Gdje god živjeli,šta god da radimo ,koliko god godina da imamo ,a ako smo imalo socijalni,na svom putu srećemo toliko ljudi.
sa malo njih budemo baš bliski ,sa nekima se zbližimo i,iz toliko razloga,vremenom prekinemo kontakt.

e sad...kad počnemo priču sa nekim,često ta priča odluta do onog čuvenog-znaš koga sam sreo/la ili -pogpdi gdje je,šta joj/mu se desilo(ili dešava).

Sretoh druga prije neki  dan i počesmo neku priču. i ,iako smo u istom gradu,on je bio šokiran i nije mogao da vjeruje šta je saznao prije par dana o nekim ljudima sa kojima smo bili baš bliski.

Imali smo sinoć neke goste i počeše priču o nekoj našoj porodičnoj prijateljici koja je naglo propala,kako materijalno,tako i lično,sve joj se raspada.
a mi smo je dugo znali i onda se prosto povukla i počela da se druži sa nekim ljudima koji su je,dijelom,do toga i doveli. i bili smo iznenadjeni jer-znamo je dovoljno da budemo potpuno sigurni da ona to sebi ne bi dozvolila. zašto,kako,da l je moguće,pretjeruju li?

POENTA

zanima me sledeće:

kakvo je vaše iskustvo po tom pitanju,koliko ste iznenadjeni onim što su postali ljudi sa kojima ste nekad bili dobri,koje ste poznavali ili bar mislili da znate?

Čuh za jednu curu koja je bila sva kao fina blabla kako je postala sponzoruša,teška. i njena bivša dobra drugarica mi kaže: ja ne znam kako je do toga došlo,znaš kakva je ona bila ranije? 

i tu se postavlja još jedno pitanje:

koliko dobro podnosimo 'greške' tog tipa? pa zaboga,bili su takvi i takvi,JA se družio/la sa njima !
koliko ste se do sada sretali sa tim da vas je iznenadila nečija promjena,da bukvalno niste mogli da povežete tu priču sa osobom sa kojom ste provodili vrijeme?
čujete li one priče: ja ne znam kako se oni i dalje druže,nikako mi ne idu zajedno? je li to neko vama rekao?


i taakoo 

Pa, sad imamo Facebook... tako da nam ljudi... poznati... serviraju i informacije koje ne zelimo da znamo...

Eto, ja ima skoro sve iz osnovne i srednje skole... i posmatram zivote koje vole... i sto je najvaznije... drago mi je da ne vodim takav zivot...

Ljudi sa kojima sam isao u osnovnu ili srednju skolu ili fakultet i ljudi sa kojima sam se pre druzio su u vecini slucajeva ispali bas onako kako sam zamisljao da ce ispasti. Retko ko je uspeo da iznenadi i vecina tih iznenadjenja je pozitivna. Nekako, ako malo bolje upoznas neku osobu vidis otprilike na sta se svodi i na sta ce joj zivot liciti. Desi se da se promene vremenom, ali takve transformacije su retke.

Vrlo retko gresim kada je neko u pitanju. Kazu da vrlo dobro procenjujem sto se tice toga "kako ko zavrsava". Jedan moj drugar i ja kada pricamo o nasem drustvu iz srednje skole uvek kazemo da smo znali sta ce se desiti sa ovim ili onim i da nas ne iznenadjuje kada cujemo vesti o tome i tome. Opet, retko ko se menja bas toliko.

Drustvo je dosta promenljiva varijabila. Desi se da vremenom neko sazre, neko ostane na istom ali ostanu u istom drustvu. I to je drugarstvo, malo ces se mozda odvojiti vremenom ali neces napustati nekoga koga znas veoma dugo vremena. Opet vas nesto spaja cim se druzite toliko pa neces samo pobeci.

pa ja sam zaboravio i imena drugara iz srednje skole 

Za jednu sam cula da je vrlo skupa droca. Sto me zaprepastilo. Ima visoku funkciju u jednoj strasno jakoj stranoj firmi.
Kazu da je krese sav politicki krem. Ko god to bio.
Za mnoge sam cula da su narkomani. I to za one koji nisu imali 30 kg u osnovnoj i bili smokljani da veci nisu mogli da budu. E ...ko se sve danas ne drogira. Za jednu klinku , mladju sestru moga druga sam juce cula da je nema ko nije  ...A ja joj nosila casopise da lepi postere po zidu.
Dvojica su poginula u saobracajnim nesrecama.
Imala sam jednog bas simpaticnog drugara koji se odselio, pa se doselio...za njega sam skoro cula da se obesio.
Jednu koju sam znala su nasli kako je isplivala negde kod Beograda....poznali je po silikonima. Jedan mutavi rasturio vezu 8 godina staru ...tu sam se majke mi valjala od smeha 
Za mnoge se i dan danas iznenadim , nazalost vrlo neprijatno.
Retki su oni za koje sam se vrlo prijatno iznenadila. Opet mnogo vise onih neprijatnih.
Nekako ...stizu samo ruzne vesti...


Skenjas se , jbg. Sa tim ljudima si delio bombone, kolace, kifle. Isao si 8 gidina , 200 dana po godini, sa tim ljudima u razred. Secas se njihovih prvih ljubavi, tuca,kradje u supermarketima...
I onda ti dodje vest da je raspali narkos koji se obesio.
Tuga je to.

Imam par drugara iz srednje škole s kojima sam dobar, ostali me ne zanimaju.

Ja iz osnovne. Ove iz srednje sam vidjao dosta cesto kroz faks i neka okupljanja pa ih je malo teze zaboraviti. 

Meni drugaricu iz srednje ubi jedan na pravdi Boga. To je tek tuga, kada ne sjebes zivot sam nego to uradi neka budala...

Vecina od ovih ostalih je ispala manje-vise pristojno uz par izuzetaka. Vode kakve-takve zivote i nemaju prevelikih turbulencija. Sto bi rekli "makar ne sede na ladan beton". 

Manje- vise se moze odmah videti ko vuce ka cemu. Upisao si faks, da li zavrsavas ili ne? Nisi, da li si vredan pa trazis neki posao ili cekas da posao sam dodje? Da li ces da se zenis/udajes odmah posle pa ces onda kroz brak da se izgradjujes? Ima raznih primera i za veliku vecinu se da pretpostaviti cemu idu kroz zivot.

Imam dosta ljudi iz osnovne, srednje i fakulteta na fejsbuku. Uglavnom vode sasvim obične živote, niko nije droger, kurva, propalitet. Nekoliko ih je baš uspjelo, ostali su prosječni.

Kad se s nekim družiš, možeš vidjeti u šta će se pretvoriti, tako da me niko nije iznenadio.

Covece...
Kod mene su svi zivi i zdravi i imaju izmedku 1 i 3 klinca i obican zivot sa manje ili vise kesa...

To je, naravno slucaj sa onima koji nisu zapalili u svet i upravo zavrsavaju master/doktorat...

Mada, kada sam videla jednu iz srednje, rastuzila sam se do besvesti.... ona je uvek bila mala... ali zaista mala... metar i jagoda i okrugla... ali, sada se totalno rasplinula... i deluje kao da je prava seoska zena... muz je garant vara... ali, ona izgleda srecno... i zivi za cerkicu...

Ne znam , do mene stizu samo ruzne stvari. Ovi iz srednje su novosadjani. Njih manje vise sve znam preko FB-a, i znam da su se snasli, nismo imali neke preterane ruzne vesti, skorosu sve sada trudne ili imaju dvoje ili troje dece...svoje firme, fine muzeve. Samo znam za jednu devojku koja je bila bolesljiva da je pala u komu i da je biljka. Ali to se znalo da ce biti tako jer je bolest krvi neizleciva.

Sto se osnovne tice, Boze sacuvaj.

знаш како, немам фејс јер не желим лажно да се интимизирам са људима за које ме заболе... Па сам одлучила да се дружим са онима који умеју још увек да окрену бр и питају како сам и запамте ми датум рођења иако им не сија тај датум на екрану рачунара. И тако немајући фејс мислила сам да нећу бити апсолутно обавештена о квази друштву, међутим врага-они који имају профил ме уредно обавесте о свим непланираним трудноћама,неположеним испитима,пропалим браковима,аферама са ожењеним ликовима итд итд

и онда дођем кући и кажем себи-ау човече, са ким сам се ја дружила

ne zanimaju me bivsi prijatelji i drugari (vecina propaliteti i bitange).. ne kazu dzabe ljudi .. da je bitan ostao bi u tvom zivotu... sada druge ljude gledam,upoznajem ... staro drustvo me zanima isto kao i lanjski sneg

a da li neko prica o meni i to me zabole .. pricaju zaludni ljudi svasta.. nemaju svoje zivote pa se mesaju u tudje ..

recimo ovo sto je Sandra ispricala na prethodnoj strani...

to je za mene naucna fantastika    cak mislim da bi mi glava eksplodirala i za pola ovih likova kada bih znala zivotne price...

kod mene to funkcionise ovako: ne interesuje me ni najmanje, ako mi BAS ispricas neku pricu o nekome koga znam, skoro sam sigurna da cu je zaboraviti do prvog coska (dacu sve od sebe da je sto pre zaboravim).. ako mi ispricas neku pricu za nekoga koga bas bas dobro znam, odreagovacu mozda mlako (sto ce uglavnom izazvati reakciju da ce taj neko ko mi je ispricao pomisliti da sam hladna kucka), necu razmisljati o tome ni minut.. jer me ne interesuje... i zaboraviti vrlo brzo.. tipa za jedan dan.

Price o ljudima koji mi nisu najblizi prijatelji, roditelji, najbliza rodbina i partner - me ne interesuju, ne zelim da ih slusam, ako ih silom prilika cujem, zelim da ih sto pre zaboravim, bez obzira da li su lose ili dobre... to su nepotrebne informacije koje me smaraju.

Ni za koga iz osnovne, pogotovo iz srednje, sem nekoliko ljudi koje imam na fejsu, nemam pojma gde su i sta rade, niti bi me u bilo kom Univerzumu interesovalo...

A ovo udala se, ozenio se, imaju troje dece, izgubila bebu, ubio se, razvedena, ima silikone, vestacke zube, jebe se za pare, jebali je svi u ulici.. ja cak ne znam ni da li bih na filmu mogla da odglumim nekoga koga to interesuje ili jos bolje nekoga ko ce da zapamti tu kolicinu nebitnih sranja 

Za mene su svi ljudi nebitni (sem desetak ljudi na planeti, ajde da ne preterujem mozda 25 ljudi, ako racunam i neke drage ljudi sa kojima sam u relativno nikakvom kontaktu ali su mi prosto dragi).. to je uglavnom problem.. jer je ljudima tesko da shvate da je to zapravo tako.. onda skapiraju da se ne salim pa mi nalepe momentalno neku etiketu.. jer boze.. ne zanimaju me tudji zivoti, to je tako asocijalno 

neki su tu neki nisu..neki su postali ono sto su zeljeli..neki su postali ono sto nisu zeljeli...
a neki se nisu nigdje  pomjerili..
uglavnom zivot ne pita sta si i ko si...on ide..i ne ceka nikoga...
vremena su danas takva..da ne mozes zivot sebi prilagodjavati nego sebe zivotu...

Jeste,ni mene ne zanimaju , ali kad cujem lose ja se skenjam. Uopste ne mogu da iskuliram i da ostanem imuna. Kakva glupost.

opterecujes se nebitnim stvarima ... nije dobro za zivce ..

pa kako su ne bitne stvari kada si nekad s nekim bio dobar i cujes da jenekako na*ebao...
kome normalnom je to ne bitna stvar i koga boli uvo kada se to desi nekome..
normalno je da ti je zao ljudi...

Od starih drugara i drugarica iz osnovne, uspostavio sam kontakt preko fb-a s jedno desetak, petnaest njih. Uspostavio kontak = poslali mi zahtjev, prihvatio zahtjev, u okviru 60 sekundi im procunjao profilom, vidio da se neko oženio, neko udao, neko već ima djecu, izašao iz profila i zaboravio na njih... Ne marim previše za ljude koji su nestali iz mog života.