60 godina mature, on je udovac, ona udovica.
Znaju se godinama, od skolskih dana i redovno prisustvujuci proslim godisnjicama.
Ovu 60. Godisnjicu svog odelenja obelezavaju u prisustvu dvoje skolskih vrsnjaka koji su takodje ostali bez bracnih partnera.
Vece je bilo izuzetno, njihovo raspolozenje izvanredno. Udovac joj je cesto upucivao poglede divljenja, ona bi mu smeseci se uzvracala.
Konacno je prikupio hrabrost I upitao je: “Hoces li da se  udas za mene?
Posle sest sekundi pazljivog razmisljanja, odgovorila je, « Da,… da hocu! »
Vece se za udovca zavrsilo izuzetno lepo. Medjutim, sledeceg jutra bio je u nevolji.
Da li je rekla “Da” ili “Ne”?
Nije bio u stanju da se seti. Pokusavao je ali bez uspeha.
Prisecao se kompletnog razgovora prethodne veceri ali njegovo secanje je bilo kao izbrisano.
Setio se pitanja koje je postavio ali nije uspeo da se seti njenog odgovora. Sa zebnjom i nemirom je pozvao telefonom.
Objasnio joj je da ga memorija ne sluzi vise kao pre. Potom je prepricao prethodno vece. Posto se malo ohrabrio upitao je: “Kada sam te pitao da li bi se udala za mene, da li si rekla “Da” ili “Ne””?
‘Oh, ne budi luckast, rekla sam  ‘Da, naravno da hocu.’ I mislila sam to sasvim iskreno. ‘
Udovac je bio presrecan. Osetio je da mu se puls ubrzava.
I potom je dodala : ‘Tako sam srecna sto si zvao jer nisam mogla da se setim ko me je to pitao!’

 

 

 

 

 

 

 

 
Bice to jedna divna i osvezavajuca veza puna razumevanjaaaaa...