@hupajupa da ne bi zakljucali temu (a to ti je namjera-koliko vidim) odustajem....

Prijatelju.... rat sam , nazalost i vidio i osjetio na svojoj kozi . Taman posla da ti to dokazujem.
Nagradno pitanje (veoma jednostavno) na koje treba da odgovoris samom sebi a i nama : kako to da granata od 80 mm pobije skoro 100 ljudi???  Skudovi po Izraelu nisu pravili toliko zrtava....
Pozdrav i neka je sa srecom ... trebace ti u zivotu

  
Marko Lopusina, "UBIJ BLIZNJEG SVOG I/II"




AID MINIRA MARKALE
Tomo Kovac, bivsi ministar unutrasnjih poslova Republike Srpske je jedan od najvaznijih ljudi u srpskom establismentu s one strane Drine. Zavrsio je Visu skolu unutrasnjih poslova u Zemunu i Fakultet bezbednosti u Skoplju. Diplomirao je na temi "Rad americkih obavestajnih sluzbi u Sarajevu za vreme Olimpijade". Sa svega 23 godine postaje glavni inspektor Drzavne bezbednosti BiH. Iz DB-a prelazi u javnu bezbednost gde postaje komandir u sarajevskoj opstini Novi grad, najvecoj policijskoj stanici u bivsoj Jugoslaviji. Svojevremeno je general Petar Gracanin Kovacevu stanicu proglasio i najboljom u SFRJ. Tokom ovog rata Kovac je najpre bio nacelnik stanice na Ilidzi, potom pomocnik ministra RS za policiju a sa te funkcije tokom celog rata bio je komandant milicije RS. Kraj rata je docekao kao jedini general policije RS. Ujedno i najmladji general na svim srpskim zemljama i prvi nosilac ordena Nemanjica.

Tokom 1991. Tomo Kovac postaje komandant ilidzanske policijske stanice, gde mu je u "multietnickoj strukturi bosanskog MUP-a u jednom trenutku iz Srbije, a po sandzackoj liniji Ejpa Ganica, za zamenika bio odredjen tek u Bosnu pristigli Naser Oric. On je nekada bio jedan od prvih ljudi u obezbedjenju predsednika Srbije Slobodana Milosevica, a za vreme rata komandant odbrane Srebrenice. Kada je Oric dosao na Ilidzu da preuzme duzost, upavsi bahato Kovac ga je bukvalno izbacio iz stanice. Tek posle toga Oric se vise nikad nije pojavio na Ilidzi. "Meni je bio poznat njegov kriminalni dosije koji ga je pratio iz Srbije i nisam zeleo da takvog coveka imam pod svojom komandom", kaze Kovac.

Posle odlaska Mice Stanisica sa mesta ministra unutrasnjih poslova krajem 1992. Tomo Kovac je fakticki preuzeo duznsot prvog policajca na Palama, i postaje ministar posle akcije "Septembar '93" u Banjaluci. U Ministarstvu je bio do sredine novembra 1995. godine, nekoliko dana pre potpisivanja bosanskog mira u Dejtonu. U ministarske zasluge mu se racunaju osnivanje specijalne jedinice MUP-a RS i borba na svim ratistima u Bosni.

- Nije slucajno sto je bas Sarajevo izabrano kao epicentar rata i mira na Balkanu. Zablude su price o nekoj 'sarajevskoj raji', pa bratstvu-jedinstvu koje se pokazalo na 'najbolji' nacin u ovom ratu. Mogu o tome da govorim kao covek koji je rodjen i odrastao u Sarajevu. Mogli smo samo da se trpimo i mazimo, ali onaj koga volimo je bio daleko. Za nas Srbe je to bio Beograd, za Hrvate Zagreb, za Muslimane neka arapska zemlja. Medjutim, dok god nisu bili priznati za naciju danas najveci muslimani su se izjasnjavali kao Srbi, pa cak i Alija. Sve dok Hamdija Pozderac i Tunjo Filipovic nisu udarili temelje muslimanske nacije. U Bosni zaista vodjen verski rat izmedju pravoslavlja, katolicanstva i islamista, s tim sto je jedno vreme mogao da preraste u pravi 'krstaski rat' izmedju hriscana i muslimana. Godine 1993. u srednjoj Bosni, na primer, doslo je do stapanja nekih srpskih i hrvatskih jedinica. Mi smo zajedno usli u borbe protiv muslimana, sve dok iz Zagreba nije bilo naredjeno da se sa takvim aktivnostima prestane.

Toma Kovac, bivsi ministar i general srpske policije o delovanju AID-a kaze :

- Sada je jasno da je slucaj Markale, i prvi, i drugi put, iscenirala muslimanska tajna sluzba. Onaj covek bez ruke ciji se snimci nisu skidali sa CNN-a i SKDz-a je Jamakovic sef KDZ- a za jednu sarajevsku opstinu. Mislim da je Markale I i Markale II najverovatnije izrezirao Bakir Alispahic, bivsi nacelnik Centra javne bezbednosti za Sarajevo koji je niz godina pre i za sve vreme rata bio u kontaktima sa najektremnijim muslimanskim teroristickim organizacijama poput "Hamasa" i slicnih. Preko njega su u Sarajevo unoseni snajperi sa nitroglicerinom. Mi smo im ulovili jedan konvoj na prilazu Sarajevu gde su njegovim sluzbenim vozilom kao nacelnika sarajevskog CSB-a prebacivani ti snajperi u grad. Sa Srebrenkovicem, koji je dosao iz Zagreba, a koji je sa Alijom Izetbegovicem pripadao "Muslimanskoj braci", Alishapih je koordinirao sve teroristicke akcije po Sarajevu. Pouzdano znam da u Sarajevu ima na hiljade dece koja se treniraju kao samoubice za dzihad. Videli ste i one snimke igracaka napunjenih eksplozivom. Kome je taj eksploziv namenjen, srpskoj deci s desne ili leve strane Drine? Za Sarajevo su se tri i po godine vodile zestoke borbe. Mi smo drzali u okruzenju jedan muslimanski korpus u Sarajevu, a iza ledja jos jedan prema Zenici i Bjelasnici. Znate, mi smo bili svesni da Sarajevo nikako ne smemo vojno izgubiti. Znali smo da bi vojni pad Sarajeva ujedno bio i pad Republike Srpske. Kada je na kraju potpisan Dejtonski sporazum i kada smo crno na belo dobili kakva je Bosna, zagovarao sam na sastancima sa celnim ljudima iz RS da se narodu iz srpskih opstina otvoreno saopste cinjenice, da bi se organizovalo njihovo povlacenje i kako ne bismo dosli u ovu katastrofu koju ovih dana imamo prilike da vidimo. Otvoreno sam na Palama rekao da smo dobili sta smo dobili, ali da sada vise nema uzmaka i da se sve ono sto je predvidjeno Dejtonskim sporazumom mora ispostovati. Video sam vestu manipulaciju medjunarodnih medijatora koji su Srbima posle Dejtona davali laznu nadu da ce moci nesto sarajevskih teritorija da zadrze, svesno ih zavlaceci, kako bi dobili u vremenu da Srbi ne bi uradili sa zapadnim delovima Sarajeva isto sto i Hrvati u Mrkonjic gradu i Sipovu ? izneli sve proizvodne pogone, a ostalo spalili.

Sarajevo je devedesetih kazu zapadni diplomati i novinari bazen prepun krokodila, koji jedu sami sebe. Jedan od senzacionalnijih zlocina u glavnom gradu Bosne bilo je ubistvo drugog coveka bosanske obavestajne sluzbe Nedzada Ugljena, do kojeg je doslo u septembru 1996. On je pogodjen u ledja dok je izlazio iz svojih kola. Napadac ga je zatim dokrajcio pucavsi mu u usta i nakon toga pobegao. Njegova smrt alarmirala je sve pripadnike zapadnih obavestajnih sluzbi koje imaju svoje ljude u Sarajevu. Ubistvo Ugljena je cak izazvalo i zabrinutost Medjunarodnog suda za ratne zlocine u Hagu, s obzirom da je ovaj bosanski obavestajac bio zvanicni kontakt izmedju tribunala i bosanske vlade. On je bio odgovoran za zastitu svedoka sa kojima bi istrazioci haskog suda zeleli da razgovaraju. Ugljen je, takodje, bio oficir za vezu bosanske obavestajne sluzbe u kontaktima sa ispostavom CIA u Sarajevu. Neki bosanski zvanicnici smatraju da se on suvise priblizio Amerikancima i da je izneo neke neprijatne tajne u vezi ratnih zlocina, ukljucujuci i plan za proizvodnju topovskih granata punjenih bojnim otrovima. Sa druge strane, Amerikanci su bili zabrinuti zbog kontakata koje je Ugljen imao sa Irancima, ciji sve veci uticaj u Bosni je anatema za Vasington. Oni misle da je Ugljen bio umesan u poslove oko centra za obuku terorista koji su Iranci vodili u Fojnici i u koji su u prolece ove godine upale NATO snage. One su uhapsile trojicu iranskih zvanicnika i zaplenile opremu za sklapanje bombi i kornete za sladoled napravljene od plasticnih eksploziva.

Ima i onih koji veruju da je za Ugljenovo ubistvo odgovorna bosanska vlada ili cak i Agencija za istrazivanja i dokumentaciju, Ugljenova licna obavestajna organizacija osnovana u januaru 1996. a po naredjenju bosanskog predsednika Alije Izetbegovica. Tu agenciju su, zapravo, formirali Amerikanci kako bi CIA preko nje mogla zvanicno i legalno da deluje u Sarajevu, a i u citavoj dejtonskoj Bosni. Nedzad Ugljen je bio ujedno i sef ispostave CIA u Bosni. Ali, kao covek koji drzi na vezi i Amerikance, i muslimane, i Irance, a neki kazu cak i oficire KOS-a JNA, Ugljen je bio svestan opasnosti za sopstveni zivot. U tom smislu je letos zatrazio da bude evakuisan iz Sarajeva. Medjutim, predomislio se. Poceo je da nosi automatsku pusku tipa "Hekler i Koh" i obrijao brkove. To mu, medjutim, nije spasilo zivot. Nedzad Ugljen je ubijen 28. septembra 1996. godine u Sarajevu ali njegova smrt i dalje veoma interesovala obavestajne sluzbe iz svih delova sveta. Ne bez razloga, jer je Nedzad Ugljen zvanicno bio zamenik Kemala Ademovica, sefa muslimanske tajne policije, a nezvanicno prvi covek AID-a. Ugljen je bio covek za vezu politicara i kriminalaca. On je i Stranku demokratske akcije, vladajucu muslimansku partiju koristio za krijumcarenje oruzja, iznudjivanje i pranje novca. Neke evropske diplomate, misle da muslimanska Agencija za istrazivanje i dokumentaciju stoji iza rasprostranjenih pokusaja zastrasivanja opozicionih politickih lidera. Ta agencija je, navodno, organizovala napad na bivseg premijera Harisa Silajdzica, koji je povredjen u junu mesecu 1996. za vreme predsednicke predizborne kampanje. Nedzan Ugljen je uz to covek koji je mnogo znao o muslimanskom podzemlju, posebno o ilegalnoj trgovini oruzjem, drogom i srpskim zarobljenicima, ali i o politicarima koji su sa njima poslovali.

I jedni i drugi, i politicari i kriminalci imali su svoje razloge za smrt Nedzada Ugljena. Najaci je bio taj sto su posumnjali da Ugljen radi za Kontraobavestajnu sluzbu bivse jugoslovenske armije, jer je i sam nekada bio tajni policiajac SSUP-a SFRJ. Nedzad Ugljen je rodjen 1952. godine u Mostaru. Bio je ozenjen, otac dvoje dece, u SFRJ radio je za SDB BiH kao nacelnik tajne policije u Mostaru. Kada je 1991. godine doslo do nacionalnih deoba u Hercegovini, napustio je Mostar i presao u Sarajevo, gde se zaposlio kao inspektor Specijalne policije novog MUP-a BiH. Tada je poceo da se bavi i privatnim biznisom, uvozio je i preprodavao cigarete, sto mu je omogucilo da se brzo obogati, da otvori restoran, a to mu je otvorilo put ka policijskom, ali i politickom vrhu Bosne. Maja 1992. Nedzad Ugljen je presao u Sluzbu drzavne bezbednosti MUP-a BiH, koji je vodio Alija Delimustafic. Kao dzoker Alije Izetbegovica vrlo brzo je postao podsekretar za privredni kriminal u tajnoj policiji BiH i direktno vodio akciju "Trebevic" protiv svojih kolega koji su se bavili crnom berzom, mitom i korupcijom. Tako je Nedzad Ugljen uspeo iz MUP-a BiH da potisne i samog Aliju Delimustafica, Bakira Izetbegovica, Bakira Alispahica, Munira Alibabica i mnoge druge podsekretare. Kada je SDB MUP-a BiH pocetkom 1994. godine preimenovan u Agenciju za istrazivanje i dokumentaciju, njen podsekretar Ugljen je unapredjen u zamenika nacelnika AID-a i u vodju ekipe za licno obezbedjenje predsednika Alije Izetbegovica, koja je koristila tajno ime "Biser". Za njega se smatralo da je bio prvi policajac Alije Izetbegovica. Tako jak covek Nedzad Ugljen bio je opasan za svoju okolinu, koja je, izgleda nasla razloge i nacine da ga se zauvek oslobodi.

Kroz svaku od ovih, doduse, oprecnih teorija u vezi sa njegovom smrcu provlaci se i ideja da je Ugljen ubijen u sukobu u kome su Bosanci pioni u igri sirih razmera. Po toj varijanti smrti zamenika nacelnika Agencije za istrazivanje i dokumentaciju tj. muslimanske tajne policije Amerikanci su ubili Ugljena kao znak odmazde zbog ubistva americkog agenta proslog leta. Drugi razlog je, pricalo se po Sarajevu, cinjenica da Vasington, a i Zagreb nisu odobravali rad tajne policije AID i samog Ugljena, jer su kontrolisali politicke partnere u dejtonskoj Bosni i jacali vlast muslimanskih nacionalista okupljenih oko Alije Izetbegovica. Medjutim, usprkos i americkom pritisku na Izetbegovica i AID zbog njihove "iranske veze", koji je imao za posledicu smenu nacelnika tajne policije Bakira Alispahica i dovodjenjem na njegovo mesto Keme Ademovica, AID je opstajao kao "paralelna" i tajna policija SDA, sto je suprotno Dajtonskom sporazumu. A Nedzad Ugljen je opstajao i kao prvi obavestajac Bosne, i kao saradnik CIA, ali i iranske obavestajne sluzbe. I treci razlog, tacnije odgovor na pitanje zasto bi to Amerikanci, odnosno CIA uradili usred Sarajeva jeste navodno kidanje veze koje je muslimanska tajna policija AID preko Nedzada Ugljena imala sa iranskom tajnom sluzbom.

Po najnovijoj verziji smrti Nedzada Ugljena i pretpostavlja se da ga je ubila bas ruka iranskog dzihada. Zamenik sefa tajne policije Alije Izetbegovica, naime, imao je poslednjih meseci zadatak da skuplja dokaze za tribunal Ujedinjenih nacija za ratne zlocine o islamskim fanaticima koji su ubijali Srbe i Hrvate po Bosni. Ugljen, zvanicno drugi covek muslimanske obavestajne sluzbe je zvanicno bio i oficir za vezu izmedju tribunala UN i bosanske vlade. Iranska obavestajna sluzba je Ugljena optuzivala da je prosle godine Amerikancima otkrio njihov centar za obuku terorista u Fojnici. I da je odao sklonista i jatake nekolicine mudzehadina koji su se, posle zahteva SAD za proterivanje iz Bosne, skrivali u Sarajevu i Zenici. Smatrajuci ga svojim obavestajcem koji je izdao islamski sveti rat zvanicni Teheran je naredio likvidaciju Nedzada Ugljena. Zadatak je poveren, kako danas javljaju svetske agencije, Mohamedu Pur-Salehu, visokom oficiru iranske tajne sluzbe, koji je 1996. nekoliko dana pre atentata na Ugljena vidjen u Sarajevu.

 
Izvor: http://www.suc.org/culture/library/

problem je bas taj,srbi samo znaju ratom da rjesavaju stvari,al ovaj nisu rijesili!iznosite neka misljenja,neke glupe argumente,jeste li na cisto da li je bila granata il mina?postavljate teorije,a teorija nije argument!ja sam rekao argunent da je pala granata,pa da je iskaz expertnog tima tadasnjeg un koji je izasao na teren i ustanovio da je granata (a ne mina).kad budes sa ovim na cisto,mislim kad svaris,onda cu preci na dalje.i beze ti je sada stavljati lock kad se ovo tice same teme
srdjan rs,
stvarno nevrijedi ovo prepricavati,jer u najkracem ovaj lik neznam o cemu prica.cuj djeca bombasi samoubice,hamas folovi.pa mislim stvarno pocecu i ja da pisem politicke tekstove koji se ticu beograda i sl.ovo je u krajnju ruku neumjesno i zalosno da ovakvo stivo neko moze napisati!krajnji extremizam,mizerne lazi,pa nije sarajevo bagdad!heheheheh

Alo bre @hupajupa ovdje se prica o Markalama... Nasao si drzati predavanja ovdje. Imas li ti argumet za to da su Srbi pocinili Markale? Iznio si ono sto si cuo. Cuo sam i ja da su vanzemaljci sletjeli u Sibir, pa nemam dokaz. Aj nadji mi jedan dokaz... Svaki sledeci off cu vam obrisati...

SANKT PETERBURG - Ruski pukovnik Andrej Demurenko ponovo je potvrdio da granata na sarajevsku pijacu Markale 1995. nije ispaljena ni sa srpskih, ni s hrvatskih položaja, već da je reč o mini koja je postavljena da bi bio isprovociran NATO napad na srpske položaje.


ANDREJ Demurenko je sačuvao kompletnu dokumentaciju koja se odnosi na Markale. Pokazao nam je analizu koju su napravili francuski oficiri u saradnji sa Holanđanima i Dancima. U toj analizi se samo dokazuje da su granate ispaljene sa srpskih položaja a nikakve druge hipoteze se ne spominju.
Dakle, pod pritiskom Amerikanaca, dokazivala se samo tvrdnja da su Srbi krivci, a ni jedna druga verzija se nije analizirala. Tek kasnije, pukovnik Andrej Demurenko je dokazao oficirima, koji su napravili tu analizu, da su oni nepravedno požurili da optuže Srbe za masakr koji se dogodio u avgustu 1995. godine, jer sa njihovih položaja nikako nisu mogle biti ispaljene granate.
- Krenuo sam, na osnovu analize koju su napravili Francuzi, do mesta odakle je trebalo da navodno, gađaju srpski minobacači. Na površini od sto metara, gde je trebao biti taj zlokobni minobacač, nije bilo apsolutno nikakvih tragova na travi. Vojnici odlično znaju da tamo gde se fiksiraju minobacači mora da ostane trag. Drugo mesto, gde su po francuskim proračunima trebali biti srpski minobacači, bilo je šumovito. Dobro je poznato da minobacači ne mogu da gađaju iz šume, jer grane mogu da zaustave granatu. Osim toga, zbog zgrada koje okružuju Markale, ni slučajno nije mogla stići granata sa srpskih položaja. Svakome ko barem malo zna nešto o artiljeriji jasno je da granata ne može da šeta. Osim toga, bilo je nelogično da jedna granata pobije i rani tolike ljude a dve ostale nisu nikoga ni ogrebale, seća se Demurenko.
Kad je ruski pukovnik dokazao da su Srbi ekspresno i bezrazložno optuženi i sve to saopštio brojnim dopisnicima listova i agencija, Amerikanci su pobesneli i odmah su počeli da traže da se Demurenko pod hitno vrati. Kasnije su se, ipak, ohladili i odustali od teranja Demurenka, da se ne bi pravio veliki skandal...
- Čak i Amerikanci sa kojima sam bio dobar, jer smo istu školu završili u Americi, bili su besni na mene. To me nije uzbuđivalo, bilo mi je stalo da se sazna istina, priča Demurenko.


ŠTO se tiče pisanja “Globusa” i tvrdnji kako su bosanski Hrvati mogli granatirati muslimanske delove Sarajeva, pa tako i pijacu Markale, Demurenko je skeptik.
- Sa položaja oko Kiseljaka na kojem su bili, Hrvati nisu mogli pogoditi Markale. I tada sam bio uveren da nije pala granata, nego da je neko postavio u korpu za otpatke minu koju je neko aktivirao, najverovatnije, daljinskim upravljačem, kaže Demurenko.
Simptomatično je da se nije analizirala niti jedna druga varijanta, osim one da su Srbi krivi.
- Po meni, bilo bi logično da se analiziraju sve mogućnosti. I sada sam uveren da je bila podmetnuta mina. Ako nam je stalo do istine i pravde, morala bi se analizirati i ta varijanta. Međutim, o tome se sa Amerikancima i ljudima iz NATO-a uopšte nije moglo razgovarati. Ispada da su Amerikanci odmah imali svoju istinu i krivca. Ne mogu drugačije da objasnim da su u roku od jednog sata od eksplozije već bili optuženi Srbi, kaže Demurenko.
Ruski pukovnik dodaje da su Francuzi, Holanđani i Danci u privatnim razgovorima sa njim priznavali da je njegova analiza preciznija i bolja. Bez obzira na francuski vojnički ponos, bilo je vidno da je reč Amerikanaca presudna, tvrdi Demurenko.
On kaže da ne želi ni da brani ni da napada Hrvate, ali moralo bi da se govori stručno. Sada je rat završen, pa neka balističari utvrde odakle se zaista moglo gađati. Ako hrvatska tajna policija ima podatke da je HVO granatirao Markale, trebali bi objasniti kako su to učinili - ističe Demurenko.
- I dalje sam ubeđen da je neko namerno postavio tempiranu minu da bi isprovocirao napad NATO-a na srpske položaje. Ko je to napravio, ja ne znam. Meni je žao ljudi koji su poginuli u tom apsurdnom ratu, bez obzira koje su nacionalnosti. Duboko sam ubeđen da će se jednog dana, ipak, saznati istina ko je to uradio, tvrdi Demurenko.
On odmah i objašnjava zašto misli da će se istina doznati. Što više vreme prolazi kod jednog dela ljudi jača želja da kažu i drugima kako se dogodio neki događaj koji će biti zapamćen u istoriji. Nije isključeno ni da neko od učesnika te akcije smatra da njegova uloga nije dovoljno vrednovana, pa u ljutnji može sve da ispriča. Postoji i još jedan faktor - posle takvih, krvavih akcija, u ratu, jednom broju ljudi se sve češće nameće pitanje: je li to uopšte moralo da se dogodi? Zbog potrebe da očiste dušu, takvi ljudi mogu i da ispričaju pravu istinu.

Izvor: http://forum.blic.net/

Ja znam samo da je SAD donijela ishitrene odluke i da smo najebali , bombardovali su nas odmah!takodje da su muslimani tad imali mnogo dobre lobije koji su prolazili,al zato im svaka cast kad smo mi Srbi nesposobni  

@SrdjanRS - komsija... mislim da je bilo dovoljno tekstova...    Nema odgovora sa druge strane...

vlado85 elborashon ev ti fino iz winka
Prvi masakr se dogodio između 12:10 i 12:15 poslije podne, kada je granata pala u centru popunjene tržnice.[3] Spasioci i ostali radnici Ujedinjenih Naroda su brzo stigli da bi pomogli brojnim civilnim žrtvama, dok su snimci događaja brzo postali glavne vijesti širom svijeta.[3] Kontroverza o događaju je počela nakon što je prvobitni izvještaj UNPROFORA došao do zaključka da je granata ispaljena sa položaja ARBiH.[1] General Michael Rose, britanski čelnik UNPROFOR-a, je otkrio u svojim memoarima da je tri dana nakon masakra rekao generalu Divjaku, zamjeniku zapovjednika snaga ARBiH, da je granata bila ispaljena sa bosanskih položaja.[3] Međutim, kasniji i opširniji izvještaj UNPROFOR-a je primjetio računsku pogrešku u originalnom izvještaju. Kad su ispravili grešku, Ujedinjeni Narodi su došli do zaključka da nije moguće utvrditi koja je strana ispalila granatu.[1]

U januaru 2004. godine, tužioci u slučaju protiv Stanislava Galića, srpskog generala u opsadi Sarajeva, predstavili su kao dokaz izvještaj koji je sadržio svjedočanstvo balističkog stručnjaka Berke Zečevića.[1] Zajedno sa dvoje kolega, Zečevićeva istraga je otkrila šest mogućih mjesta sa kojih je dotična granata mogla biti ispaljena, od kojih su pet bili VRS položaji, a jedno pod kontrolom ARBiH.[1] Dotično mjesto pod kontrolom ARBiH je bilo vidljivo promatračima UNPROFOR-a, koji su rekli da tog dana ni jedna granata nije bila ispaljena sa tog položaja.[1] Zečević je dalje rekao da neki dijelovi projektila su se samo mogli proizvoditi u dva mjesta, a oba koja su bili pod kontrolom Vojske Republike Srpske.[1] Sud je na kraju odlučio da je Galić kriv bez osnovane sumnje za svih pet granatiranja za kojeg su ga tužioci optužili, uključujuči i Markale.[1] Iako je odluka opširno izviještavana preko međunarodnih medija, prema Helsinškom odboru za ljudska prava u Srbiji, odluka suda je ignorisana u samoj Srbiji i Crnoj Gori.[3]

Drugi masakr se dogodio u augustu naredne godine u 11:00 sati ujutru, sa pet ispaljenih granata ali manje žrtava.[2] Tajnost Ujedinjenih Naroda u vezi istrage masakra izazvao je špekulacije u medijima da se nije znalo sigurno koja je strana ispalila granate.[2] Ovu špekulaciju su poduprijele srpske vlasti koje su, kao što su uradili nakon masakra 1994. godine, demantirali svu odgovornost i optužili vladu Republike Bosne i Hercegovine za bombardovanje vlastitog stanovništva da bi izazvali međunarodni revolt i moguću intervenciju.[4] U stvari, kao što se i saznalo kroz izvještaj za Opću skupštinu Ujedinjenih Naroda 1999. godine, UNPROFOR je smatrao da su dokazi bili dosta jasni: tajni izvještaj nedugo nakon događaja je utvrdio da je svih pet rundi granata ispalila Vojska Republike Srpske.[2] Čim su tehnički i vremenski uvjeti dopustili, a sigurnost UN radnika koji su tada prolazili kroz srpsku teritoriju bila obezbjeđena, započeta je Operacija Namjerna Sila.[2]
vidim da nemate pojma kako i sta je bilo,pa sam vam bacio pravi dokaz!
pogledaj balisticke izvjestaje,80 mm granata i ostali folovi,.....
veliki pozdrav na vas neupucene

Jel to dokaz? Jel "nasih" tekstova ima 10x vise? Ako su tekstovi dokaz onda bi Markale pocinili oni koji su imali manje tekstova... Hocu da ti kazem da ne pljujes po tim tektovima i da ne drzis predavanja, vec da normalno komuniciras i da iznosis svoja misljenja. Ja sam se sada mogao isto kao ti ispljuvati po ovom tvom tekstu. Dal da puknem jedan privreemeni lock, dok dobro ne razmislite... 

pusti mi se teza,prica,optuznica je podnijeta.ovo je relevantan teks,a ne kojekavi pisci iz porduma i price za malu djecu.srdjanrs,meni nepada napamet da se ja tebi ispovjedam kako je meni bilo!galic je optuzen za ovaj masakr i tacka.ostalo su sve nagadjanja,balistika je izvrsena,zna se odakle je granata dosla,zna se ko je komadnovao na brdu,samo ljudi nece da priznaju svoju sramotu a to je najteze!vlado85,sve tekstove koje si naveo su nagadjanja,ovo sto sam ja iznjeo je onaj relevantni,KOJI POKAZUJE STA SE DESILO,SAT,DATUM,ODAKLE JE ISPALJENA,STA JE ISPALJENO!Mislim,100 tvojim "podrumskih" teksota koji su pisali neznani ljudi iznoseci svoj stav nemoze se uzeti kao argument!rekao si sam da pricamo argumentovano,al izgleda da tebi josnije jasno sta je argunentovani tesk.to je tekst pokrepljen dokazom,materijalom koji je napravio neutralac subjekt iznoseci sve dokaze i same teze dokazivanja.OVO JE I SLUZBENI ZAPIS DOGADJAJA koji se koristi u praksi!sve ostalo pada u vodu!znaci nije bitno kojiko si tesktova napisao,bitno je da je on objetkivan a ne subjetkivan.ima vremena,naucices sve ovo jos si mlad!

  ocekujes da neko povjeruje u to... Cak da sutra sve dokazu, tesko da bi neko promjenio misljenje, jer jednostavno postoje razlozi zbog kojih "druga strana" ne zeli da vjeruje u to...