знаш како, немам фејс јер не желим лажно да се интимизирам са људима за које ме заболе... Па сам одлучила да се дружим са онима који умеју још увек да окрену бр и питају како сам и запамте ми датум рођења иако им не сија тај датум на екрану рачунара. И тако немајући фејс мислила сам да нећу бити апсолутно обавештена о квази друштву, међутим врага-они који имају профил ме уредно обавесте о свим непланираним трудноћама,неположеним испитима,пропалим браковима,аферама са ожењеним ликовима итд итд

и онда дођем кући и кажем себи-ау човече, са ким сам се ја дружила

ne zanimaju me bivsi prijatelji i drugari (vecina propaliteti i bitange).. ne kazu dzabe ljudi .. da je bitan ostao bi u tvom zivotu... sada druge ljude gledam,upoznajem ... staro drustvo me zanima isto kao i lanjski sneg

a da li neko prica o meni i to me zabole .. pricaju zaludni ljudi svasta.. nemaju svoje zivote pa se mesaju u tudje ..

recimo ovo sto je Sandra ispricala na prethodnoj strani...

to je za mene naucna fantastika    cak mislim da bi mi glava eksplodirala i za pola ovih likova kada bih znala zivotne price...

kod mene to funkcionise ovako: ne interesuje me ni najmanje, ako mi BAS ispricas neku pricu o nekome koga znam, skoro sam sigurna da cu je zaboraviti do prvog coska (dacu sve od sebe da je sto pre zaboravim).. ako mi ispricas neku pricu za nekoga koga bas bas dobro znam, odreagovacu mozda mlako (sto ce uglavnom izazvati reakciju da ce taj neko ko mi je ispricao pomisliti da sam hladna kucka), necu razmisljati o tome ni minut.. jer me ne interesuje... i zaboraviti vrlo brzo.. tipa za jedan dan.

Price o ljudima koji mi nisu najblizi prijatelji, roditelji, najbliza rodbina i partner - me ne interesuju, ne zelim da ih slusam, ako ih silom prilika cujem, zelim da ih sto pre zaboravim, bez obzira da li su lose ili dobre... to su nepotrebne informacije koje me smaraju.

Ni za koga iz osnovne, pogotovo iz srednje, sem nekoliko ljudi koje imam na fejsu, nemam pojma gde su i sta rade, niti bi me u bilo kom Univerzumu interesovalo...

A ovo udala se, ozenio se, imaju troje dece, izgubila bebu, ubio se, razvedena, ima silikone, vestacke zube, jebe se za pare, jebali je svi u ulici.. ja cak ne znam ni da li bih na filmu mogla da odglumim nekoga koga to interesuje ili jos bolje nekoga ko ce da zapamti tu kolicinu nebitnih sranja 

Za mene su svi ljudi nebitni (sem desetak ljudi na planeti, ajde da ne preterujem mozda 25 ljudi, ako racunam i neke drage ljudi sa kojima sam u relativno nikakvom kontaktu ali su mi prosto dragi).. to je uglavnom problem.. jer je ljudima tesko da shvate da je to zapravo tako.. onda skapiraju da se ne salim pa mi nalepe momentalno neku etiketu.. jer boze.. ne zanimaju me tudji zivoti, to je tako asocijalno 

neki su tu neki nisu..neki su postali ono sto su zeljeli..neki su postali ono sto nisu zeljeli...
a neki se nisu nigdje  pomjerili..
uglavnom zivot ne pita sta si i ko si...on ide..i ne ceka nikoga...
vremena su danas takva..da ne mozes zivot sebi prilagodjavati nego sebe zivotu...

Jeste,ni mene ne zanimaju , ali kad cujem lose ja se skenjam. Uopste ne mogu da iskuliram i da ostanem imuna. Kakva glupost.

opterecujes se nebitnim stvarima ... nije dobro za zivce ..

pa kako su ne bitne stvari kada si nekad s nekim bio dobar i cujes da jenekako na*ebao...
kome normalnom je to ne bitna stvar i koga boli uvo kada se to desi nekome..
normalno je da ti je zao ljudi...

Od starih drugara i drugarica iz osnovne, uspostavio sam kontakt preko fb-a s jedno desetak, petnaest njih. Uspostavio kontak = poslali mi zahtjev, prihvatio zahtjev, u okviru 60 sekundi im procunjao profilom, vidio da se neko oženio, neko udao, neko već ima djecu, izašao iz profila i zaboravio na njih... Ne marim previše za ljude koji su nestali iz mog života.