukidanje Republike Srpske. Plan koji je objavila britanska štampa predviđa postavljanje izaslanika EU sa širokim ovlašćenjima usmerenim „protiv srpskih hardlajnera koji se protive bosanskoj državi i blokiraju reforme". Izaslanik bi bio ovlašćen da predloži zabranu ulaska u EU i zamrzavanje imovine svih koji mu smetaju, uključujući, naravno, i Milorada Dodika. Portparol Eštonove je, doduše, demantovao postojanje plana, ali sam ipak sklon da više verujem britanskoj štampi.
Nije dakle prošlo ni nedelju dana od otvorenog političkog poraza Srbije na Sudu pravde, a moćne svetske države krenule su u novu fazu 20-godišnje strategije davljenja srpskog naroda i rasturanja srpske države. Jer baš kao što im je kosovska državnost neophodna kako bi pred sopstvenom istorijom opravdali rušenje novosadskih mostova '99, tako im ukidanje Srpske daje legitimitet za kompletan angažman u poslednjih 20 godina u bivšoj Jugoslaviji. Stoodstotna krivica za ratove devedesetih mora ostati na Srbima i Zapad će na tome insistirati do kraja. A ako se kao Ivica Dačić pitate „gde je kraj" i „šta još hoće od Srbije", odgovor je prost - od Srbije se traži da prizna potpuni poraz, prihvati svu krivicu za ratove, kao i kaznu koja se ogleda u gubitku teritorija.
Ova saznanja nas stavljaju pred dilemu da li su LDP i DSS jedine stranke koje danas vode ispravnu politiku. Jedni kažu da treba priznati poraz i krenuti iz pepela, kao Nemačka '45, drugi da se treba distancirati od EU, potpuno okrenuti Rusiji i Kini i po svaku cenu braniti i Srbiju i Srpsku. Težak je odgovor na pitanje koja je od te dve politike ispravna, ali bi na njega morali da odgovore naši vrli političari, kao i ovo nešto intelektualnog jada što ima u Srbiji. Sigurno je jedino da nema Tadićevog i Nikolićevog srednjeg puta. Što bi rekao D. J. Vučićević, ko to ne razume, taj ništa ne razume.

Milan Grujić

izvor?

Otprilike tako, samo sto ces uz to morati da naucis partizaniju da radi, kao i da skines bar 60% onih koji su na drzavnoj sisi sa iste.

o vredni čoveče,pa što ti neskidaš 60% sa državne sise 

E pa na to igraju odlicno kada traze priznanje Kosova. Znaju da strvine vole sise, pa malo presahne, malo inflacije, malo nema za strvinarenje pa priznaj bato.
Rus nudi samo sisu od bika, ali taj ima mnogo kiseline.A strvina bi htela i sise za dzaba, i Svetu Zemlju bez Shiptara i spomenicu zato sto je Srbin.Majke im ga imperijalisticke, nikako da stigne krastavi Rus na tenku, da pobije dusmane. Pa da i mi ko ljudi vozimo Mercedese i jedemo ruski kavijar za dzaba.

Nema bato od jeuropu nista. Moras da vratis imovinu koju si oteo 45-e, a to je jako mnoooooogo.
Znaju oni to, pa brane krug dvojke u Kninu, na Kosovu i gde sve vec ne.
A I Dodikove vile na Dedinje se mora odbraniti.

Стручњак за међународно право Александар Мезјајев:
„Руске дипломате ће морати да буду већи Срби од самих Срба“
Тагови: Ставови, Данас на Балкану, Коментари, Косово, Друштво, УН
Григориј Соколов, Вера Жердева
   
27.07.2010, 16:38
Photo: EPA
 

Настављамо да вас упознајемо са мишљењима руских стручњака за Балкан и политиколога о одлуци Међународног суда правде за статус Косова од 22.јула. Сада је пред нашим микрофоном експерт за међународно право, кандидат правних наука Александар Мезјајев:

То што је учинио суд ОУН треба назвати „ампутацијом" међународног права. Ја сам специјално за овај повод измислио овај термин, како би објаснио шта је у овом случају урадио Међународни суд. На питање „Да ли је проглашење независности Косова  у складу са међународним правом?" - суд је одговорио: проглашење независности не противречи ПРИМЕЊИВАНОМ међународном праву. Таква формулација је одбацила далеко и Хелсиншки акт 1975 године у којем је проглашен принцип неприкосновености граница, и чак устав ОУН, у којем су ти принципи такође утврђени, јер ти договори према мишљењу суда нису НЕМАЈУ ПРИМЕНУ у овом случају, јер се односе само на државе, а независност Косова би проглашена од стране приватних лица: скупила се нека господа и прогласила ту независност.

Озбиљно је и то што је Међународни суд искористио формулацију „не противречи" уместо „у складу је са", а „проглашење независности" је заменио са „доношењем декларације о независности". Односно, игром речи Међународни суд је донео одлуку која нема ништа заједничко са међународним правом.

Треба рећи да је сама чињеница што се Србија обратила Међународном суду правде изазвала недоумицу код Александра Мезјајева: јер одлуке се доносе већином гласова, и судије гласају не у своје име, већ изражавају мишљење своје земље. А већина представника суда су из земаља које су признале Косово, и према томе, резултати гласања су били предвидљиви:

За мене та одлука није неочекивана. Ја сам пре одлуке размишљао ко ће као гласати од судија Међународног суда правде и дошао до односа осма према седам. Односно, осам гласова за независност Косова, и ти гласови никако нису могли да пређу на другу страну. То је, у ствари, очигледно за многе, тим пре, за српске власти. И дошао сам до провокативног питања, није ли намерно садашња власт Србије, којој је својствен прагматизам, довела ствар до ове одлуке како би ослободила себи руке, била слободнија у даљим акцијама?

Наравно да је ово питање реторско. Али, Међународни суд правде доноси одлуку која може да се примени не само на Косово, већ и на друге регионе, који претендују на независност, одлуку, која може да заоштри конфликте у разним тачкама планете.

Ја сам једном питао једног високог представника МИП-а Русије, шта ћемо да радимо ако Србија призна независност Косова? Он ми је рекао: „ми не можемо да будемо већи Срби од самих Срба". Испада, да је став Русије основан на ставове других влада. Али он мора да буде основан на међународном праву. На Уставу ОУН, Хелсиншком акту, и тако даље. Зато, треба поћи од тога да је подршка територијалног интегритета Србије у интересу Руске Федерације и пријатељског нам српског народа. Значи, Русија мора у овом питању да буде већи Србин од тога какви су, могуће, данас сами Срби.

I EU podnosi rezoluciju o Kosovu
29. jul 2010. | 16:04 -> 18:19 | Izvor: B92, Tanjug Beograd, London, Njujork -- Evropska unija podneće UN svoj predlog rezolucije o Kosovu, saznaje B92. Vuk Jeremić i Ban Ki Mun razgovarali o predlogu rezolucije Srbije.


Evropska unija podneće Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija svoj predlog rezolucije o Kosovu oko koje će pokušati da okupi svih 27 članica, saznaje B92.
Velika Britanija oštro kritikuje Beograd zbog podnošenja predloga rezolucije pre nego što je taj tekst usaglašen sa Briselom, a ambasador Vordsvort upozorava na moguće probleme u nastavku evropskih integracija.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun i ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić razgovarali su danas u Njujorku o nacrtu rezolucije, koji je Srbija u sredu predala Generalnoj skupštini UN.
Vuk Jeremić preneo je Banu poziciju Srbije nakon proglašenja mišljenja Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.
"Posvećeni smo traženju kompromisnog rešenja za Kosovo i smatramo da se do njega može doći isključivo mirnim putem, kroz pregovore, a ne jednostranim koracima”, rekao je Jeremić nakon susreta.
On je napomenuo da Srbija traži podršku UN za traženje kompromisa pregovorima, što se vidi kroz sadržaj rezolucije koju je podnela Generalnoj skupštini UN, a koja će se na dnevnom redu naći u septembru.
"Biće izuzetno teško pod novonastalim okolnostima ostvariti većinu u Generalnoj skupštini UN, ali učinićemo sve da to postignemo. Od presudne je važnosti da se očuvaju mir i stabilnost na teritoriji pokrajine”, kazao je ministar Jeremić.
On je, takođe, uputio apel Ujedinjenim nacijama da ostanu blisko angažovane na tom pitanju, jer je potrebna bliska saradnja svih međunarodnih činilaca.
Jeremić će se u Njujorku sastati sa ambasadorima zemalja za koje se smatra da su blizu priznanja nezavisnosti Kosova, a kojima su izaslanici predsednika Srbije Borisa Tadića predali pismo u kome se traži da ne priznaju nezavisnost.
A kako agencija Tanjug saznaje u Njujorku, vlasti u Prištini su svim članicama UN koje nisu priznale nezavisnost Kosova uputile pismo u kome traže priznanje i pri tom iznose interpretaciju da je mišljenje MSP potvrdilo međunarodno pravnu legalnost nezavisnosti Kosova.
Ranije, u autorskom tekstu objavljenom u američkom dnevniku "Vol strit džurnal", Vuk Jeremić je ocenio da je Međunarodni sud pravde prepustio Generalnoj skupštini UN da se bavi političkim posledicama savetodavnog mišljenja.
On je poručio da je otvaranje mirnog dijaloga koji bi rezultirao kompromisom jedini način za napredovanje regiona kao i da se moraju izbeći negativne posledice koje bi nastale ukoliko bi jednostrana secesija postala univerzalno primenjiva.

Najžešće kritike iz Londona

Srbija je juče podnela Generalnoj skupštini UN Rezoluciju kojom se jasno ističe da jednostrana secesija nije prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja i poziva na pronalaženje uzajamno prihvatljivog rešenja putem dijaloga.
Britansko ministarstvo spoljnih poslova oglasilo se saopštenjem u kome izražava razočaranje zbog poteza Srbije, koja se pre podnošenja rezolucije nije konsultovala sa Evropskom unijom, iako je tako bilo dogovoreno.
Ambasador Britanije Stiven Vordsvort izjavio je za BBC da su zvaničnici EU i SAD radili zajedno sa partnerima u Beogradu na sastavljanju zajedničke rezolucije za Generalnu skupštinu i da ih je iznenadila brzina kojom se Beograd obratio tom telu.
U Srbiji se razmišlja o Evropskoj uniji - posle Ivice Dačića i Dragan Marković Palma postavlja pitanje: šta međunarodna zajednica traži od Srbije da bi ušla u Evropsku uniju? (Palma počeo da misli.)
Ova rezigniranost inače proevropski orijentisanog gradonačelnika Jagodine usledila je, kako objašnjava, posle odluka Međunarodnog suda pravde i okružnog suda u Londonu, koji je oslobodio Ejupa Ganića, ali i usled nezadovoljstva, kako ocenjuje, pristrasnom politikom Haškog tribunala.

jedan komentar sa nekog sajta...mislim da je čovek u pravu.
------------------------------------------

Iako mi je kao pripadniku srpskog naroda žao gubitka dela države ipak razmišljam o tome šta Srbija dobija „povratkom na staro“?

Ukoliko, ponavljam! UKOLIKO se desi da nam vrate tu teritoriju dobijamo:
- veću površinu na mapi,
- dobijamo kolevku i srce srpstva (neka mi neko objasni šta mu to znači)
- par desetina hiljada Srba koji još uvek žive ne Kosovu ali u najvećem broju već imaju kupljena imanja, stanove ili kuće na teritoriji „uže“ Srbije,
- nekoliko živih manastira i pitaj Boga koliko uništenih pravoslavnih bogomolja širom Kosova za koje će crkva odmah da zakuka za pare da se obnavljaju,
- dobijamo preko 2 mil. Albanaca koji onda valjda neće biti nacionalna manjina nego konstitutivni narod a na šta će to onda izaći samo Bog zna, ako se uopšte i uključe u sistem, jer oni, u najvećem broju, mrze Srbiju i uglavnom sve što je srpsko,
- dobijamo problem suzbijanja organizovanog kriminala i albanske mafije koja trenutno deluje na Kosovu ali se sa time „zabavlja“ UNMIK i NATO,
- dobijamo moguće terorističke akcije sa uključenjem Al Kaide i ostalih ekstremnih islamističkih organizacija,
- dobijamo devastiranu privredu, industriju, elektro-sisteme, rudnike... koji nisu rentabilno radili ni u Brozovo vreme kada su bili novi i kada je koliko-toliko stanje bilo normalno i kada je Amerika dotirala koliko god je Broz tražio,
- dobijamo najmanje milion novih socijalnih slučajeva jer je na Kosovu beda i nezaposlenost nekoliko puta veća nego ovde,
- dobijamo obavezu da budžetski podržavamo školovanje albanske dece koja će kasnije raditi protiv Srbije (tako je bilo od pamtiveka),
- dobijamo stalnu opasnost od ponavljanja događaja koje malo stariji odlično pamte...“Azem Vlasi...Kaćuša Jašari“ , Kosova Republik, „trovanje“ albanskih učenika hranom, gasom ili šta je već bilo, štrajkove glađu rudara u Trepči a sve to sa odlično organizovanom medijskom potporom (BBC, CCN i td.) da sve izgleda istinito, pobune studenata u Prištini i t.d...
Kada bi trebalo da nam vrate teritoriju Švajcarske zajedno sa švajcarcima ili da smo mi SR Nemačka pa da nam vrate DDR onda bi imalo rezona ovako...daleko im lepa kuća.
A vi, gospodo, koji ste za vraćanje Kosova, lepo brate kofere u šake pa idite na Kosovo i tamo branite Srbe i Srpstvo. Moj život je kratak i nemam vremena za gubljenje da vraćam nešto što se vratiti NE MOŽE. I još odozgo da mi navlačite bedu na vrat da me, kao pripadnika srpskog naroda, gledaju kada odem u inostranstvo, kao da sam pao sa Marsa.

Ako se tako posmatra, pre bi Šipcima bilo u interesu da ostanu u Srbiji.Za par desetina godina bi postali većina, pa bi samo mogli da promenu ime države.

Ma oни су најобичније кратковиде будале, не знам шта ће стварно да раде, али неверујем да ће моћи да живе од донација које неће бити довека. Овако су могли да нас музу до миле воље.


Ма да, 2 милиона шиптара... као да они такође не мигрирају и иду пут шведске, швајцарске, немачке, аустрије, САД, енглеске...